Atanasijev simbol vjere
Atanasijev simbol vjere je drevni hrišćanski simbol vjere iz 6. veka.
Autorstvo[uredi | uredi izvor]
Autorstvo Svetog Atanasija Velikog je prvi put dovedeno u pitanje 1642. godine u delu holandskog kalviniste G. Vosa. Ovo mišljenje su podržali mnogi naučnici[1].
Simvol vere je zapadnog porekla. Sastavljen je na latinskom, pojavio se na grčkom ne ranije od 13. veka. Trenutno postoji mnogo hipoteza o autorstvu simvola. Među mogućim autorima pominju se sveti Ilarije Piktavijski (4. vek), sveti Jevsevije, episkop Verkela (4. vek), Vikentije Lerinski (5. vek), ispovednik Vigilije, episkop Tapaski (oko 500), ali pitanje autorstva simbola nije rešeno.
Otkriće 1940. godine ranije nepoznatog dela Vikentija Lerinskog, čiji je jezik u mnogome sličan jeziku simvola Atanasjevog, dalo je povod za verziju da je simbol pripadao Vikentiju Lerinskom ili njegovim učenicima[2]. Nepoznato je i vreme kada se simbol pojavio. Brojni istraživači su predložili datume „ne ranije od 430. godine“, „period pre pojave nestorijanstva“ i „533. Simvol se ne može pripisati eri Svetog Atanasija, jer jasno ukazuje na proishođenje Svetog Duha „i od Sina“ (formula kasnijeg porekla, uneta u Zapadni Simvol vere od strane Sabora u Toledu 589. godine).
Najraniji rukopis koji sadrži „Kuicumkue vult“ je rukopis „propovedi Cezara od Arla pod imenom Svetog Atanasija“. Nalazi se u eparhijskoj biblioteci u Kelnu. Rukopis datira iz 9. veka[3].
Prvi spomeni na Istoku datiraju iz 12. veka[1]. U Trebniku kijevskog mitropolita Petra Mogile, Atanasjev simvol vere na crkvenoslovenskom (bez naslova) je uvršten u „Naredbu kako da se od Jevreja, ili od raskolnika, ili od jeretika, uzme starešinstvo onih koji ga imaju, koji ne veruju u Svetu Trojicu, jednosušnu i nerazdeljivu“; a u istom Trebniku, već pod imenom „Atanasjev“, Simvol vere je uvršten u „Molitvenu službu za izbavljenje bolesnog od preplavljenja i nasilja nečistih duhova i zavetnih molitava istih zlih duhova“ ; u oba slučaja unosa Simvola u tekst Brevijara, izostaje „od Sina“, odnosno filiokve, fraza „Duh Sveti nije stvoren, nije stvoren, ne rođen, nego ishodi“.
Mitropolit rostovski Dimitrije verovao je da Simvol pripada Svetom Atanasiju i pisao je:
Koliko ima simvola? - Dva:
- 1) Nikeo-caregradski i
- 2) Sveti Atanasije, Patrijarh aleksandrijski[4].
Liturgijska upotreba[uredi | uredi izvor]
Praksa liturgijske upotrebe „Kuicumkue vulta“ datira oko 9. veka.
Tekst Atanasijevog Simvola vere koristi se u bogosluženju Rimokatoličke crkve kao deo Liturgije časova. Pored toga, koristi se u anglikanskim službama. U Pravoslavnoj Crkvi se ne koristi Atanasjevski simvol vere.
ATANASIJEV SIMBOL VERE
1. Da bi ko bio spasen: pre svega, neophodno je da drži vaseljensku veru.
2.Ko ne sačuva ovu veru celovitu i neiskvarenu, sigurno će propasti za večnost.
3.A vaseljenska vera je ova: da obožavamo jednoga Boga u Trojici i Trojicu u Jedinstvu;
4.Ne mešajući Lica, niti pak deleći suštinu.
5.Jer jedno je lice Oca: drugo Sina: i drugo Svetoga Duha.
6.Ali Božanstvo Oca, Sina i Svetoga Duha je jedno: jednako u slavi i večnom veličanstvu.
7.Kao što je Otac: takav je i Sin: i takav je i Sveti Duh.
8.Otac nije stvoren: Sin nije stvoren: i Sveti Duh nije stvoren.
9.Otac je bezgraničan: Sin je bezgraničan: i Sveti Duh je bezgraničan.
