Arminije

Arminije (lat. Arminius; rođen oko 17/16. p. n. e. – ubijen 21. godine) bio je poglavar germanskog plemena Heruska koji je 9. godine naneo Rimljanima težak poraz u bici u Teutoburškoj šumi. Iako se o realnom značaju Arminijeve pobede iz 9. godine u istorijskoj nauci živo razmatra, od doba romantizma u 19. veku, Arminije je postao simbol borbe nemačkog naroda za ujedinjenja i otpor osvajačima. Njegova pobeda u Teutoburškoj šumi bi ubrzala trajno strateško povlačenje Rimskog carstva iz Germanije. Moderni istoričari su Arminijevu pobedu smatrali jednim od najvećih poraza Rima, i prekretnom tačkom pošto je sprečila romanizaciju germanskih naroda istočno od Rajne. Takođe se smatra jednom od najodlučnijih bitaka u istoriji i prekretnicom u istoriji čovečanstva.

U 19. veku (1838—1875. godine) podignut je spomenik Arminiju - «Hermansdenkmal» u blizini grada Detmolda gde se u vreme gradnje smatralo da se nalazi poprište bitke u Teutoburškoj šumi. Spomenik je krajem 19. veka simbolizovao i uspešno okončanje viševekovne borbe za ujedinjenje Nemačke.

Arminije je verovatno latinizovana verzija germanskog imena Irmin što znači „veliki“. Međutim, od vremena Reformacije Arminije postaje simbol germanskog otpora rimskoj prevlasti, odnosno, kako je to aktuelizovano u 16. veku, protestantskom otporu supermatiji Rimokatoličke crkve i papstva. Vođa reformacije Martin Luter je Arminijevo ime transkribovao kao Herman (nem. Hermann) što bi u prevodu značilo „ratnik“. Ovakva adaptacija Arminijevog imena naročito je forsirana tokom 19. veka u vreme buđenja nemačke nacionalne svesti kada Arminije postaje i simbol borbe za ujedinjenje Nemačke.

Poreklo

Arminije je rođen najverovatnije 17. p. n. e. kao sin heruskog ratnog poglavara Segimera. Kao mladić služio je u rimskoj vojsci, boreći se, najverovatnije protiv varvarskih plemena na Balkanu. Kasnije je bio na čelu jednog pomoćnog odreda Heruska gde je i stekao i rimsko građansko pravo i članstvo u konjaničkom staležu.

Bitka u Teutoburškoj šumi

Arminije se vratio 7. ili 8. godine u provinciju Germaniju i služio je pod rimskim prokonzulom Kvintilijem Varom. Var je kao prokonzul bio namesnik nedavno uspostavljene provincije Germanije koja se prostirala istočno od reke Rajne. Varov zadatak bio je da uspostavi rimsku vlast sve do Vezera i Labe na istoku. Međutim, Arminije je tajno počeo da okuplja oko sebe germanske poglavare kako bi osujetio rimske namere. Oko sebe okupio je inače nesložna plemena Heruska, Sikambra, Marsa, Hata, Hauka, i Bruktera. U jesen 9. godine, iskoristivši Varovo poverenje, Arminije je namamio tri rimske legije s oko 20 hiljada vojnika na čelu sa samim prokonzulom u zasedu u Teutoburškoj šumi i potpuno ih uništio tokom trodnevne bitke. Danas se smatra da se bitka odigrala u krajevima dvadesetak kilometara severno od Osnabrika. Tokom bitke rimska vojska je, što se smatralo za neopisivu sramotu, izgubila sva tri legijska stega u obliku orla, a prokonzul Var je izvršio samoubistvo. Nakon toga, Rimljani su evakuisali teritorije između Rajne i Labe.

Germanikovi pohodi

Germanik, mermerna statua koja se danas čuva u Lateranskom muzeju u Rimu. Germanik, Arminijev veliki protivnik, prikazan je kao vojskovođa koji se obraća vojnicima.

