Pređi na sadržaj

Аустралијска тигрица

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Budgerigar
Vremenski raspon: Pliocene–Holocene [1]
Mužjak
Ženka
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Psittaciformes
Porodica: Psittaculidae
Rod: Melopsittacus
Gould, 1840.
Vrsta:
M. undulatus
Binomno ime
Melopsittacus undulatus
Shaw, 1805.
Prirodno stanište australijske tigrice obeleženo crvenom bojom

Australijska tigrica (Melopsittacus undulatus) /ˈbʌdʒərɨɡɑr/, je mali papagaj sa dugim repom, koji se hrani semenom prosa. Tigrice su jedine vrste  papagaja u Australijskom rodu Melopsittacus, i naseljene su širom divljih i suvih predela  Australije, gde se vrsta adaptirala i preživela teške unutrašnje uslove u poslednjih pet miliona godina.[3] Tigrice su prirodno zelene i žute sa crnim, oznakama na potiljku, leđima i krilima. Uzgajanjem tigrica u zatočeništvu, nastale su nove mutacije:  plave, bele, žute, sive... Tigrice su popularni kućni ljubimci širom sveta zbog svoje male veličine, niske cene, i sposobnost oponašanja ljudskog govora. Ova vrste je prvi put zabeležena 1805, a danas zauzima treće mesto popularnosti kada su kućni ljubimac u pitanju, posle psa i mačke.

Tigrice su povezane sa loris i smokva papagajima.[4][5][6][7] One su jedana od vrste papagaja, ne-taksonomskog termina koji se odnosi na bilo kojeg od brojnih malih papagaja sa dugim, ravnim i konusnim repom. U zatočeništvu, kao i u divljini, tigrice se razmnožavaju oportunistički u parovima.

Biologija[uredi | uredi izvor]

Evoluciona istorija[uredi | uredi izvor]

Tigrice misle da je veza između rodova Neophema i Pezoporus zasnovana na odnosu pruga na perima.[8] Međutim, nedavne filogenske studije koje su koristile DNK sekvence, svrstale su Tigrice vrlo blizu Lories ( Loriini) i Smokva papagajima ( Cyclopsittini).[4][5][6][7]

Anatomija i psihologija[uredi | uredi izvor]

Anatomija mužijaka, Australijska Tigrica

Divlje tigrice su 18 cm dužine, i od 30 do 40 g težine, imaju svetlo zelenu boju karoserije (abdomena i zadnjice), dok su njihova (leđa i krila) osvetljena, na krilima se nalaze mračne oznake, oivičene jasno žutim bojama. Lice je žuto kod odraslih tigrica, ali sa crnkastim prugama nadole  kod mladih, dok ne promene svoje perije sa tri do četiri meseca starosti. One pokazuju male, ljubičaste zakrpe na obrazima i redove crnih tačaka širom svake strane njihovih grla (koja se zovu grlna mesta). Dva spoljašnja grlna mesta se nalaze na dnu svakog obraza.  Rep je kobalt (tamnoplave); i izvan repnih pera nalaze se žuti treperi. Njihova krila imaju zelenkasto-crna letna pera i crni predeo sa žutim rubovima zajedno sa centralno žutim treperima, koja samo postaju vidljiva tokom leta ili kada ispruže krila. Nogice su maslinovo sive ili plavičasto-sive, sa prstima.[9]

Tigrice u njihovom prirodnom staništu u Australiji su primetno manje od onih u zarobljeništvu. Ova konkretna vrsta papagaja se uzgaja u mnogim drugim bojama i nijansama u zarobljeništvu (npr plava, siva, sivo-zelene, ljubičasta, plava, žuto-plavo), iako se uglavnom u pet-šopovima nalaze u plavo, zeleno, i žutim bojama. Kao i većina vrsta papagaja, Tigricino perje fluoroscira pod ultraljubičastim svetlošću. Ovaj fenomen verovatno ima veze sa udvaranja i izborom partnera.[10]

Gornja polovina njihovog kljuna mnogo više pokriva doljnju polovini i kljuna kada je zatvoren. Kljun ne štrči mnogo, zbog gustog perija koje ga okružuje, dajući izgled nadole okrenutom kljuna koji leži ravno na lice. 

