Pređi na sadržaj

Arktur

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arktur
Arktur u sazvežđu Volar (zaokruženo)
Položaj na nebu
Epoha J2000      Ravnodnevnica J2000
Sazvežđe Volar
Izgovor /ɑːrkˈtjʊərəs/
Rektascenzija 14h 15m 39.7s[1]
Deklinacija +19° 10′ 56″[1]
Prividna magnituda (V) −0.05[2]
Karakteristike
Spektralni tip K1.5 III Fe−0.5[3]
Prividna magnituda (J) −2.25[2]
U−B indeks boja +1.28[2]
B−V indeks boja +1.23[2]
R−I indeks boja +0.65[2]
Note (category: variability): H and K emission vary.
Astrometrija
Radijalna brzina (Rv)−5.19[4] km/s
Sopstveno kretanje (μ) RA: −1093,45[5] mas/g
Dek.: −1999,40[5] mas/g
Paralaksa (π)88.83 ± 0.54[1] mas
Rastojanje36,7 ± 0,2 ly
(11,26 ± 0,07 ps)
Apsolutna magnituda (MV)−0,30±0,02[6]
Detalji
Masa1,08±0,06[7] M☉
Poluprečnik25,4±0,2[7] R☉
Luminoznost170[8] L☉
Površinska gravitacija (log g)1,66±0,05[7] cgs
Temperatura4286±30[7] K
Metaličnost [Fe/H]−0,52±0,04[7] dex
Rotaciona brzina (v sin i)2,4±1,0[6] km/s
Starost7,1+1,5
−1,2[7] Gyr
Druge oznake
Alramech, Alramech, Abramech, α Boötis, Alpha Boo, α Boo, 16 Boötis, BD+19°2777, GJ 541, HD 124897, HIP 69673, HR 5340, SAO 100944, LHS 48, GCTP 3242.00
Referentne baze podataka
SIMBADdata
Izvori podataka:
Hipparcos Catalogue,
CCDM (2002),
Bright Star Catalogue (5th rev. ed.),
VizieR catalog entry

Arktur ili α Volara (lat. Arcturus, α Boötis, α Boo) je najsjajnija zvezda sazvežđa Volar i najsjajnija zvezda severne nebeske hemisfere[9]. Magnituda Arktura iznosi -0,05 (uz varijacije od nekoliko stotih delova magnitude), što je čini četvrtom najsjajnijom zvezdom noćnog neba. Naziv Arktur na starogrčkom znači „čuvar medveda“.[10][11]

Arktur se može naći na nebu ako se produži luk koji čini ruda Velikih kola.

Arktur je narandžasti džin, spektralne klase K2III, prečnika oko 25 puta većeg od prečnika Sunca i preko 100 puta luminozniji od Sunca. Nalazi se na 37 svetlosnih godina (11 parseka) od Sunčevog sistema, na koordinatama α = 14h 15m 39,6s δ = +19° 10’ 57”.[9][10][11]

Arktur ima veliko relativno kretanje, drugo najveće meću zvezdama sjajnijim od 1. magnitude (odmah posle alfe Kentaura).[11][12] Arktur je član grupe zvezda nazvane po njemu Arkturova grupa, koju prema pretpostavkama čine 53 zvezde koje imaju zajedničko poreklo.[13]

U jezgru Arktura je prestala fuzija vodonika i počela je fuzija helijuma u ugljenik.[12] U budućnosti, Arktur će odbaciti spoljašnje slojeve od kojih će nastati planetarna maglina, dok će unutrašnji slojevi ostati u obliku belog patuljka.[13]

Nomenklatura

[uredi | uredi izvor]

Oznaku Arktura kao α Boötis (latinizirano u Alpha Boötis) dao je Johan Bajer 1603. godine. Međunarodna astronomska unija je 2016. organizovala Radnu grupu za imena zvezda (WGSN) za katalogizaciju i standardizaciju vlastitih imena za zvezde. Prvi bilten WGSN-a iz jula 2016. uključivao je tabelu prve dve grupe imena koje je odobrio WGSN; koji je uključivao Arktur za α Boötis.[14][15]

Opservacija

[uredi | uredi izvor]
Arktur je najsjajnija zvezda u sazvežđu Volar.

