Pređi na sadržaj

Antonov An-32

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Antonov An-32[1]

Antonov An-32B repni broj 727 Hrvatskog ratnog zrakoplovstva
Opšte
Namena višenamenski transportni avion
Posada 3 do 5 (zavisno od namene)
Prvi let 9. jula 1976.
Uveden u upotrebu 1984
Prvi korisnik Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka 361
Dimenzije
Dužina 23,8 m
Razmah krila 29,2 m
Visina 8,75 m
Površina krila 75 m²
Masa
Prazan 15.400 kg
Maks. težina pri uzletanju 27.000 kg
Pogon
Turbo-mlazni motor 1hRU-19A300
Potisak TMM 1 kN
Turbo-elisni motor 2 × AI-20D-5M
TEM snaga 2 h 3.812(5112) kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 540 km/h
Dolet 1.050-2.000 km
Plafon leta 9000 m

Antonov An-32 je višenamenski transportni avion, srednje nosivosti. Razvijen je u okviru biroa Antonova, a proizveden je u kijevskoj fabrici aviona u Sovjetskom Savezu. Ovaj avion je prvenstveno osmišljen za vojne potrebe, s mogućnošću transformacije u putničku i druge namene. Izrađen je na osnovu An-26 na koji su ugrađeni skoro dvostruko jači motori. Proizvedeno je 361 avion, a prvi let bio je 1976. godine. NATO naziv mu je Cline.

Istorija i razvoj

[uredi | uredi izvor]
Repna rampa teretnog An-32
An-32 Indijskog vojnog vazduhoplovstva

Razvoj An-32 počinje kada se u politici SSSR-u osetila potreba za avionom na bazi An-26, koji bi mogao da vrši operacije u otežanim planinskim uslovima do 4500 m, sa kratkih poletnih staza i u tropskoj klimi temperature vazduha do 50°S. Prvi kupac i korisnik ovog aviona bila je Indija, delom zbog dobrih odnosa vođe SSSR-a Leonida Brežnjeva i Indire Gandi.

Istorijat projekta An-32

[uredi | uredi izvor]
  • 16.06.1975. - objavljena je Naredba Ministarstva vazduhoplovne industrije SSSR-a o razvoju aviona za aerodrome visokog nivoa.
  • 9.07.1976. - An-32 je izveo prvi let. Avionom je upravljala posada u sastavu: Volodimir Tkačenko – kapetan, Jurij Kurlin – kopilot, Grigorij Gumenjuk – navigator, Mihajlo Trošin – inženjer leta, Vitalij Jaskov – radio-operater i Anatolij Zagumenj – vodeći inženjer za testiranje letenja.
  • 6.11. do 13.12.1976. - avion An-32 je prvi put prikazan u Indiji.
  • 30.12.1980. - Savet ministara SSSR-a izdao je Naredbu br. 2743-RS o razvoju i proizvodnji aviona An-32 za izvozne isporuke indijskom vazduhoplovstvu (118 aviona).
  • U oktobru 1982. - prvi predproizvodni avion An-32 (S/N 001) izašao je iz montažne hale Kijevskog društva za proizvodnju aviona (KiAPA).
  • U januaru 1983. - Vrhovni komandant Vazduhoplovstva izdao je Naredbu br. 41 o izvođenju probnih letova An-32 kako u SSSR-u tako i u Indiji.
  • 17.02.1983. - počela su zajednička zvanična testiranja aviona An-32.
  • U oktobru – novembru 1985. - Sa An-32 je postavljeno 14 svetskih rekorda visine leta sa raznim teretima.
  • Godine 1986. - pokrenuta proizvodnja aviona An-32 za Avganistan (ukupno je sklopljeno 75 aviona).
  • 11.05.1987. - Državni komitet Saveta ministara SSSR-a za vojna i industrijska pitanja usvojio je Rezoluciju broj 266 o modifikaciji An-32 i dodeljivanju oznake An-32B novoj verziji.
  • 16.02.1993. - protivpožarni avion An-32P izveo je prvi let. An-32P je upravljala posada u sastavu: Anatolij Slobodenuk – kapetan, Volodimir Terskij – kopilot.
  • Godine 1995. An-32B je dobio Sertifikat br. 79-32B izdat od strane IAC Vazduhoplovnog registra[2].