Posle pobede nad Varom, Germani su morali da istrpe kaznene ekspedicije koje je predvodio prvo Avgustov posinak Tiberije od 11. do 14. godine, a zatim i rimski vojskovođa Germanik, Tiberijev sinovac.

Neposredno pred nove pohode Rimljana, Arminije je bezuspešno pokušao da privuče na svoju stranu najmoćnijeg među germanskim poglavarima, Marboda, kralja Markomana, kome je na dar poslao Varovu odrubljenu glavu. Prvi Germanikov pohod iz 15. godine vođen je sa promenljivom srećom za Rimljane pošto su se germanski ratnici sklanjali u teško dostupne močvare i šume. Germanik je uspeo da zarobi Arminijevu bremenitu suprugu Tusneldu i razori brojna germanska naselja ali ne i da postigne ubedljiviju vojnu pobedu. Naredne, 16. godine Rimljani su uspeli da nametnu otvorenu bitku na reci Vezer, verovatno između današnjeg Mindena i Hamelna, ali, iako su legionari odneli tesnu pobedu, ranjeni Arminije je uspeo da se povuče sa bojnog polja i povede dobar deo vojske sa sobom. Naredni sukob u blizini današnjeg Hanovera okončan je uz veliki gubitke na obe strane. Germanik je naredio povlačenje u rimsku Galiju i, iako mu je stric, car Tiberije odobrio trijumf, pohod iz 16. godine je u stvari označio poslednji ozbiljniji rimski pokušaj da se učvrste na istočnoj obali Rajne.

Poslednje godine i smrt

Nakon povlačenja rimske vojske, Arminije je zaratio na Merboda i uspeo da ga potuče. Međutim, Arminije nije uspeo da dublje zađe na teritoriju današnje Češke koja je bila centar Markomanske kraljevine. Sukob je okončan primirjem pošto je u samoj Germaniji raslo nezadovoljstvo Arminijevim vođstvom. Pre svega Arminiju su se suprotstavljali germanski poglavari koji su u njemu videli ambicioznog političara koji želi da im se nametne za kralja. Pošto su Germani živeli podeljeni na manje plemenske grupe i saveze nametanje bilo kakve centralne vlasti smatrali su nezamislivim. pored toga, među Germanima bilo je i prorimskih starešina i plemena, tako da su aristokrate iz plemena Hata navodno ponudile Tiberija da otruju Arminija i tako uklone opasnog neprijatelja Rimskog carstva. Car je odbio ovu ponudu smatrajući je isuviše nečasnom za silu kakvo je bilo carstvo. Ipak, Arminije je 21. godine ubijen od strane svojih saplemenika koji su ga optuživali da teži kraljevskoj vlasti.

Arminijeva supruga Tusnelda vođena je u Germanikovom trijumfu 17. godine. U zarobljeništvu je rodila Arminijevog sina Tumeliha koji je nakon trijumfa zajedno sa majkom interniran u Ravenu. Tu su ga Rimljani obučavali za gladijatora tako da se danas smatra da je stradao u areni 30. ili 31. godine kada je imao svega 15 ili 16 godina.

Arminije u istoriji i tradiciji

Arminijeva dela poznata su nam pre svega zahvaljujući Analima rimskog istoričara Kornelija Tacita. Tacit, koji je stvarao početkom 2. veka, idealizovao je Germane smatrajući ih za plemenite divljake nasuprot moralno iskvarenim Rimljanima. Arminija je nazvao oslobodiocem Germanije koji je izazvao Rimsko carstvo na vrhuncu njegove moći i koga Rimljani nisu mogli da poraze u borbi.

Tacitovo delo je početkom 16. veka ponovno otkriveno zahvaljujući naporima humanista. Kao što je spomenuto Martin Luter ga je istakao kao simbol germanskog otpora Rimljanima odnosno protestantskog katoličkoj crkvi.