Sa prividnom vizuelnom magnitudom od -0,05, Arktur je najsjajnija zvezda na severnoj nebeskoj hemisferi i četvrta najsjajnija zvezda na noćnom nebu,[16] posle Sirijusa (-1,46 prividne magnitude), Kanopusa (-0,72) i α Kentaura (kombinovana magnituda -0,27). Međutim, α Kentauri AB je binarna zvezda, čije su komponente slabije od Arktura. Ovo Arktur čini trećom najsjajnijim individualnom zvezdom, odmah ispred α Kentaura A (zvanično nazvan Rigil Kentaurus), čija je prividna magnituda is −0.01.[17] Francuski matematičar i astronom Žan Batist Moren posmatrao je Arktur danju teleskopom 1635. godine, prvi za bilo koju zvezdu osim Sunca i supernove. Arktur je golim okom viđen u vreme ili neposredno pre zalaska sunca.[17]

Arktur je vidljiv sa obe Zemljine hemisfere jer se nalazi 19° severno od nebeskog ekvatora. Zvezda kulminira u ponoć 27. aprila, a u 21 časa 10. juna vidljiv je tokom kasnog severnog proleća ili južne jeseni.[18] Sa severne hemisfere, jednostavan način da pronađe Arkturus je da se prati luk ručke Velikih kola (ili pluga). Nastavljajući ovim putem, može se pronaći Spika, „Luk do Arktura, zatim skok (ili ubrzanje) do Spike”.[19][20]

Ptolomej je opisao Arktur kao subrufa („malo crven”): ima B-V indeks boja od +1,23, otprilike na sredini između Poluksa (B-V +1,00) i Aldebarana (B-V +1.54).[17]

η Volovar, ili Mufrid, udaljen je samo 3,3 svetlosne godine od Arktura i imao bi vizuelnu magnitudu -2,5, otprilike kao Merkur sa Zemlje, dok bi posmatrač na bivšem sistemu video Arktura sjajnog kao što se Venera vidi iz Zemlja.[17]

Godine 1984, reflektujući teleskop Jap od 90 cm u Herstmonsu je testiran ešel spektrografom sa Kraljičinog univerziteta u Belfastu i CCD kamerom. Posmatranja zvezda Arktur i Deneb (Alfa Labud) obavljena su u leto 1984. godine.[21]

Fizičke karakteristike

[uredi | uredi izvor]
Optička slika Arktura (DSS2 / MAST / STScI / NASA)

Na osnovu godišnjeg pomeranja paralakse od 88,83 miliarksekunde izmerenog satelitom Hiparkos, Arktur je udaljen 36,7 svetlosnih godina (11.26 parseka) od Sunca. Margina greške paralakse je 0,54 miliarsekunde, što predstavlja marginu greške udaljenosti od ±0,23 ly (0,071 pc).[1] Zbog svoje blizine, Arktur ima veliko pravilno kretanje, dve lučne sekunde godišnje, veće od bilo koje zvezde prve magnitude osim α Kentauri.

