Antifašistički front žena (AFŽ) je ženska društveno–politička organizacija, osnovana za vreme Drugog svetskog rata 1942. u Bosanskom Petrovcu, na oslobođenoj teritoriji. Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je još od svog osnivanja pridavala veliki značaj delovanju ženu u revolucionarnom radničkom pokretu i njihovoj borbi za ostvarenje svojih prava. Posle okupacije Jugoslavije žene su uzele učešće na prikupljanju oružja i sanitetskog materijala, rasturanju letaka, kao i u samim borbama. Marta 1943. godine Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu poslao je uputstvo partijskim organizacijama za organizovanje Antifašističkog fronta žena. U Banatu je 1943. formirano sedam mesnih odbora AFŽ. U Pančevu Gradski odbor AFŽ osnovan je posle oslobođenja 1944. godine.

AFŽ u Pančevu[uredi | uredi izvor]

U toku 1946. bilo je u organizaciji AFŽ ukupno 1510 žena, da bi taj broj, 1948 godine, porastao na 3800 žena. Krajem 1945. izabrano je prvo rukovodstvo Gradskog odbora AFŽ, u Plenumu je bilo 53 žene, u izvršnom odboru 25, a sekretarijatu 9 žena. Jula, iste godine, u Beogradu je održan prvi kongres AFŽ Jugoslavije, a glavni zadatak organizacije bio je obnova i izgradnja zemlje. Posle rata, privreda Vojvodine je bila u teškom stanju, a radne snage je bilo malo, zbog čega žene, zajedno sa omladinom, uzimaju učešća na branju kukuruza, ugaranju strništa, a sledeće godine na žetvi i otkupu pšenice. Žene Pančeva aktivno su bile uključene u sve poslove privrede, tako je 1947. godine na otkupu belih žitarica i kukuruza učestvovalo 152 žene, na lopatanju žita 162. ^[1]

Organizacija AFŽ Pančeva pružila je znatnu pomoć u prikupljanju priloga u novcu, hrani i odeći za vojsku. Žene su šile i plele odeću za vojsku na frontu. Kako je u Pančevu i okolini bilo nekoliko dečijih domova, a deca koja su pristizala iz svih krajeva, bila u lošem zdravstvenom i materijalnom stanju, to je AFŽ prihvatio tu decu i organizovao njihov smeštaj. Ukazivana je pomoć deci u domovima šivenjem rublja i posteljine i pripremanjem zimnice. Pored toga što su šile i plele odeću, žene su organizovale i priredbe čiji je prihod bio namenjen deci. Kasnije se osnivaju Sekcije u kojima žene nastoje da vaspitnim radom utiču na decu da bi primerno učila i dobro se vladala, budući da deca nisu rasla sa svojim porodicama. Kolika je bila briga žena o deci svedoči podatak da je 11. decembra 1945. godine AFŽ Pančeva uputio Crvenom krstu Pančeva akt gde moli da se pozovu ratna siročad da dođu u Agit-prop radi dodeljivanja pola kilograma šećera.^[1]

U toku 1946. Gradski Odbor AFŽ počinje sa kulturno-prosvetnim i politčkim radom, a njime su rukovodili odbori žena koji su postojali pri osnovnim organizacijama Narodnog fronta (NF). Oformljene su čitalačke grupe i generalno se radilo na opismenjivanju stanovništva, tako što su organizovani analfabetski tečajevi. Na taj način su se i žene upoznavale sa političkom situacijom u zemlji. Iz dopisa koji je poslat Pokrajinskom odboru, Gradski odbor AFŽ Pančeva izveštava da je 1949. godine bilo 76 nepismenih žena i da je opismenjeno 33.^[1] AFŽ u Pančevu se bavio rasturanjem štampe, tako je 1947. distribuirano 500 komada časopisa Žena danas i 550 komada časopisa Zora.^[1] U okviru prganizacije AFŽ bilo je tri sekcije majka i dete, kulturno-prosvetna i sekcija selo-grad. Najbolje je radila sekcija majka i dete, koja se delila na pet aktiva:

aktiv za starateljstvo
aktiv za dečje domove
aktiv za dećje vrtiće
aktiv za dečje jasle i restorane
aktiv za šivenje i pletenje

Sekcija majka i dete pokazala je dobre rezultate u radu sa dečjim domovima, u popisu trudnica u gradu i dodeljivanju im veštačkog mleka. U aktivu za starateljstvo bilo je pet žena i one su obilazile decu bez roditelja koja su uzeta pod starateljstvo. Aktiv za domove imao je tri žene, one su obilazile domove, kontrolisale učenje dece, održavale savetovanja, šile i krpile za decu. Aktiv za šivenje i pletenje imao je devet žena u svom članstvu, one su šile i plele za dečje domove, obdaništa i jaslice. Na inicijativu sekcije majke i dete 1949. otvoreno je savetovalište za decu i trudne žene pri čijem je dispanzeru, a na zalaganje ove iste sekcije, formirano društvo za zaštitu dečjeg zdravlja.

Kulturno-prosvetna sekcija bila je podeljena 1947. na četiri aktiva:

ideološko-politički
kulturno-prosvetni
propagandni
organizaciono-tehnički.

Krajem februara 1952. godine održani su izbori za rukovodstvo Gradskog odbora AFŽ i sekcije pri osnovnim organizacijama. U sekretarijatu izabrano je 7 žena, u Izvršnom odboru 23, a u Plenumu 43. Organizacija žena radila je na učvršćivanju svojih sekcija u osnovnim organizacijama, a uzela je učešća i u izborima za odbore NF kao i u tumačenju raznih privrednih i ekonomskih mera.

Gradski odbor AFŽ postojao je do 1953. godine kada se ukida i osniva Savez ženskih društava.