Asocijacija (zajednica)
Viši stepen organizacije od populacije u populacionoj biologiji (sinekologiji) zove se asocijacija ili cenoza. Prema klasifikaciji rasporeda životnih zajednica, iznad asocijacije se nalazi biocenoza koja se sastoji od više međusobno usklađenih zajednica populacije biljaka (fitocenoza) i životinja (zoocenoza) koje žive na staništu (biotop), i zajedno sa njegovim abiotičkim faktorima formiraju ekosistem, najsloženiju organizacionu formu.
Definicija
[uredi | uredi izvor]Asocijacija (lat. Associatio = kombinacija) je ekološki termin. Reč su prvi kreirali Aleksandar fon Humbolt i Eme Bopland 1805. godine.[1] Ponekad se za isti koncept koristi i izraz cenoza, to jest kod biljaka fitocenoza a kod životinja zoocenoza.
Populacije i asocijacije
[uredi | uredi izvor]Asocijacija je zajednica populacija koje žive zajedno, i to tako da se sastav zajednice sistematski ponavlja sa područja na područje. Razvojem ekologije postepeno je otkrivena i opisana zakonitost u rasporedu staništa i populacija unutar zajednica. Tipična forma asocijacije ili karakterna zajednica nastaje pod uticajem uslova staništa i interakcije organizama. Vezu između vrsta odlikuje ne samo različito korišćenje resursa staništa, već i borba za najpovoljnije mesto u staništu (kompeticija).
Različiti organizmi ili dele resurse ekosistema (koegzistiraju) ili se takmiče za njih. Ravnoteža ta dva faktora (koegzistencija i borba) ima svoje zakonitosti, koje utiču na formiranje asocijacija.
Struktura asocijacija
[uredi | uredi izvor]Asocijacija je zajednica raznih vrsta biljnih i životinjskih populacija koje žive u partnerstvu. Prema klasifikaciji u ekologiji, nalazi se ispod organizacionog nivoa biocenoze, koju asocijacije obrazuju zajedno sa staništem.
Biljne populacije formiraju biljne zajednice (fitocenoze), a populacije životinja životinjske (zoocenoza). Karakterni izgled – pejzaž – jednog predela zavisi od biljnog pokrivača a unutar njega od biljnih zajednica (asocijacija), tako da je jedan od najvažnijih predeonih elemenata kako u divljoj prirodi tako u čovekovoj sredini. I biomi se sastoje od biljnih zajednica. Neki biomi su jednostavni, kao na primer pustinja, dok su drugi izuzetno složeni, kao na primer biomi šumskih zajednica. Na svako grubo mešanje u strukturu zajednice i na svako ometanje priroda (a tako i asocijacija) odgovara promenom u raznolikosti (vidi: bidiverzitet). Tipično, svaka nepogodna i veštačka spoljnja intervencija na asocijaciju ruši njenu strukturu, i dovodi do smanjenja broja vrsta u njoj, znači zajednica postaje siromašnija iz pogleda biološke raznovrsnosti.
Vertikalni raspored populacija u prostoru utiče na razviće slojeva (stratuma) karakterističnih za tu zajednicu. Taj element asocijacija potiče od različite visine biljaka i različitih ekoloških potreba biljnih i životinjskih populacija. Najviše nivoa ima šumska zajednica (krošnja, žbunje i prizemni sloj).
Kao i kod biljaka, i populacije životinja, gljiva pa čak i mikroorganizama formiraju slojeve u zavisnosti od najadekvatnije međusobne organizicije. Jedan od elemenata koji najviše utiče na stratifikaciju je konkurencija za svetlost i kao rezultat toga populacije se i horizontalno organizuju u jasno razdvojene celine.
Podela asocijacija
[uredi | uredi izvor]Unutar zajednica prepoznajemo manje ili veće jedinice:
- subasocijacija
- facijes; svojom brojnošću dominantna vrsta unutar staništa
- sinuzijum; zajednica jedinki iste životne forme (na primer zajednica raznih vrsta mahovina na trulom srušenom deblu)
Asocijacije se grupišu u veće celine:
- grupa; floristički ili faunistički srodna zajednica
- serija; grupa srodnih asocijacija
- razred; grupa serija
- divizija; zajedno sa zajednicama životinja (zoocenozama) obrazuje najviši sloj organizacije – biom.
Fitocenologija
[uredi | uredi izvor]Grana ekologije koju nazivamo fitocenologija bavi se zakonitostima flore. Podela flore je veoma složena, pošto je ona osnova svih staništa (vidi: biljna zajednica).
Kod cenoloških procena koriste se analitičke vrednosti, i iz njih izvedene sintetičke vrednosti biljnih zajednica.
Analitičke:
[uredi | uredi izvor]- brojnost jedinki (abundancija)
- pokrivanje (dominancija)
- stepen udruživanja (socijabilitet)
- održivost (vitalitet)
Sintetičke
[uredi | uredi izvor]- stabilnost (konstancija)
- vernost (fidelitet)
Promene u zajednicama
[uredi | uredi izvor]Iako su zdrave asocijacije samoodržive, u njima se struktura partnerstva vremenom dinamično menja. Te promene mogu biti povremene i periodične, ili jednokratan proces.
Tokom periodičnih promena (koje nazivamo i aspektima) struktura partnerstva se suštinski ne menja. Takve su na primer sezonske promene u listopadnim šumama. Slično tome, mogu se uspešno pratiti i promene u raznim životinjskim zajednicama (npr. u kolonijama ptica formiranim oko jezera).
Međutim, kod pojedinačnih progresivnih promena asocijacija gubi svoj prvobitni karakter i postepeno biva zamenjena drugom zajednicom. Preobraženje zajednice u neku drugu koja se razvija nazivamo sukcesijom. Kao primer toga može se navesti eutrofikacija, ili punjenje jednog jezera biomasom. Nakon zatvaranja vodene površine na mestu bivšeg jezera se polako pojavljuju zajednice žbunaka vrbe i šuma. Te priomene prati i migracija životinja. Polako se tu razvija nova, takozvana pionirska zajednica. Tekom vremena veza između populacija zajednice postaje bliža. Nizovi zajednica se menjaju tokom promena sve dok ne nastane najstabilnija asocijacija koja zatvara sukcesiju.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Lakušić, D., Šinžar-Sekulić, J., Rakić, T., Sabovljević, M. (2011): Osnovi ekologije, Centar za izdavačku delatnost i marketing Biološkog fakulteta, Beograd
- Ratimir Klepac (1980): Osnovi ekologije, Jugoslavenska medicinska naklada, Zagreb
- Kategorija:Ekologija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. новембар 2016), Bionet-škola
- Ekološki faktori Архивирано на сајту Wayback Machine (26. мај 2016), Bionet-škola
- Ekosistem Архивирано на сајту Wayback Machine (21. jun 2016), Bionet-škola
- Janković, M: Fitoekologija, Beograd, 1986.
- Holt R.D. (1977): Predation, apparent competition, and the structure of prey communities, Theoretical Population Biology Vol. 12 Issue 2; pp. 197–229 [doi=10.1016/0040-5809(77)90042-9] (jezik: engleski)