Astronomija na Marsu
.jpg)
U većini slučajeva posmatranje astronomskih fenomena sa površine Marsa identično je posmatranjima sa planete Zemlje, međutim, u pojedinim slučajevima (na primer, gledano sa Marsa, Zemlja je zvezda danica i zvezda večernjača, dok je sa Zemlje to Venera), mogu se potpuno razlikovati. Na primer, pošto amosfera Marsa ne sadrži ozonski omotač, sa površine ove planete se može praktikovati i ultraljubičasta astronomija.
Godišnja doba[uredi | uredi izvor]
Nagib ose rotacije Marsa iznosi 25,19°, što je približno nagibu ose rotacije Zemlje – 23,44°, pa stoga i na Marsu postoje godišnja doba kao i na Zemlji (proleće, leto, jesen i zima). Kao i na Zemlji, severna i južna polulopta doživljavaju leto i zimu u suprotno doba godine.
Međutim, ekscentricitet orbite Marsa je značajno veći od Zemljinog, pa je stoga godišnja doba ne traju isti broj dana (sola), što je još izraženije nego na Zemlji:
| Godišnje doba | Sola (na Marsu) |
Dana (na Zemlji) |
|---|---|---|
| Severno proleće, južna jesen: | 193,30 | 92,764 |
| Severno leto, južna zima: | 178,64 | 93,647 |
| Severna jesen, južno proleće: | 142,70 | 89,836 |
| Severna zima, južno leto: | 153,95 | 88,997 |
Praktično gledano, ovo znači da leta i zime traju različito i nisu iste „žestine“ na severnoj i južnoj polulopti. Zime na severnoj polulopti traju kratko i blage su (jer se Mars kreće brže u svom afelu), dok su zime na južnoj polulopti duge i hladne (jer se Mars kreće sporije u blizini svog perihela). Isto tako, leta na severnoj polulopti su duga i hladnija, dok su na južnoj polulopti kratka i toplija. Iz ovoga se može zaključiti da su temperaturni ektremi (najniže i najviše temperature) daleko veći na južnoj nego na severnoj polulopti.
Mars patfajnder (jun 1999).
Sezonsko kašnjenje (pojava kada datum maksimalne temperature vazduha na nekoj geografskoj lokaciji na planeti kasni za datumom maksimalne insolacije) na Marsu traje najviše nekoliko dana[1], zbog toga što Mars ne poseduje velike vodene površine (okeane i mora) i slične faktore koji bi tu pojavu još više ublažili (poređenja radi, sezonsko kašnjenje na Zemlji se kreće od 15–20 dana, pa sve do preko dva meseca). Zbog toga, gledano sa aspekta temperature na površini, proleće je skoro identično letu, dok je jesen skoro identična zimi, i da Mars ima kružnu orbitu oko Sunca maksimalne i minimalne temperature bi se beležile samo nekoliko dana nakon letnjeg i zimskog solsticija, a ne oko mesec dana kasnije kao što je to slučaj na Zemlji. Jedina razlika između prolećnih i letnjih temperatura postoji zbog velikog ekscentriciteta orbite – tokom proleća na severnoj polulopti Mars je dalje od Sunca nego tokom leta na istoj polulopti, pa je samo zbog tog razloga proleće malo hladnije od leta, a jesen malo toplija od zime. S druge strane, na južnoj polulopti važi suprotno.
Naravno, temperaturne razlike između proleća i leta su daleko manje od temperaturnih varijacija koje se dešavaju u sklopu jednom sola na Marsu (marsovskog dana). Svakog sola, temperatura dostiže najvišu vrednost u podne i najnižu vrednost u ponoć. Slična situacija je i u pustinjama na Zemlji (sa +50 °C danju, temperatura se spušta ispod 0 °C noću), samo što je na Marsu razlika između dnevne i noćne temperature daleko veća.
Zanimljivo je napomenuti da nagib ose rotacije i ekscentricitet orbite Zemlje i Marsa nikako nisu konstantni, i da se menjaju usled gravitacionih perturbacija od strane drugih planeta u Sunčevom sistemu, ali se te promene dešavaju tokom desetina hiljada ili čak stotina hiljada godina. Tako na primer, Zemljin ekscentricitet orbite varira 1%, a ta vrednost se povremeno penje na 6%, i u dalekoj budućnosti i Zemlja će imati velike razlike u trajanju godišnjih doba, kao što je to danas slučaj na Marsu. Uz te varijacije nastaju i daleko veće promene klimatskih prilika u regionima (hemisferama) zavisno od godišnjih doba.
Pored ekscentriciteta orbite, Zemljin nagib ose rotacije se kreće od 21,5° do 24,5°, i period za koji se ova promena desi iznosi 41.000 godina. Smatra se da su ovaj i drugi slični ciklusi odgovorni za ledena doba na Zemlji (za više informacija videti članak Milankovićevi ciklusi). S druge strane, na Marsu nagib ose rotacije varira između 15° i 35° tokom perioda od 124.000 godina. Skorašnja istraživanja ukazuju da se tokom miliona godina nagib ose ove planete čak kreće u rasponu od 0° do 60°.[2] Izvodi se zaključak da Mesec igra važnu ulogu u stabilizaciji ose rotacije Zemlje, i drži je u određenim granicama, dok Mars ne poseduje prirodan satelit dovoljno velike mase koji bi mogao da mu stabilizuje osu rotacije, pa se ona na duži vremenski period tako haotično menja.