10.Otac je večan: Sin je večan: i Sveti Duh je večan.
11.Pa ipak, nisu tri večna, već je jedan večan.
12.Kao što nisu ni tri nestvorena: niti tri bezgranična: već je jedan nestvoren i jedan bezgraničan.
13.Tako, kao što je Otac svemoćan: Sin je svemoćan: i Sveti Duh je svemoćan.
14.Pa ipak nisu tri svemoćna, već je jedan svemoćan.
15.Tako je Otac Bog: Sin je Bog: i Sveti Duh je Bog.
16.Pa ipak nisu tri Boga: već je jedan Bog.
17.Tako, kao što je Otac Gospod: Sin je Gospod: i Sveti Duh je Gospod.
18.Pa ipak nisu tri Gospoda: već je jedan Gospod.
19.Jer kao što nam nalaže hrišćanska istina: da priznajemo svako Lice po sebi kao Boga i Gospoda:
20.Tako nam vaseljenska vera brani: da kažemo, tri su Boga, ili tri Gospoda.
21.Otac nije ni od čega načinjen: niti je stvoren, niti je rođen.
22.Sin je jedino od Oca: nije načinjen, niti je stvoren: već je rođen.
23.Sveti Duh je od Oca (i od Sina): nije načinjen, niti je stvoren, niti je rođen: već proističe.
24.Tako je jedan Otac, a ne tri Oca: jedan Sin, a ne tri Sina: jedan Sveti Duh, a ne tri Sveta Duha.
25.I u ovoj Trojici, nijedan nije pre ili posle drugoga: nijedan nije veći ili manji od drugoga.
26.Već su sva tri Lica zajedno večna i jednaka.
27.Tako da u svim stvarima, kao što je već rečeno: treba obožavati Jedinstvo u Trojici i Trojicu u Jedinstvu.
28.Zato onaj koji bi bio spasen, mora ovako razumeti Trojicu.
29.Nadalje, neophodno je za večno spasenje: da takođe ispravno veruje u utelovljenje našega Gospoda Isusa Hrista.
30.Jer prava vera, u koju verujemo i koju ispovedamo jeste: da je naš Gospod Isus Hristos, Sin Božji, Bog i čovek.
31.Bog, po suštini Oca; rođen pre svih vekova: i čovek, po suštini majke, rođen u svetu.
32.Savršeni Bog: i savršeni čovek, rezumne duše i ljudskoga tela.
33.Jednak Ocu, po svome Božanstvu: i manji od Oca po svojoj ljudskosti.
34.Koji, iako je Bog i čovek; ipak nije dva, već jedan Hristos.
35.Jedan; ne zato što se Božanska priroda preobratila u telo: već zato što je Bog preuzeo ljudsku prirodu na sebe.
36.Jedan, ne kroz mešanje suština: već kroz jedinstvo Osobe.
37.Jer kao što su razumna duša i telo jedan čovek: tako su Bog i čovek jedan Hristos;
38.Koji je patio radi našega spasenja: sišao u Ad: i trećeg dana vaskrsao iz mrtvih.
39.On se vazneo na Nebesa, i sedi s desne strane Oca svemogućega.
40.Odakle će doći ponovo da sudi živima i mrtvima.
41.O čijem dolasku će svi ljudi ustati ponovo u svojim telima;
42.I odgovarati za svoja dela.
43. I oni koji su činili dobro otići će u život večni: a oni koji su činili zlo, u večni oganj.
44.Ovo je vaseljenska vera: onaj koji ne veruje istinski u nju, ne može biti spasen[5].
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „AFANASIEV SIMVOL VERЫ”. www.pravenc.ru. Pristupljeno 2024-06-03.
- ^ „Athanasian Creed | Trinity, Incarnation & Salvation | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-03.
- ^ Bardy, Gustave (1943). „La prédication de saint Césaire d'Arles”. Revue d'histoire de l'Église de France. 29 (116): 201—236. doi:10.3406/rhef.1943.2962.
- ^ „Kratkie voprosы i otvetы o vere i drugih važneйših dlя hristianina predmetah znaniя - svяtitelь Dimitriй Rostovskiй (Tuptalo) - čitatь, skačatь”. azbyka.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2024-06-03.
- ^ „Atanasijev simbol vere”. Hrišćansko udruženje (na jeziku: engleski). 2023-09-21. Pristupljeno 2024-06-03.