Artembar

Artembar je bio međanski plemić čijeg je sina bičevao 10-godišnji Kir Veliki. Prema Nikolaju iz Damaska, Artembar je kasnije prihvatio Kira kao savetnika na međanskom dvoru. Priča o Artembaru spominje se u Herodotovim delima:

Kada je dječak Kir imao deset godina, jedan incident koji ću vam sada opisati, otkriti će ko je on zapravo bio. Jednog dana on se igrao u seoskom parku gde su boravila goveda, zajedno sa dečacima njegovog uzrasta, na ulici. Ostali dečaci koji su se igrali sa njim izabrali su pastirovog sina, kako su ga zvali, za njihovog kralja. Tada je postupio tako što je naredio nekima od njih da mu izgrade kuću, drugima da budu njegovi čuvari, jednom od njih da bude kraljevo oko (obavještajac), drugom pak da bude njegov pismonoša; svi su imali određeni zadatak. Među dečacima se našao i sin Artembara, međanskog velikaša, koji je odbio da posluša Kirovu naredbu. Kir je zatim drugim dečacima naredio da ga odvedu u pritvor, a kada su njegove naredbe izvršene, nekoliko puta ga je snažno udario bičem. Nakon što je oslobođen, Artembarov sin koji je bio pun besa zbog postupaka koji nisu priličili njegovom ugledu, pobegao je u grad gde se požalio ocu na ono što mu je Kir uradio . Naravno, nije imenovao Kira budući da nije znao njegovo ime, pa ga je nazvao pastirovim sinom. Artembar je zatim u afektu i pun besa zajedno sa sinom otišao kod kralja Astijaga kome se požalio na povrede svog sina. Pokazujući na dečakova ramena rekao je: „Oh Kralju, sin jednog pastira je osramotio naš ugled!“

Videvši dečakove rane i čuvši reči njegovog oca, Astijag je želeo da se osveti u korist svog plemića pa je naredio da mu dovedu pastira i njegovog sina. Kada su stigli u njegovu neposrednu blizinu, Astijag je oštro gledao dečaka i upitao ga: „Kako se ti, sin tako nevažnog čoveka, usuđuješ da se ponašaš prema sinu plemića, jednog od mojih najbližih saradnika?!“ Kir je odgovorio: „Moj kralju, postupio sam prema njemu onako kako je zaslužio. Izabran sam za kralja u igri dečaka iz našeg sela, budući da su mislili da sam ja najbolji za to. On je takođe bio jedan od dečaka koji su me izabrali. Svi ostali su postupili prema mojim naredbama, dok on nije radio gotovo ništa, sve dok nije dobio ono što mu pripada. Ako zbog toga zaslužujem kaznu, potpuno sam spreman da je prihvatim.“

Prema ovoj Herodotovoj priči, Astijag je prema ponašanju, izgledu i starosti prepoznao Kira kao svog unuka, za koga je deset godina ranije naredio da bude pogubljen budući da je tada sanjao da će njegova ćerka Mandana roditi sina koji će ga svrgnuti sa prestola. Nakon Kirovih reči poručio je Artembaru i njegovom sinu da će pastirov dečak biti kažnjen na odgovarajući način a potom im naredio da odstupe, pa je razgovor nastavio sa pastirom Mitridatom koji je odgajio Kira. On je odbio da mu prizan da je prisvojio dečaka koga mu je poslao Harpag i uporno je tvrdio kako se radi o njegovom sinu, sve dok mu Astijag nije zapretio svojim dvorskim kopljanicima nakon čega mu je priznao celu istinu.

Spoljašnje veze

• Aubrey De Sélincourt i John Marincola: Herodotus's The histories, str. 53.
• Artembar (Artembares), AncientLibrary.com