Pređi na sadržaj

Andre de Gras

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Andre de Gras
Andre de Gras na Svetskom prvenstvu u Dohi 2019.
Lični podaci
Puno imeAndre De Grasse
Datum rođenja(1994-11-10)10. novembar 1994. (30 god.)
Mesto rođenjaSkarboro (Ontario), Kanada
DržavljanstvoKanada
Visina70 kg
SupružnikNia Ali
Deca2
RoditeljiAleksandar Vejt
Beverli de Gras
Sportske informacije
Sport60 m, 100 m, 200 m
4 × 100 m
KlubALTIS
TrenerDžon Koglan (od 2022)
Rejna Rajder (2018-2022)
Stjuart Mekmilan (2015-2018)
Dostignuća i titule
Lični rekordi60 m: 6,60 (2015)
100 m: 9,89 (2021)
200 m: 19,62 (2021)
Nagrade i medalje
Atletika sprint
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 2020. Tokio 200 m
Zlatna medalja — prvo mesto 2024. Pariz 4 × 100 m
Srebrna medalja — drugo mesto 2016. Rio de Žaneiro 200 m
Srebrna medalja — drugo mesto 2020. Tokio 4 × 100 m
Bronzana medalja — treće mesto 2016. Rio de Žaneiro 100 m
Bronzana medalja — treće mesto 2016. Rio de Žaneiro 4 × 100 m
Bronzana medalja — treće mesto 2020. Tokio 100 m
Svetska prvenstva
Zlatna medalja — prvo mesto 2022. Judžin 4 × 100 m
Srebrna medalja — drugo mesto 2019. Doha 200 m
Bronzana medalja — treće mesto 2015. Peking 100 m
Bronzana medalja — treće mesto 2015. Peking 4 × 100 m
Bronzana medalja — treće mesto 2019. Doha 100 m
andredegrasse.com

Andre de Gras (engl. Andre De Grasse; Skarboro, 10. novembar 1994.) je kanadski atletičar, sedmostruki osvajač olimpijskih medalja u sprintu. De Gras je olimpijski šampion 2020. na 200 m, a osvojio je i srebro na 200 m u 2016. godini. Osvojio je drugo srebro u štafeti 4×100 m na Igrama 2020.[1] Ima i tri olimpijske bronzane medalje: na 100 m na Igrama 2016. i 2020., kao i u štafeti 4×100 m 2016. De Gras je osvojio svoju drugu zlatnu olimpijsku medalju kao deo štafete 4×100 m na Igrama 2024 . Pobeda ga je izjednačila sa plivačicom Peni Oleksiak kao najodlikovanijim olimpijcem Kanade svih vremena.[2]

Na Svetskim prvenstvima u atletici De Gras je sa kanadskom štafetom 4×100 osvojio zlatnu medalju 2022. i bronzanu medalju medalju 2015. Ima i tri pojedinačne medalje sa svetskih prvenstava: srebro na 200 m 2019. u Dohi i dve bronze na 100 m 2015. i 2019. De Gras je aktuelni kanadski rekorder na 200 m, sa 19,62 sekunde, koji ga stavlja na osmo mesto najbržih sprintera u istoriji na 200 m.[3]

De Gras je prvi kanadski sprinter koji je osvojio tri medalje na jednoj Olimpijadi, nadmašivši dve medalje na jednoj Olimpijadi koje su osvojili kanadski sprinteri Donovan Bejli i Persi Vilijams. Kontinuitet osvajanja medalja dokazao je u finalima Olimpijskih igara i Svetskih prvenstava na kojima se takmičio od 2015. do Svetskog prvenstva 2023.[4]

Odrastanje

[uredi | uredi izvor]

Andre de Gras je rođen u predgrađu Toronta Skarboro, Ontario.[5] Njegova majka, Beverli de Gras, bila je sprinterka u srednjoj školi na Trinidadu i Tobagu pre nego što se preselila u Kanadu sa 26 godina.[5] Andreov otac, Aleksandar Vejt, preselio se sa Barbadosa u Kanadu kao tinejdžer.[6] De Gras je odrastao u Markamu u Ontariju gde je pohađao je katoličku osnovnu školu.[7]

U srednjoj školi, de Gras je u početku igrao košarku, u jednom trenutku igrajući protiv budućeg NBA igrača Endrua Viginsa.[8] Prešao je 2015. u Kaliforniju da studira u USC i trenira atletiku.

