Pređi na sadržaj

Atrioventrikularni blok II stepena

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Atrioventrikularni blok II stepena
SinonimiSecond-degree heart block
EKG prikaz srčanih blokova
Specijalnostikardiologija
Simptomivrtoglavica, nesvestica, kratkoća daha
TipoviTip I i Tip II
Uzrocifibroza u AV čvoru, lekovi, vagalni tonus, poremećaji elektrolita
Dijagnostički metodEKG
LečenjeIzbegavanje lekova koji blokiraju AV čvorove, pejsmejker

Atrioventrikularni blok II stepena jedan je od tri tipa AV bloka koji nastaje kada je električni signal između pretkomora i komora oštećen. Karakteriše se progresivnim kašnjenje provodljivosti ili povremenim blokiranjem sprovođenja impulsa, što uzrokuje preskakanje srčanih otkucaja.[1] Srčani blok drugog stepena može biti privremeni ili trajni, u zavisnosti od oštećenja provodnog sistema.

Električni impuls iz sinoatrijalnog čvora moraju da putuje kroz pretkomoru, do atrioventrikularnog čvora, zatim kroz His-Purkinjeov sistem da bi konačno stigli do srčanih komora i izazvali njihovu kontrakciju. Ovaj proces se prikazuje na EKG kao PR interval koji prethodi nastanku QRS kompleksa na RKG. Kašnjenje u provodljivosti u ovom sistemu rezultuje atrioventrikularnim provodnim blokom ili produženjem PR intervala na EKG-u. Postoje dva tipa atrioventrikularnih blokova drugog stepena: Mobic tip I, poznat i kao Venkebahova periodika i Mobic tip II.[2][1]

Generalno, pacijenti sa AV blokom drugog stepena nemaju simptome ili mogu imati simptome kao što su sinkopa i vrtoglavica.

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

Nije bilo velikih studija zasnovanih na populaciji o prevalenci atrioventrikularnih blokova I i II stepena. U ovom trenutku ne postoji povezana starosna, rasna ili polna korelacija. AV blok se ponekad primećuje kod sportista i kod pacijenata sa urođenim srčanim poremećajima.

Osnovne informacije o AV bloku

[uredi | uredi izvor]

Atrioventrikularni (AV) blok je bradijaritmija uzrokovana kašnjenjem ili prekidom u električnoj provodljivosti između pretkomora i komora srca. Atrioventrikularni blok nastaje zbog anatomskih ili funkcionalnih oštećenja i klasifikovan je u tri tipa:[3]

  • AV blok I stepena, koji nastaje zbog odloženog provođenja kroz AV čvor.
  • AV blok II stepena, koji karakteriše progresivno kašnjenje provodljivosti ili povremeno blokirana provodljivost.
  • AV blok III stepena, koji uključuje potpuni prekid provodljivosti između pretkomora i komora srca, uzrokujući potpunu AV disocijaciju.

Pacijenti sa AV blokom može biti asimptomatski ili se može manifestovati sasinkopa, bol u grudima, dispneja, i bradikardija u zavisnosti od težine bloka.

Elektrokardiografija (EKG) postavlja dijagnozu, a lečenje se zasniva na vrsti bloka i hemodinamskoj stabilnosti pacijenta.

Vrste

[uredi | uredi izvor]
Sinusni ritam sa akutnim inferiornim infarktom komplikovanim blokom AV blokom tipa I manifestuje se u obliku Venkebahove periodike 5:4; R-P/P-R reciprociteta.
Sinusni ritam (brzina = 100/min) sa 3:2 i 2:1 A-V blokom tip II ; RBBB

AV blok Mobic I

[uredi | uredi izvor]

AV blok Mobic I ili Venkkanbahovu periodiku karakteriše progresivni, ali reverzibilni blok AV čvora. Na EKG-u, ovo je definisano progresivnim produžavanjem PQ intervala koji postaje sve duži iz otkucaja u otkucaj, da bi najzad posle P talasa izostao QRS kompleks. Potom se uspostavlja normalna EKG slika, da bi se onda opet sve ponovilo. Često kod ovog bloka izgled QRS kompleksa varira od otkucaja do otkucaja.