Početkom 19. veka, sa Napoleonovim osvajanjima nemačkih državica, Arminijevi poduhvati su ponovo privukli pažnju ljudi od pera. Nemački dramaturg i književnik Hajnrih fon Kleist je 1808. napisao dramu Hermanova bitka (nem. Hermannsschlacht), ali je ona nakon francuske pobede kod Vagrama morala ostati neizvedena. Kasnije je drama stekla veliku popularnost i naročito je rado izvođena tokom perioda Trećeg rajha.

U vreme borbe za ujedinjenje Nemačke, 1839. počelo se za podizanjem Hermanovog spomenika (Hermannsdenkmal) u blizini grada Detmolda, gde se u ono vreme smatralo da se nalazilo poprište Teutoburške bitke. Spomenik, visok 53,5 metara, završen je nedugo nakon Francusko-pruskog rata 1870-1871 i konačnog ujedinjenja Nemačke u Drugo ili Nemačko carstvo. Spomenik, čiju je izgradnju dobrim delom subvencionisala kraljevina Pruska, završen je 1875. godine. Od tada pa do danas spomenik je velika turistička atrakcija. Na Arminijevom maču nalazi se natpis:

Deutsche Einigkeit, meine Stärke - meine Stärke, Deutschlands Macht. Nemačko jedinstvo, moja snaga - moja snaga, moć Nemačke.

Nemački fudbalski klub, Arminija iz Bilefelda, takođe nosi ime po Arminiju.