Andre de Gras nakon što je istrčao završnu izmenu kanadske štafete 4×100 metara koja je pobedila u finalu na Svetskom prvenstvu u Judžinu 2022.

Olimpijske igre u Parizu 2024.

[uredi | uredi izvor]

De Gras je imenovan za nosioca kanadske zastave na ceremoniji otvaranjaza Olimpijskih igara 2024. u Parizu, zajedno sa dizačicom tegova Mod Šaron.[9] Posle poteškoća De Grasa u trkama na 100 i 200 metara, mala su bila očekivanja od kanadske štafete 4 × 100 metara. Tim Kanade je završio na trećem mestu u svojoj polufinalnoj grupi, i sa najsporijim vremenom od osam timova koji su stigli do finala.[10] U finalu, Kanađani su istrčali najbolje vreme u sezoni sa 37,50 sekundi i osvojili zlatnu medalju, što se smatralo velikim iznenađenjem, uz činjenicu da je loša razmena štafetnih palica okončala nade američkog tima koji je bio veoma favorizovan. Rezultat kanadske štafete se smatra kao jedno od većih iznenađenja Olimpijskih igara u Parizu. [11] [12] [13] [14] Ovim zlatom, De Gras je osvojio svoju sedmu olimpijsku medalju, i time izjednačilo kanadski rekord plivačice Peni Oleksiak za najviše medalja jednog kanadskog olimpijca. Kanadski list Nešnal Post (National Post) proglasio je De Grasa "najvećim kanadskim olimpijskim sprinterom u istoriji".[15]

Filantropija i javni nastupi

[uredi | uredi izvor]

2016. De Gras je osnovao je pokrenuo Košarkaški turnir Andre de Gras, dobrotvorni događaj koji podržava Porodičnu fondaciju Andre de Gras.[16] U septembru 2017. pojavio se na dobrotvornom događaju u Torontu.[17] De Gras takođe učestvuje svake godine na košarkaškom turniru pod nazivom Holidej Klasik u Markamu (Holiday Classic at Markham) gde sav prihod od turnira ide Fondaciji porodice Andre de Grasa.[18]

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Oženjen je američkom preponašicom Nijom Ali, i imaju ćerku Juri, rođenu juna 2018. i drugo dete rođeno u maju 2021.[19] [20] [21] De Gras je katolik, pod uticajem svojih roditelja. Na ruci ima istetoviranu reč „nada“ i tekst molitve.[22]

Počasti

[uredi | uredi izvor]

De Grasov uspeh na Olimpijskim igrama doveo je do toga da je 2016. osvojio nagradu Lajonel Konačer kao muški sportista godine u Kanadi.[23] Svetska Atletika mu je dodelila nagradu Zvezda u usponu.[24] U aprilu 2017. De Gras je dobio nagradu Hari Džerom.[25] 2022. De Gras je postao član Reda Ontarija.[26]

Statistika

[uredi | uredi izvor]

Informacije sa profila Andre de Grasa sa sajta Svetske atletike.[27]

Lični rekordi

[uredi | uredi izvor]
Disciplina Vreme Vetar

(metara u sekundi)

Mesto Datum Beleške
60  metara 6.60 Linkoln, SAD 7. februar 2015. U dvorani
100 metara 9.89 +0.1 Tokio, Japan
  1. avgust 2021.
9.69 +4.8 * Stokholm, Švedska 18. jun 2017. * Uz nedozvoljeno jak vetar u leđa
200 metara 19.62 −0.5 Tokio, Japan 4. avgust 2021. Rekord Kanade[28]
19.58 +2.4 * Judžin, SAD 12. jun 2015. * Uz nedozvoljeno jak vetar u leđa
200 metara u dvorani 20.26 Fejetvil, SAD 14. mart 2015. Rekord Kanade u dvorani[29]
4×100 m štafeta 37.48 Judžin, SAD 23. jul 2022. Rekord Kanade[30]
4×200 m štafeta 1:19.20 Gejnsvil, SAD 2. april 2016. Rekord Kanade[31]