Neki pacijenti su asimptomatski; oni koji imaju simptome efikasno reaguju na lečenje. Postoji nizak rizik da AV blok Mobic I AV dovede do srčanog udara i potpunog srčanog bloka.[1]

AV blok Mobic II

[uredi | uredi izvor]

AV blok Mobic II je uzrokovan iznenadnim, neočekivanim neuspehom His-Purkinje ćelija da sprovedu električni impuls. Na EKG-u, PQ interval je stalno iste dužine, od otkucaja do otkucaja, a onda se javi jedan P talas koga ne sledi QRS kompleks, što rezultuje nasumičnim preskakanjem otkucaja. Potom se ponovo uspostavlja uobičajena EKG slika. Često kod ovog bloka izgled QRS kompleksa varira od otkucaja do otkucaja.

Rizici i mogući efekti AV bloka Mobic II su mnogo ozbiljniji od AV bloka Mobic I a ogledaju se u tome što može doći o teškog srčanog udara,[1][4] a zbog potencijal da napreduje do potpunog srčanog bloka i ako se ne prepozna, može dovesti do smrti.

R:QRS odnos

[uredi | uredi izvor]

Pošto se Mobitz blok tipa I javlja u redovnim ciklusima, uvek postoji fiksni odnos između broja P talasa i broja QRS kompleksa po ciklusu. Ovaj odnos se često navodi kada se opisuje blok. Na primer, Mobic blok tip I koji ima 4 P talasa i 3 QRS kompleksa po ciklusu može se nazvati 4:3 Mobic blok tip I.[5]

Tip II Mobic blok se takođe obično javlja sa fiksnim P:QRS odnosom, sa određenim brojem P talasa za svaki uspešno izazvan QRS.[5] Ovaj odnos se takođe često navodi u odnosu na 3:1, 4:1, 5:1, ili veći Mobic bloka tipa II. Veći broj P talasa za svaki QRS ukazuje na teži blok,[5] a odnosi od 3:1 i više se takođe nazivaju AV blok „visokog stepena“.[6] Naravno, pošto je Mobic blok tipa II nestabilan po prirodi, uobičajeno je da se P:QRS odnos u Mobic bloku tipa II menja tokom vremena.

R:QRS odnos je uvek oblika X:(X − 1) u Mobic bloku tipa I.

2:1 AV blok

[uredi | uredi izvor]

U slučaju bloka 2:1 (2 P talasa za svaki QRS kompleks) nemoguće je razlikovati tip I od Mobitz bloka tipa samo na osnovu P:QRS odnosa ili na obrascu produženja PR intervala.[5] U ovom slučaju, produženi PR interval sa normalnom širinom QRS-a najverovatnije ukazuje na patologiju nalik tipu I, a normalan PR interval sa proširenim QRS najverovatnije ukazuje na patologiju sličnu AV bloku tipu II.[5]

Patofiziologija

[uredi | uredi izvor]

Kod AV bloka Mobic I postoji progresivno produženje PR intervala (AV provodljivost) sve dok se atrijalni impuls na kraju potpuno ne blokira. Kada je atrijalni impuls potpuno blokiran, pojaviće se P talas bez QRS kompleksa. Ovaj obrazac se često naziva „ispušteni ritam“. AV blok Mobic I javlja se zato što svaka depolarizacija rezultira produženjem refraktornog perioda atrioventrikularnog (AV) čvora. Kada atrijalni impuls dođe kroz AV čvor tokom relativnog refraktornog perioda, impuls će se sprovoditi sporije, što će rezultirati produženjem PR intervala. Na kraju, impuls dolazi kada je AV čvor u svom apsolutnom refraktornom periodu i neće biti sproveden. Ovo će se manifestovati na EKG-u kao P talas koji nije praćen QRS kompleksom. Ovaj neprovodni impuls daje vreme da se AV čvor resetuje i ciklus se nastavlja. Ova pojava dovodi do grupnog probijanja.

Kod AV bloka Mobic II postoji konstantan PR interval preko trake ritma i pre i posle nesprovođenog atrijalnog otkucaja. Svaki P talas je povezan sa QRS kompleksom sve dok ne postoji jedna atrijalna provodljivost ili P talas koji ne prati QRS. AV bloka Mobic II često je problem u infra-nodalnom provodnom sistemu, i stoga je povezan sa proširenim QRS kompleksom, blokom grane snopa ili fascikularnim blokom. Ttreba imati u vidu da ako se ne sprovede više od jednog P talasa, to više nije AV blok Mobic tip II, već se smatra AV blokom visokog stepena.