Literatura

• Dr. Aaron Ralby (2013). „The Roman Legion: Refining Military Organization”. Atlas of Military History. Parragon. str. 241. ISBN 978-1-4723-0963-1. 
• Cawthorne, Nigel (2012). Battles That Changed History: An Encyclopedia of World Conflict. Arcturus Publishing. str. 75—77. ISBN 978-1848589544. 
• Creasy, Edward (2007). The Fifteen Decisive War Battles of the World: From Marathon to Waterloo. Read Books. ISBN 978-1-84664-127-5. 
• Davis, Paul K. (1999). 100 Decisive Battles: From Ancient Times to the Present. Oxford University Press. str. 68—71. ISBN 0195143663. 
• Dörner, Andreas (1996). Politischer Mythos und symbolische Politik. Der Hermannmythos: Zur Entstehung des Nationalbewußtseins der Deutschen. Reinbek: Rowohlt. .
• Durschmied, Erik (2013). The Weather Factor: How Nature Has Changed History. Hachette UK. str. 1751—70. ISBN 978-1444769654. 
• von Essen, Gesa, (1998). Hermannsschlachten. Germanen- und Römerbilder in der Literatur des 18. und 19. Jahrhunderts. Göttingen: Wallstein. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Kuehnemund, Richard (1966). Arminius or the Rise of a National Symbol in Literature: From Hutten to Grabbe. New York: AMS Press. .
• Münkler Herfried, and Hans Grünberger: "Arminius/ Hermann als nationales Symbol im Diskurs der deutschen Humanisten 1500–1570", In: Herfried Münkler, Hans Grünberger, and Kathrin Mayer. Nationenbildung. Die Nationalisierung Europas im Diskurs humanistischer Intellektueller. Italien und Deutschland. Berlin: Akademie. 1998. str. 263—308. .
• Murdoch, Adrian (1. 12. 2012). Rome's Greatest Defeat: Massacre in the Teutoburg Forest. The History Press. ISBN 978-0752494555. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Tucker, Spencer (2010). Battles That Changed History: An Encyclopedia of World Conflict. ABC-CLIO. ISBN 978-1598844290. 
• Wagner-Egelhaaf, Martina (ed.). Hermanns Schlachten. Zur Literaturgeschichte eines nationalen Mythos. Bielefeld: Aisthesis. 2008. .
• Winkler, Martin M. (2016). Arminius the Liberator: Myth and Ideology (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-025291-5. 
• Wolters, Reinhard (2008). Die Schlacht im Teutoburger Wald: Arminius, Varus und das roemische Germanien. München: Verlag C. H. Beck. .
• Ovid, Tristia (Sorrows), poetic verses written in 10 and 11 AD
• Marcus Manilius, Astronomica, a poem written early in the first century AD
• Strabo, Geographia 7:1.4, geographically themed history, written around 18 AD
• Marcus Velleius Paterculus, Roman History 2:117–120, written in 30 AD
• Tacitus, Annals 1.3, 1.10, 1.43, 1.55–71, 2.7, 2.41, 2.45, 2.88, a history written in 109 AD
• Suetonius, Lives of the Twelve Caesars: Augustus 23, Tiberius 17–18, biographies written in 121 AD
• Florus, Epitome de T. Livio Bellorum omnium annorum DCC Libri duo 2:30, history/panegyric, written in the early second century AD
• Dio Cassius, Roman History 56:18–24, written in the first half of the third century AD
• Seneca the Younger, "Epistulae Morales ad Lucilium," referenced in Letter 47, Section 10
• Wolfgang Schlüter (Ed.), Römer im Osnabrücker Land. Die archäologischen Untersuchungen in der Kalkrieser-Niewedder Senke. Rasch, Bramsche (1991) ISBN 3-922469-57-4 (Romans in the Osnabrück District. The archaeological excavations in the Kalkriese-Niewedde depression.)
• Edward Shepherd Creasy, Germans under Arminius Revolt Against Rome in The Great Events by Famous Historians, Vol. 2, compilation of historical essays published in 1905
• Smith, William, ur. (1867). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 2. Boston: Little, Brown, and Company. 
• Weidemann, T. E. J. (1996). „Tiberius to Nero”. Ur.: Bowman, Alan K.; Champlin, Edward; Lintott, Andrew. The Cambridge Ancient History (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-26430-3. 
• Ancient Warfare special "The Varian Disaster", June 2009 (essays by various authors, including Clunn and Murdoch)
• Fergus M. Bordewich, "The ambush that changed history" in Smithsonian Magazine, September 2005, pp. 74–81.
• Wilm Brepohl, Neue Überlegungen zur Varusschlacht. Aschendorff, Münster (2004) ISBN 3-402-03502-2 (Reconsidering the Varus Battle.)
• Tony Clunn, The Quest for the Lost Roman Legions, Savas Beatie LLC, 2005, 372 pp.  ISBN 978-1-932714-70-8. The late author discovered the battlefield. This book is a combination of the account of his discovery, the artifacts he found, and his theory about the course of the battle, with that portion recounted in fictional style built around the history.