Međunarodni rezultati

[uredi | uredi izvor]
Predstavljajući Kanada Kanadu
Godina Takmičenje Mesto Plasman Disciplina Rezultat Vetar (metara u sekundi) Napomene
2014 Igre Komonvelta Glazgov, Škotska 15. 200 m 20.73 +0.2
— 4×100 m štafeta — Nisu završili trku
2015 Sveameričke igre Toronto, Kanada 1. 100 m 10.05 +1.1
1. 200 m 19.88 +0.3
Diskvalifikovan 4×100 m štafeta 38.06 Nagazio van staze[32]
Svetsko prvenstvo Peking, Kina 3. 100 m 9.92 −0.5
3. 4×100 m štafeta 38.13
2016 Olimpijske igre Rio de Žaneiro, Brazil 3. 100 m 9.91 +0.2
2. 200 m 20.02 −0.5
3. 4×100 m štafeta 37.64
2017 Svetsko prvenstvo u trkama štafeta Nasau, Bahame — 4×100 m štafeta — Nisu završili trku
1. 4×200 m štafeta 1:19.42 [33]
2019 Svetsko prvenstvo u trkama štafeta Jokohama, Japan 11. 4×100 m štafeta 38.76
Svetsko prvenstvo Doha, Katar 3. 100 m 9.90 +0.6
2. 200 m 19.95 +0.3
2021 Olimpijske igre Tokio, Japan 3. 100 m 9.89 +0.1
1. 200 m 19.62 −0.5 Rekord Kanade
2. 4×100 m štafeta 37.70
2022 Svetsko prvenstvo Judžin, SAD 5. (polufinale) 100 m 10.21 +0.1
1. 4×100 m štafeta 37.48 Rekord Kanade[30]
2023 Svetsko prvernstvo Budimpešta, Mađarska 6. 200 m 20.14
2024 Olimpijske igre Pariz, Francuska 1. 4×100 m štafeta 37.50
5. (polufinale) 100 m 9.98 +0.5
3. (polufinale) 200 m 20.41 -0.1