Arktur se kreće brzo (122 km/s) u odnosu na Sunce, i sada je skoro u svojoj najbližoj tački Suncu. Najbliži pristup će se desiti za oko 4.000 godina, kada će zvezda biti nekoliko stotinki svetlosne godine bliže Zemlji nego što je danas. (U antici, Arktur je bio bliže centru sazvežđa.[22]) Smatra se da je Arktur zvezda starog diska i izgleda da se kreće sa grupom od 52 druge takve zvezde, poznate kao Arkturov tok.[23]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g van Leeuwen, Florian (novembar 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. Paris, France: EDP Sciences. 474 (2): 653—64. Bibcode:2007A&A...474..653V. S2CID 18759600. arXiv:0708.1752 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  2. ^ a b v g d Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  3. ^ Keenan, Philip C.; McNeil, Raymond C. (1989). „The Perkins catalog of revised MK types for the cooler stars”. The Astrophysical Journal Supplement Series. 71: 245. Bibcode:1989ApJS...71..245K. doi:10.1086/191373. 
  4. ^ Massarotti, Alessandro; Latham, David W.; Stefanik, Robert P.; Fogel, Jeffrey (2008). „Rotational and Radial Velocities for a Sample of 761 HIPPARCOS Giants and the Role of Binarity”. The Astronomical Journal. 135 (1): 209—231. Bibcode:2008AJ....135..209M. doi:10.1088/0004-6256/135/1/209 Slobodan pristup. 
  5. ^ a b Perryman; et al. (1997). „HIP 69673”. The Hipparcos and Tycho Catalogues. 
  6. ^ a b Carney, Bruce W.; et al. (mart 2008). „Rotation and Macroturbulence in Metal-Poor Field Red Giant and Red Horizontal Branch Stars”. The Astronomical Journal. Paris, France: EDP Sciences. 135 (3): 892—906. Bibcode:2008AJ....135..892C. S2CID 2756572. arXiv:0711.4984 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-6256/135/3/892. 
  7. ^ a b v g d đ Ramírez, I.; Allende Prieto, C. (decembar 2011). „Fundamental Parameters and Chemical Composition of Arcturus”. The Astrophysical Journal. Bristol, England: IOP Publishing. 743 (2): 135. Bibcode:2011ApJ...743..135R. S2CID 119186472. arXiv:1109.4425 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-637X/743/2/135. 
  8. ^ Schröder, K.-P.; Cuntz, M. (april 2007). „A critical test of empirical mass loss formulas applied to individual giants and supergiants”. Astronomy and Astrophysics. Bristol, England: IOP Publishing. 465 (2): 593—601. Bibcode:2007A&A...465..593S. S2CID 55901104. arXiv:astro-ph/0702172 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361:20066633. 
  9. ^ a b Moore 2000, str. 341
  10. ^ a b Moore, Patrick, ur. (2002). Philip's Astronomy Encyclopedia (na jeziku: (jezik: engleski)). Philip's. str. 427. ISBN 978-0-540-07863-9. 
  11. ^ a b v Murdin, Paul, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (jezik: engleski)). Institure of Physics Publishing. str. 5065. ISBN 978-0-7503-0440-5. 
  12. ^ a b Kaler, Jim. „Jim Keler's Stars — Arcturus”. Pristupljeno 21. 12. 2012. 
  13. ^ a b „Sol — Station Arcturus”. Sol Company. Pristupljeno 21. 12. 2012. 
  14. ^ „Bulletin of the IAU Working Group on Star Names, No. 1” (PDF). Pristupljeno 28. 7. 2016. 
  15. ^ „IAU Catalog of Star Names”. Pristupljeno 28. 7. 2016. 
  16. ^ Kaler, James B. (2002). The Hundred Greatest Stars. New York City: Copernicus Books. str. 21. ISBN 978-0-387-95436-3. 
  17. ^ a b v g Schaaf, Fred (2008). The Brightest Stars: Discovering the Universe Through the Sky's Most Brilliant Stars. Hoboken, New Jersey: John Wiley and Sons. str. 126–36. Bibcode:2008bsdu.book.....S. ISBN 978-0-471-70410-2. 
  18. ^ Schaaf 2008, str. 257
  19. ^ Rao, Joe (15. 6. 2007). „Arc to Arcturus, Speed on to Spica”. Space.com. Pristupljeno 14. 8. 2018. 
  20. ^ „Follow the arc to Arcturus, and drive a spike to Spica | EarthSky.org”. earthsky.org. 8. 4. 2018. Pristupljeno 14. 8. 2018. 
  21. ^ Bates, B.; McKeith, C. D.; Jorden, P. R.; Van Breda, I. G. (1985). „High dispersion spectroscopy trials using an echelle spectrograph with CCD camera”. Astronomy and Astrophysics. Bristol, England: IOP Publishing. 145: 321. Bibcode:1985A&A...145..321B. 
  22. ^ Rogers, John H. (1998). „Origins of the Ancient Constellations: II. The Mediterranean Traditions”. Journal of the British Astronomical Association. London, England: British Astronomical Association. 108 (2): 79—89. Bibcode:1998JBAA..108...79R. 
  23. ^ Ramya, P.; Reddy, Bacham E.; Lambert, David L. (2012). „Chemical compositions of stars in two stellar streams from the Galactic thick disc”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 425 (4): 3188. Bibcode:2012MNRAS.425.3188R. S2CID 119253279. arXiv:1207.0767 Slobodan pristup. doi:10.1111/j.1365-2966.2012.21677.x. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
  • Arktur u bazi ARICNS (Astronomisches Rechen-Institut Heidelberg Data Base for Nearby Stars) (jezik: engleski)
  • Arktur u SIMBAD bazi podataka. (jezik: engleski)
  • SolStation.com entry
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арктур&oldid=28816801”