• Creasy, E. S. (2007). The Fifteen Decisive Battles from Marathon to Waterloo. Wildside Press LLC. ISBN 978-1-4344-8442-0. Pristupljeno 16. 1. 2015. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Boris Dreyer, Arminius und der Untergang des Varus. Warum die Germanen keine Römer wurden. Klett-Cotta, Stuttgart (2009) ISBN 978-3-608-94510-2 (Arminius and the downfall of Varus. Why the Teutons did not become Romans.)
• Adrian Goldsworthy, In The Name of Rome: The Men Who Won The Roman Empire. Weidenfeld & Nicolson, London, 2004.
• Gilliver, Catherine (2003). Caesar's Gallic wars, 58–50 BC. New York: Routledge. ISBN 978-0-203-49484-4. OCLC 57577646. 
• Joachim Harnecker, Arminius, Varus und das Schlachtfeld von Kalkriese. Eine Einführung in die archäologischen Arbeiten und ihre Ergebnisse. 2nd ed. Rasch, Bramsche (2002) ISBN 3-934005-40-3 (Arminius, Varus and the battlefield of Kalkriese. An introduction to the archaeological work and its results.)
• Ralf Günter Jahn, Der Römisch-Germanische Krieg (9–16 n. Chr.). Dissertation, Bonn 2001 (The Roman-Germanic war (9–16 AD).)
• Johann-Sebastian Kühlborn, "Auf dem Marsch in die Germania Magna. Roms Krieg gegen die Germanen". In: Martin Müller, Hans-Joahim Schalles und Norbert Zieling (Eds.), Colonia Ulpia Traiana. Xanten und sein Umland in römischer Zeit. Zabern, Mainz. 2008. ISBN 978-3-8053-3953-7. str. 67–91.. ("On the march into Germania Magna. Rome's war against the Germanic tribes".)
• Fabian Link, Die Zeitdetektive. Die Falle im Teutoburger Wald: Ein Krimi aus der Römerzeit. Ravensburger, (2010) ISBN 978-3-473-34535-9. (The time detectives. The events in the Teutoburg Forest: a crime story of Roman times.) (youth fiction)
• Ralf-Peter Märtin, Die Varusschlacht. Rom und die Germanen. S. Fischer Verlag, Frankfurt am Main (2008) ISBN 978-3-10-050612-2 (The Varus Battle. Rome and the Germanic tribes.)
• McNally, Michael (2011). Teutoburg Forest, AD 9 : the destruction of Varus and his legions. Peter Dennis. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-581-4. OCLC 610837226. 
• Günther Moosbauer, Die Varusschlacht. Beck'sche Reihe, Verlag C. H. Beck Wissen, München (2009) ISBN 978-3-406-56257-0 (The Varus Battle.)
• Murdoch, Adrian (2004). „Germania Romana”. Ur.: Murdoch, Brian; Read, Malcolm. Early Germanic Literature and Culture. Boydell & Brewer. str. 55–73. ISBN 157113199X. 
• Phang, Sara Elise; Spence, Iain; Kelly, Douglas; Londey, Peter (2016). Conflict in Ancient Greece and Rome: The Definitive Political, Social, and Military Encyclopedia [3 volumes]: The Definitive Political, Social, and Military Encyclopedia (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. ISBN 978-1-61069-020-1. 
• Paweł Rochala, Las Teutoburski 9 rok n.e. Bellona, Warszawa, 2005.
• Michael Sommer, Die Arminiusschlacht. Spurensuche im Teutoburger Wald. Stuttgart 2009 (The Arminius Battle. Search for traces in the Teutoburg Forest.)
• Dieter Timpe, Römisch-germanische Begegnung in der späten Republik und frühen Kaiserzeit. Voraussetzungen – Konfrontationen – Wirkungen. Gesammelte Studien. Saur, München & Leipzig, (2006) ISBN 3-598-77845-7 (Roman-Germanic encounter in the late Republic and early Empire. Conditions – Confrontations – Effects. Collected Studies.)
• Wells, Peter S. (2003). The Battle That Stopped Rome: Emperor Augustus, Arminius, and the Slaughter of the Legions in the Teutoburg Forest. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-02028-2.  Strong on archaeology; "Florus"-based theory.
• Peter Oppitz, Das Geheimnis der Varusschlacht. Zadara-Verlag, (2006) ISBN 3-00-019973-X (The mystery of the Varus Battle.) Paderborn would have been the site of the battle.
• Powell, Lindsay (2014). Roman Soldier versus Germanic Warrior 1st Century AD. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-4728-0349-8. 
• Vance, Norman (2015). „The Novel”. Ur.: Vance, Norman; Wallace, Jennifer. The Oxford History of Classical Reception in English Literature (Volume 4: 1790–1880). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-959460-3. 
• Rainer Wiegels (ed.), Die Varusschlacht. Wendepunkt der Geschichte? Theiss, Stuttgart (2007) ISBN 978-3-8062-1760-5 (The Varus Battle. Turning point of history?)
• Reinhard Wolters, Die Römer in Germanien. 5th ed. Verlag C.H. Beck, München (2006) ISBN 3-406-44736-8 (The Romans in Germania.)

Spoljašnje veze

• Arminius at the Encyclopædia Britannica
• Arminius at the Ancient History Encyclopedia
• "Arminius / Varus: Die Varusschlacht im Jahre 9 n. Chr." – LWL-Institut für westfälische Regionalgeschichte (in German)
• "Terry Jones' Barbarians: The Savage Goths" – includes a portion on Arminius
• A description of Arminius and his fight against the Romans (in German)
• "They Need a Hero" by Clay Risen in The National, October 9, 2009 – article on modern German views of Hermann and the 2,000th anniversary of the battle