Pređi na sadržaj

Antipapa Adalbert

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Adalbert
Lični podaci
Mesto rođenjaAtela, Italija
Datum smrtiPosle 1101.
Mesto smrtiAverza, Italija
NarodnostItalijan
Papa
Pontifikatfebruar 1101. - maj 1101.
PrethodnikAntipapa Teodorik
NaslednikAntipapa Silvester IV

Adalbert (ili Albert) je bio antipapa Rimokatoličke crkve tokom 1101. godine. Izabran je februara 1101. godine i nalazio se na položaju 105 dana. Bio je kandidat struje suprotstavljene papi Paskalu II u sukobu poznatom kao Borba za investituru. Prethodno je obavljao funkciju kardinala, na koju ga je postavio antipapa Kliment III. Uhvaćen je od strane ljudi Paskala II i prisiljen da se zamonaši.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Kardinal

[uredi | uredi izvor]

Datum Adalbertovog rođenja nije poznat, ali se zna da je poticao iz grada Atela u Južnoj Italiji.[1] Bio je jedan od prvih pristalica Viberta od Ravene (antipape Klimenta III), zbog čega je nagrađen eparhijom Silva Kandida. Bio je među dvanaest kardinala Klimenta III koji su se okupili u Lateranskoj palati radi potvrde papinog pisma od 4. novembra 1084. godine. [2]

Adalbert se pominje u Rimu tokom čitavog Klimentovog pontifikata. Bio je uz antipapu kada je Kliment izdao privilegiju 8. januara 1089. godine. Bio je jedan od grupe prelata koji su 7. avgusta 1098. godine predsedavali koncilijabulumom kojeg je sazvao Kliment. Sabor je osudio sve "stare i nove jeresi" monaha Hildebranda, odnosno pape Grgura VII. Takođe je izdao poziv "šizmaticima", odnosno sledbenicima Grgurovog naslednika Urbana II, pozivajući ih da budu prisutni u Rimu 1. novembra. Adalbertovo ime je na vrhu liste potpisnika ovog pisma, što ukazuje na njegov značaj u kuriji Klimenta III. [3][4]

Antipapa Kliment III je umro 1100. godine, a njegov naslednik Teodorik je 1101. godine uhvaćen od ljudi Paskala II i prisiljen na zamonašenje. Adalbert je izabran za Teodorikovog naslednika. [5]

Antipapa

[uredi | uredi izvor]

Okolnosti Adalbertovog izbora teško je utvrditi. Održan je u Bazilici Svetih Apostola. Prema nemačkim hroničarima Frutolfu od Mišelsberga i Ekeharda iz Aure, car Henrik IV je intervenisao i podržao Adalbertovu nominaciju. Izvori koji su vremenski i prostorno bliži pomenutim događajima ne pominju podršku nemačkog cara.[6] Iako se smatralo da je izbor u interesu Svetog rimskog carstva, nema dokaza da je Adalbert bio u bilo kakvim kontaktima sa carem Henrikom.[7] Najznačajniji i najsveobuhvatniji izvor o Adalbertu, "Annales Romani", jednostavno navodi da ga je izabrao onaj deo sveštenstva i naroda Rima koji je stao na stranu antipape Klimenta.[8]

Jasno je da je Adalbert izabran, posvećen i ustoličen u roku od nekoliko dana nakon Teodorikovog zarobljavanja (februar 1101). Savremeni istoričari često pogrešno datiraju njegov izbor u maj 1102. godine. Brzina kojom je izabran ukazuje da je pro-carska struja u Rimu još uvek bila dobro organizovana u to vreme. Među njegovim poznatim pristalicama bili su Roman, kardinal koji je učestvovao u koncilijabulumu 1098. godine i Romanov nećak, Đovani Odolin.[9] Adalbert je zadržao svoje prethodno ime i kao papa. [10] Za Adalberta je napravljen palijum, iako se nije mogao položiti na grob Svetog Petra, jer ga Klimentova frakcija nije kontrolisala. [11]

Adalbertovo prvo javno pojavljivanje privuklo je veliku gomilu i brzo je izrodilo nemire. Situacija se toliko pogoršala da je bio prinuđen da se skloni u Baziliku San Marčelo al Korzo pod zaštitom Romana i Đovanija Odolina. Mnogi klirici koji su pokušali da dođu do crkve bili su tučeni i skidani od strane rulje. Paskal II je tada podmitio Đovanija da preda antipapu Adalberta. Njemu je oduzet palijum i predat je Paskalovim ljudima.[12] Njegov pontifikat trajao je ukupno 105 dana.[13] Vođen je ulicom iza konja (u znak prezira) do Lateranske palate, gde je Paskal boravio. Zatvoren je zatim u kulu. "Rimski anali" i biografija pape Paskala u "Liber Pontificalis" slažu se u ovim podacima.[14]

Adalbert je poslat u benediktinski manastir San Lorenco u Aversi, gde je proveo ostatak života. Datum njegove smrti i mesto sahrane nisu poznati.[15] Godine 1105. pro-carska stranka je izabrala Maginulfa za Silvestera IV, kao novog protivpapu Paskalu II, ali ni on nije bio ništa uspešniji od svojih prethodnika, jer mu je nedostajala carska podrška. [16]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Miranda, Salvador. "ALBERTO, O.S.B. (?-?)". The Cardinals of the Holy Roman Church. Florida International University Libraries.
  2. ^ Andrea Piazza, "Alberto, antipapa", Enciclopedia dei Papi (Rome: 2000).
  3. ^ Miranda, Salvador. "ALBERTO, O.S.B. (?-?)". The Cardinals of the Holy Roman Church. Florida International University Libraries.
  4. ^ Andrea Piazza, "Alberto, antipapa", Enciclopedia dei Papi (Rome: 2000).
  5. ^ Miranda, Salvador. "ALBERTO, O.S.B. (?-?)". The Cardinals of the Holy Roman Church. Florida International University Libraries.
  6. ^ Andrea Piazza, "Alberto, antipapa", Enciclopedia dei Papi (Rome: 2000).
  7. ^ I. S. Robinson, Henry IV of Germany 1056–1106 (Cambridge University Press, 2000), p. 309.
  8. ^ Andrea Piazza, "Alberto, antipapa", Enciclopedia dei Papi (Rome: 2000).
  9. ^ Andrea Piazza, "Alberto, antipapa", Enciclopedia dei Papi (Rome: 2000).
  10. ^ Miranda, Salvador. "ALBERTO, O.S.B. (?-?)". The Cardinals of the Holy Roman Church. Florida International University Libraries.
  11. ^ Steven A. Schoenig, Bonds of Wool: The Pallium and Papal Power in the Middle Ages (Catholic University of America Press, 2016), p. 358.
  12. ^ Andrea Piazza, "Alberto, antipapa", Enciclopedia dei Papi (Rome: 2000).
  13. ^ Miranda, Salvador. "ALBERTO, O.S.B. (?-?)". The Cardinals of the Holy Roman Church. Florida International University Libraries.
  14. ^ Andrea Piazza, "Alberto, antipapa", Enciclopedia dei Papi (Rome: 2000).
  15. ^ Andrea Piazza, "Alberto, antipapa", Enciclopedia dei Papi (Rome: 2000).
  16. ^ I. S. Robinson, Henry IV of Germany 1056–1106 (Cambridge University Press, 2000), p. 309.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антипапа_Адалберт&oldid=28381216”