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Video snimci

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Canadian men's 4x100m Olympic team bumped up to silver as Brits DQ'ed for doping”. CBC Sports. 14. 4. 2022. Pristupljeno 14. 4. 2022. 
  2. ^ „Canada's Men's 4x100 Relay Team Seals Spot in Paris 2024 Olympics”. Radio Canada International. 9. 8. 2024. Pristupljeno 9. 8. 2024. 
  3. ^ „Tokyo Olympics: Andre de Grasse claims 200m gold”. BBC News. 4. 8. 2021. 
  4. ^ Heroux, Devin (4. 8. 2021). „'Now he's a legend': Andre De Grasse wins Olympic gold in men's 200m”. CBC Sports. Pristupljeno 4. 8. 2021. 
  5. ^ a b Reid, Scott (14. 5. 2015). „USC sprinter Andre De Grasse makes huge strides on and off track”. Pristupljeno 9. 3. 2020. 
  6. ^ Johnston, Malcolm (1. 8. 2018). „The supersonic Andre De Grasse”. Toronto Life. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  7. ^ „Andre De Grasse's Road to Rio”. Canadian Broadcasting Corporation. 1. 8. 2016. Pristupljeno 6. 12. 2016. 
  8. ^ „andre-de-grasse-canadian-athlete-of-the-year”. 
  9. ^ „Charron, de Grasse lead Canada in rainy trip down Seine as Céline Dion closes Paris 2024 opening ceremony”. CBC Sports. 26. 7. 2024. Pristupljeno 26. 7. 2024. 
  10. ^ Harrison, Doug (8. 8. 2024). „Canadian men's, women's 4x100m relay teams earn spots in Olympic finals”. CBC Sports. Pristupljeno 12. 8. 2024. 
  11. ^ Previl, Sean (9. 8. 2024). „Andre De Grasse and Team Canada win gold in men's 4×100 relay”. Global News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. 8. 2024. 
  12. ^ Irving, Kyle (9. 8. 2024). „Olympics 4x100 men's relay results: Canada's Andre De Grasse leads gold medal upset over disqualified USA, others”. The Sporting News. Pristupljeno 12. 8. 2024. 
  13. ^ Smart, Zack (11. 8. 2024). „Olympic moments that made us laugh, cry, and cheer at Paris 2024”. CBC Sports. Pristupljeno 12. 8. 2024. 
  14. ^ Dichter, Myles (9. 8. 2024). „With golden relay, Andre De Grasse produced 1 more clutch moment in career full of them”. CBC Sports. Pristupljeno 12. 8. 2024. 
  15. ^ Simmons, Steve (9. 8. 2024). „A magical Olympic night for Andre De Grasse and Canada's gold-medal relay team”. The National Post. Pristupljeno 12. 8. 2024. 
  16. ^ Campbell, Morganne (29. 12. 2019). „Andre De Grasse hosts holiday classic in Markham ahead of 2020 Olympics”. Global News. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  17. ^ Gordon, Daphne (27. 9. 2017). „Kindness is integral to Jacob Tremblay's personal and professional lives”. Pristupljeno 9. 3. 2020. 
  18. ^ „Andre De Grasse hosts holiday classic in Markham ahead of 2020 Olympics”. Global News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-09. 
  19. ^ Rathborn, Jack (2021-08-04). „Andre de Grasse reveals how wife Nia Ali inspired him to Olympic glory”. The Independent (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 8. 2021. g. Pristupljeno 2021-08-05. 
  20. ^ „Canadian sprinter Andre De Grasse excited about being a new dad after birth of baby girl”. Globe & Mail (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 6. 2018. 
  21. ^ „Andre De Grasse will miss World Relays with 2nd baby due next month”. CBC News. 7. 4. 2021. Pristupljeno 4. 8. 2021. 
  22. ^ Levine, Daniel S. (18. 8. 2016). „Andre De Grasse's Family: 5 Fast Facts You Need to Know”. heavy.com. 
  23. ^ The Canadian Press (26. 12. 2016). „Andre De Grasse voted Canadian Press male athlete of the year”. CBC Sports. Pristupljeno 26. 12. 2016. 
  24. ^ „Canadian sprinter Andre De Grasse named Rising Star of 2016 by IAAF”. CTVNews (na jeziku: engleski). 2. 12. 2016. Pristupljeno 18. 5. 2017. 
  25. ^ „Andre De Grasse among 18 being honoured at 2017 Harry Jerome Awards”. Global News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 5. 2017. 
  26. ^ „The 2022 Appointees to the Order of Ontario” (Saopštenje). 6. 11. 2023. 
  27. ^ „ATHLETE PROFILE Andre DE GRASSE”. worldathletics.org. World Athletics. Pristupljeno 28. 5. 2021. 
  28. ^ „Olympic Stadium - Track - 4 Aug - 21:55”. olympics.com. 4. 8. 2021. Arhivirano iz originala 4. 8. 2021. g. Pristupljeno 4. 8. 2021. 
  29. ^ Sinead Mulhern (15. 3. 2015). „NCAA Championship weekend recap”. runningmagazine.ca. Canadian Running Magazine. Arhivirano iz originala 29. 3. 2015. g. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  30. ^ a b Dickinson, Marley (24. 7. 2022). „Canada triumphs to world 4x100m relay gold in national record time”. Canadian Running. Pristupljeno 24. 7. 2022. 
  31. ^ „Calendar & Rankings – Records”. athletics.ca. Athletics Canada. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  32. ^ Rosie DiManno (25. 7. 2015). „Canada's men's 4x100 relay team disqualified, loses gold: DiManno”. thestar.com. Toronto Star. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
  33. ^ „De Grasse, Canada rebound to win 4x200 gold”. cbc.ca. Canadian Broadcasting Corporation. 24. 4. 2017. Pristupljeno 6. 4. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андре_де_Грас&oldid=28438175”