Boja neba na Marsu[uredi | uredi izvor]
Pre izlaska i zalaska Sunca, boja neba na Marsu je rozikasto-crvena, dok je kada se Sunce nalazi na samom horizontu boja neba plava. Ovo je u potpunosti suprotno od situacije na Zemlji. Tokom dana, nebo na Marsu je kombinacija žute i braon boje.[3] Na Marsu je efekat Rajlijevog rasejanja manji nego na Zemlji. Smatra se da je uzrok za takvu boju neba prisustvo magnetita u česticama atomsferske prašine, u čijoj zapremini on ima 1% udela. Sumrak traje dugo pred izlazak i zalazak Sunca, baš zbog velike količine čestica prašine koje se nalaze u Marsovoj atmosferi. Povremeno je boja neba na Marsu ljubičasta, zbog rasipanja svetlosti od strane sitnih čestica leda koje se nalaze u oblacima.[4]
Snimanje fotografija u boji Marsove površine pokazalo se kao veoma težak zadatak.[5] Javljaju se mnoge varijacije u boji neba na fotografijama koje se puštaju u javnost, mada se za snimanje tih fotografija najčešće koriste posebni filteri kako bi se uvećao naučni aspekt, a ne stvaran izgled planete. Dugo se smatralo da je boja neba na Marsu više rozikaste boje, ali je daljim izučavanjem utvrđeno da to nije tačno.
Astronomski fenomeni[uredi | uredi izvor]
Zemlja i Mesec[uredi | uredi izvor]
Gledano sa površine Marsa, Zemlja je unutrašnja planeta, kao što je Venera sa Zemlje, i često se naziva zvezda danica ili zvezda večernjača. Sa površine Marsa Zemlja i Mesec bi golim okom ličili na zvezdu, ali pomatrano kroz teleskop jasno bi se videlo da su to loptasta tela, dok bi se na Zemljinoj polulopti videli i pojedini detalji (preovladavala bi plava boja, jer je Zemlja većinom prekrivena okeanima, a videle bi se i polarne kape, pa možda i vegetacija ili Sahara u ekvatorijalnim oblastima).
Posmatrač sa površine Marsa jasno bi mogao da vidi da Mesec orbitira oko Zemlje, i to golim okom, bez dvogleda ili teleskopa. Suprotno tome, posmatrač sa Zemlje ne može videti prirodni satelit oko nijedne planete na noćnom nebu golim okom, i tek nekoliko godina nakon pojave prvih teleskopa je otkriveno da i oko drugih planeta postoje prirodni sateliti (prvo su otkriveni sateliti Jupitera – takozvani Galilejevi sateliti).
Pri maksimalnoj ugaonoj udaljenosti, Zemlja i Mesec bi se jasno videli kao binarna planeta, ali bi se oko nedelju dana kasnije oni stopili u jednu svetlu tačku na nebu (gledano golim okom), a oko sedam dana nakon toga Mesec bi distigao maksimalnu ugaonu udaljenost od Zemlje sa suprotne strane. Maksimalna ugaona udaljenost Meseca od Zemlje, gledano sa Marsa, značajno varira u zavisnosti od toga koliko je Zemlja udaljena od Marsa: kada je Zemlja najbliža Marsu (blizu inferiorne konjukcije) iznosi 17′, a samo 3,5′ kada je Zemlja najdalje od Marsa (blizu superiorne konjukcije). Radi poređenja, prečnik Meseca gledano sa Zemlje iznosi 31′.
Aurore[uredi | uredi izvor]
Aurore se javljaju i na Marsu, ali ne na polovima kao na Zemlji, jer Mars nema magnetsko polje koje prekriva celu planetu. Ove pojave se na Marsu dešavaju blizu magnetskih anomalija u kori planete, a koje su posledica postojanja magnetskog polja u dalekoj istoriji Marsa. Baš zbog te činjenice, aurore na Marsu su jedinstvene i takve ne postoje nigde u Sunčevom sistemu.[6] Verovatno su vidljive golim okom jer su uglavnom u ultraljubičastom spektru svetlosti.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ radiative time constant
- ^ The Obliquity of Mars
- ^ „NASA Ames Mars Climate Modeling Group”. Arhivirano iz originala 10. 08. 2004. g. Pristupljeno 17. 01. 2015.
- ^ The Martian Sky: Stargazing from the Red Planet
- ^ Phil Plait's Bad Astronomy: Misconceptions: What Color is Mars?
- ^ Graham, Sarah (9. 6. 2005). „Martian Aurora Is One of a Kind”. Scientific American. Arhivirano iz originala 16. 10. 2007. g. Pristupljeno 24. 10. 2006.
- ^ Hundreds of auroras detected on Mars