Arcrunidi
| Arcrunidi | |
|---|---|
| Država | Vaspurakan |
| Vladarska titula | knez, car |
| Osnivač | knez Vače I |
| Poslednji vladar | car Senekerim Arcruni |
| Vladavina | 338–1021. |
| Nacionalnost | jermenska |
| Vera | monofizitska |
Arcrunidi (Arcruni, jerm. Արծրունիներ ) je jedna od najznačajnijih jermenskih kneževskih i carskih rodova, vizantijski carski rod (prema nekim istraživačima, car Vizantije Lav V (Levon Arcruni) pripadao je ovoj dinastiji). Arcrunidi su izdanak dinastije Orontida [1] .
Rod je imao značajan uticaj. Poznat od 4. veka, od kraja 8. veka do 1021. godine — vladajuća dinastija Vaspurakana (kneževi, a od 908. — carevi).
U početku su Arcrunidi vladali Adamakertom (Baškale) i okrugom Albak Veliki. Krajem 7. veka stekli su teritorije južno i istočno od jezera Van, koje su ranije pripadale rodu Rštuni. Centar vladavine Arcrunida prešao je u grad Van. Tokom 8. veka Arcrunidi su proširili svoju vlast na ceo Vaspurakan i početkom 9. veka ušli su u suparništvo sa dinastijom Bagratida.
Gagik Arcruni (908-943) proglasio se carem Vaspurakana, vazalom Bagratida. Kao nezavisna država, Vaspurakan je postojao do 1021. godine, kada je Senekerim Arcruni, koji nije smogao snage da se odupre invaziji Turaka Seldžuka, predao svoje carstvo Vizantiji. Od cara su Arcrunidi dobili grad Sevastiju (Sivas), nekoliko drugih gradova i zemalje u Maloj Jermeniji. Deo Arcrunida ostao je da živi u okolini grada Vana, držeći položaj katolikosa Ahtamara.
Prema Ali Ter-Sarkisjancu, način na koji je nastao naziv roda svedoči o njegovom urartskom poreklu [2].
Arcrunidi (Arcruni) - vladari Vaspurakana[uredi | uredi izvor]
.jpg)
| Ime | Godine života | Godine vladavine | Beleška |
|---|---|---|---|
| Amazasp (Համազասպ Ա) | um. 785 | 772 -785 | knez Vaspurakana |
| Meružan III (Մերուժան Գ) | brat Amazasp | ||
| Gagik I (Գագիկ Ա) | |||
| Amazasp II (Համազասպ Բ) | um. 836 | sin Gagikov | |
| Ašot (Աշոտ) | um. 875 | 859 -875 | sin Amazaspa II |
| Grigor-Derenik (Գրիգոր-Դերենիկ) | um. 885 | 875-885 | sin Ašotov |
| Sarkis-Ašot (Սարկիս-Աշոտ) | um. 904 | 885-904 | sin Grigorov |
| Gagik II (Գագիկ Բ) | um. 943 | 904-943 | sin Grigorov;
od 908. - car Vaspurakana |
| Gurgen (Գուրգեն) | 904—? | sin Grigorov | |
| Derenik-Ašot (Դերենիկ-Աշոտ) | umu. 959 | 943-959 | sin Gagikov |
| Abusahl-Hamazasp (Աբուսահլ-Համազասպ) | umu. 972 | 959-972 | sin Gagikov |
| Ašot-Sakak (Աշոտ-Սահակ) | umu. 991 | 972-991 | sin Abusahl-Hamazaspov |
| Gurgen-Hačik (Գուրգեն-Խաչիկ) | umu. 1003 | 991-1003 | sin Abusahl-Hamazaspov |
| Senekerim Artsruni (Սենեքերիմ) | umu. 1026 | 968 - 1021 | sin Abusahl-Hamazaspov |
Predstavnici[uredi | uredi izvor]
- Lav V Jermenin (775-820) - vizantijski car (prema nekim istraživačima, pripadao je dinastiji) [4] [5].
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ „ARTSRUNI”. Arhivirano iz originala 2015-05-17. g. Pristupljeno 2015-03-17.
- ^ Ter-Sarkisяnc A. Istoriя i kulьtura armяnskogo naroda s drevneйših vremen do načala XIX v. M.: Izdat RAN, 2008. S. 180
- ^ Jones 2007, str. 79.
- ^ Dэvid Maršall Lэng (2019). Armяne. Narod-sozidatelь. M.: Centrpoligraf. ISBN 978-5-9524-5352-4.
- ^ A.G. Vinogradov. IERUSALIM. Istoriя Velikogo goroda. WP IPGEB.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Arcrunidы // Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя : [v 30 t.] / gl. red. A. M. Prohorov. — 3-e izd. — M. : Sovetskaя эnciklopediя, 1969—1978.