Konstrukcija

[uredi | uredi izvor]

Avion An-32 je nasledio aerodinamičku koncepciju od An-24, slobodnonosećeg visokokrrilca. Krilo je u planu trapeznog oblika. Avion je potpuno metalni, krilo i repovi kesonske a trup polumonokok konstrukcije. Mehanizacija krila je od dva centoplanska zakrilca i dva zakrilca s istovremenom funkcijom elerona (krilaca).

Visoko smešteni nosači motora iznad krila omogućili su ugradnju propelera s krakovima većeg dijametra. Većim elisama i snažnijim motorima avion je dobio odlične osobine uzletanja i leta, pogotovo na aerodromima u tropskim krajevima i na većim nadmorskim visinama, odnosno u uslovima gde turboelisni motori znatno gube na snazi.

Karakteristike i namena

[uredi | uredi izvor]

An-26 je srednji transportno-desantni avion, prevashodno za taktički i operativni vojni vazdušni transport žive sile i vojne opreme, u povoljnim i složenim meteorološkim uslovima, danju i noću. U osnovnoj nameni je obezbeđeno da avion An-26 nosi 39 vojnika ili 30 padobranaca s ličnom opremom, 26 ranjenika na nosilima, samohodna sredstva ASU-57 i SD-85, automobil GAZ-69, minobacač od 120 mm itd., što se sve može izbaciti iz vazduha u toku leta.

Teretna verzija može poneti do 6.700 kg tereta koji se u 12,48 m dugi, 2,30 m širok i 1,84 m visok prostor utovaruje preko spuštene "rampe" u repnom delu aviona. Putnička verzija ima 55 sedišta.[3]

Verzije

[uredi | uredi izvor]
  • An-32 - osnovna verzija.
  • An-32A - prva civilna varijanta.
  • An-32B - unapređena verzija.
  • An-32B-100 - verzija sa povećanom nosivosti na 7.5 tona.
  • An-32MP - patrolna verzija.
  • An-32P - verzija za gašenje požara.

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]

Avion se serijski proizvodio u Kijevskom vazduhoplovnom kombinatu od 1982. do 1996. godine i ukupno je proizvedeno 358 aviona. Najviše aviona je isporučeno Indiji (118 kom.) i Avganistanu (75 kom.). Avioni su korišćeni za vojne potrebe kao transportni avioni za prevoz trupa i opreme, za bacanje padobranaca i kao patrolni avion. Za civilne potrebe avion je korišćen kao putnički avion i avion za gašenje požara[4][5].

Zemlje korisnici

[uredi | uredi izvor]
  Zemlje korisnice[6] An-32 (civilni operateri obeleženi su zelenom bojom)
Kabina pilota An-32
An-32P Ministarstva vanrednih situacija Ukrajine prilikom gašenja požara

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Jane's All The World's Aircraft,1988-89
  2. ^ https://antonov.com/en/history/an-32
  3. ^ "Kiev Aviation Plant: 'Aviant'" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. avgust 2008) aviant.ua., 12. Novembar 2011.
  4. ^ https://www.sibpsa.ru/sis_pp/sr_br/avia/view.php?code=4
  5. ^ https://defence-ua.com/people_and_company/na_dp_antonov_hochut_virobljati_u_indiji_novu_versiju_litaka_na_bazi_an_32-6122.html
  6. ^ Hoyle Flight International 11–17 Decembar 2012.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Jane's All The World's Aircraft,1988-89
  • Hoyle Flight International 11–17 Decembar 2012.
  • Arseniev E.V, Berne L.P i dr. Istoriя konstrukciй Samoletov v SSSR 1951-1965 gg. Moskva: Mašinostrenie. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  • Alexander, Jean. Russian Aircraft since 1940. London: Purnell Book Services, 1975.
  • Gordon,Yefim & Komissarov, Dmitry. Antonov An-12. Midland. Hinkley. 2007. ISBN 978-1-85780-255-9.
  • Gunston, Bill. The Osprey Encyclopedia of Russian Aircraft 1875–1995. . London: Osprey. 1995. ISBN 1-85532-405-9. .
  • Lake, Jon. "Antonov's An-8 Camp: The Little Known Pioneer". Air International, September 2004, Vol 67 No 3. pp. 24–27.
  • Simpson, Rod. Airlife's World Aircraft. Airlife Publishing Ltd. London. 2001. ISBN 1-84037-115-3.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Antonov An-32 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонов_Ан-32&oldid=27878759”