Anđelo Sanudo
Anđelo Sanudo (umro 1262.) je bio drugi vojvoda Arhipelaga od 1227. godine, kada je umro njegov otac, vojvoda Marko I, do svoje smrti.[1]
Porodica
[uredi | uredi izvor]Anđelo je bio sin vojvode Marka I Sanuda. Prema "Latini na Levantu. Istorija franačke Grčke (1204-1566)" (1908) Vilijama Milera, vojvoda Marko I se oženio ... Laskarainom, ženom, iz porodice Laskaris. Miler ju je identifikovao kao sestru Konstantina Laskarisa i cara Teodora I Laskarisa. Ovu teoriju je zasnovao na sopstvenom tumačenju italijanskih hronika. "Istorijski i genealoški rečnik velikih porodica Grčke, Albanije i Carigrada" (1983) Mihail-Dimitri Sturdza je odbacio teoriju, zasnovanu na ćutanju vizantijskih primarnih izvora.
Vladavina
[uredi | uredi izvor]Godine 1235. vojvoda Anđelo je poslao pomorsku eskadrilu u odbranu Konstantinopolja, gde su cara Jovana Brijena opsedali car Jovan III Duka Vatac, car Nikeje, i car Jovan Asen II Bugarski. Usled intervencije vojvode Anđela potpisano je primirje između dva carstva na dve godine.
Vojvodu Anđela je nasledio njegov sin Marko II.
Brak i deca
[uredi | uredi izvor]Vojvoda Anđelo se oženio kćerkom Makairea de Sainte-Menehoulda, barona Latinskog carstva koji je poginuo u bici kod Poimanenona. Godine 1261. u Tebi je dočekala cara Balduina II Kurtenea koji je bežao iz Konstantinopolja nakon njegovog pada u ruke Vizantinaca.[2] Imali su najmanje troje dece:
- Marko II Sanudo.
- Marino Sanudo, gospodar Parosa i Antiparosa. Oženjen Porcijom da Veronom, ćerkom Vilijama I od Verone, trijarha Negropontea, sa svojom prvom ženom čije ime nije poznato.[3]
- Maria Sanudo. Udata za Paola Navigajosa, gospodara Lemnosa. Njen muž se odupirao pokušajima Vizantijskog carstva da pripoji njegovo ostrvo. Umro je 1277. godine. Ona je preuzela odbranu ostrva, ali je odustala 1278. godine.[4]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Mihail-Dimitri Sturdza, Dictionnaire Historique et Généalogique des Grandes Familles de Grèce, d'Albanie et de Constantinople, Paris: Sturdza, 1983, p. 549
- ^ Miller 1908, str. 574
- ^ R-J Loenertz, Les seigneurs tierciers de Négrepont, Byzantion, vol. 35, 1965, re-edited in Byzantina et Franco-Graeca : series altera (1975), pp. 176,180
- ^ Miller 1908, str. 574, 577
Literatura
[uredi | uredi izvor]- William Miller (1908). The Latins in the Levant. A History of Frankish Greece (1204-1566).
- Setton, Kenneth M.; Wolff, Robert Lee; Hazard, Harry W., eds. (1969) [1962]. A History of the Crusades, Volume II: The Later Crusades, 1189–1311 (Second ed.). Madison, Milwaukee, and London: University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-04844-6.