Diferencijalna dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Diferencijalna dijagnoza uključuje:[7]

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Lečenje AV bloka Mobic I često nije neophodno. Povremeno blokovi tipa I mogu dovesti do bradikardije koja dovodi do hipotenzije. Ako dođe do hipotenzije i bradikardije, blokovi tipa I dobro reaguju na atropin. Ako ne reaguje na atropin, treba započeti pejsing (transkutani ili transvenski) radi stabilizacije.[7]

Ako pacijent uzima bilo koji beta blokator, blokator kalcijumskih kanala ili digoksin, dozu ovih lekova treba smanjiti ili prekinuti terapiju. Svi pacijenti sa AV blokom Mobic I trebalo bi da budu primljeni i praćeni.

Lečenje AV bloka Mobic II uključuje pokretanje pejsinga čim se identifikuje ovaj ritam. Blokovi tipa II impliciraju strukturno oštećenje AV provodnog sistema. Ovaj ritam se često pogoršava u potpuni srčani blok. Ovim pacijentima je potreban transvenski pejsmejker dok se ne postavi stalni pejsmejker.[7]

Za razliku od AV bloka Mobic I, pacijenti sa AV blokpm Mobic II koji su bradikardni i hipotenzivni često ne reaguju na atropin.

Prognoza

[uredi | uredi izvor]

Prognoza za Mobitz tip I (Venkebah) je odlična. Ovo je obično asimptomatsko i ne zahteva intervenciju kod asimptomatskih pacijenata.

Prognoza za Mobitz tip II varira u zavisnosti od uzroka poremećaja ritma. Takvim pacijentima potrebno je postavljanje implantiranih pejsmejkera ​​da bi se izbegle komplikacije Mobitz tip II AV bloka kao što su smanjeni minutni volumen srca, simptomatska bradikardija i iznenadni srčani zastoj.

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]
  • Potpuna blokada srca
  • Sinkopa[8]
  • Vrtoglavica
  • Bol u grudima
  • Smrt

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g Schernthaner C, Kraus J, Danmayr F, Hammerer M, Schneider J, Hoppe UC, Strohmer B (mart 2016). „Short-term pacemaker dependency after transcatheter aortic valve implantation”. Wien Klin Wochenschr. 128 (5-6): 198—203. 
  2. ^ Tuohy, S.; Saliba, W.; Pai, M.; Tchou, P. (januar 2018). „Catheter ablation as a treatment of atrioventricular block”. Heart Rhythm. 15 (1): 90—96. PMID 28823599. S2CID 205130609. doi:10.1016/j.hrthm.2017.08.015. .
  3. ^ „Atrioventricular block (AV block) | Concise Medical Knowledge”. www.lecturio.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-04. 
  4. ^ Saito K, Takeda S, Saito Y, Kawamura M, Yoshikawa Y, Yano H, Sata M (2014). „Electrocardiographic and chronobiological features of paroxysmal AV block recorded by ambulatory electrocardiography”. J Med Invest. 61 (3-4). :380-7.
  5. ^ a b v g d Dubin, Dale B. (2000). Rapid interpretation of EKG's: an interactive course (6. ed izd.). Tampa, Fla: Cover Publ. ISBN 978-0-912912-06-6. 
  6. ^ Kusumoto, Fred M.; Schoenfeld, Mark H.; Barrett, Coletta; Edgerton, James R.; Ellenbogen, Kenneth A.; Gold, Michael R.; Goldschlager, Nora F.; Hamilton, Robert M.; Joglar, José A. (2019). „2018 ACC/AHA/HRS Guideline on the Evaluation and Management of Patients With Bradycardia and Cardiac Conduction Delay”. Journal of the American College of Cardiology (na jeziku: engleski). 74 (7): e51—e156. doi:10.1016/j.jacc.2018.10.044. 
  7. ^ a b v Mangi, Muhammad Asif; Jones, Wesley M.; Mansour, Mohamed K.; Napier, Laura (2023), Second-Degree Atrioventricular Block, StatPearls Publishing, PMID 29493981, Pristupljeno 2023-07-05 
  8. ^ Thiruganasambandamoorthy, V.; Hess, E. P.; Turko, E.; Tran, M. L.; Wells, G. A.; Stiell, I. G. (jul 2012). „Defining abnormal electrocardiography in adult emergency department syncope patients: the Ottawa Electrocardiographic Criteria”. CJEM. 14 (4): 248—58. PMID 22813399. .

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Vrcelj S. Elektrokardiografski atlas. II izd., Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1982: 407 str.
  • Barold, S. S.; Herweg, B. (decembar 2012). „Second-degree atrioventricular block revisited”. Herzschrittmacherther Elektrophysiol. 23 (4): 296—304. PMID 23224264. S2CID 29999540. doi:10.1007/s00399-012-0240-8. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атриовентрикуларни_блок_II_степена&oldid=28414982”