Pomoću boje kože iznad nozdrva razlikujemo polove tigroca.  Kraljevsko plavu boju kože nozdrva imaju mužijaci, bledo braon do belu ili braon kod ženki, i roze boju kod nezrelih jedinki oba pola (obično više čak i purpurno-roze boje kod mladih muškaraca).  Mlade ženke često možemo identifikovati suptilnom, kredastim belinama koja počinju oko nozdrva. Muškarci koji su ili Albino, lutino - uvek zadržavaju nezrelo roze boju kože iznad kljuna ceo život.[9][11]

Tigrice, Kraljičino ostrvo, Australija

Nakon šest meseci je lako utvrditi pol kod tigrica.

Vid[uredi | uredi izvor]

Poput mnogih ptica, tigrice imaju tetrahromični vid u boji, ali sve četiri klase konusa ćelija istovremeno zahtevaju čitav spektar sunčeve svetlosti od dana. Ultraljubičastim spektarom, osvetljavaju svoje perije da bi privukli svoje drugove. Grlna mesta kod tigrica odražavaju UV i mogu se koristiti za razlikovanje pojedinačne ptice.[10]

Ekologija[uredi | uredi izvor]

Ženka Australijske Tigrice, Springs Desert Park

Tigrice su nomadska ptica pronađene u otvorenim staništima, otvorenim šumama i pašnjacima Australije. Ptice se obično nalaze u malim jatima, ali mogu da formiraju veoma velika jata pod povoljnijim uslovima za život. Nomadska kretanje jata je vezana za dostupnost hrane i vode. Suša može da vodi jata u više šumovitih staništa ili priobalnim područjima. Hrane na semena prosa, semena trave, a ponekad i zrenjem pšenice.[9][12]

U prirodi tigrice su snimljene od 1940. u Sankt Peterburgu, Floridi, teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, ali ih ima mnogo ređe nego ranih 1980-ih. Povećana konkurencija evropskih čvoraka i kućnih vrabaca, su uzrok pada populacije.[13]

Tigrica i čovek[uredi | uredi izvor]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Mužjak Tigrice, ZOO vrt, Teksas

Tigrice je prvi opisao Džordž Šov 1805, i dao svoj sadašnji binomni naziv po Džonu Gouldu 1840.[14] Rod ime Melopsittacus dolazi iz grčkok jezika i znači „melodičan papagaja”. Guld je primetio izraz betcherrygah koji je koristio autohtoni naroda Liverpula ravnice u Novom Južnom Velsu. Postoje izveštaji apokrifne da to takođe u prevodu znači „ukusna poslastica”, što znači da su ih jeli australijski starosedeoci. Međutim, verovatnije je ime izvedeno njihovom migratornom prirodom. Kada bi ravnice Liverpula ostale neplodne, oni bi se preselile u oblasti blizu zaostalih voda, koje još uvek proizvodi seme. Prateći tigrice Aboridžini su mogli da lociraju vodu, kao i druge biljke i hranu. Tako su ih ptice vodile do „dobre hrane”.

Aviokulture[uredi | uredi izvor]

Tigrice se uzgajaju u zatočeništvu još od 1850. Uzgajivači su proizvodili nove mutacije, uključujući i albino, lutino, plavoj, cimet, ćubasta, tamne, sivkaste, opalin, blage boje, ljubičaste, itd.

Engleska tigrica, levo

Engleski ili „standard” tigrice su oko dva puta veće od svojih kolega iz divljine. Oči i kljun su im skoro potpuno zaklonjeni, ovim pušistim perijem na glavi. Engleske tigrice su obično skuplje od divljih tipova ptica, i imaju kraći životni vek od oko sedam do devet godina.Čest oboljevaju od bolesti srca i pluća. Selekcija engleskih tigrica često imaju golubove u životinjskim emisijama. Većina zarobljenih tigrica u pet trigovini su sličnija divljem tipu tigrica.

Tigrice su društvene životinje i zahtevaju stimulaciju u obliku igračaka i interakcije sa ljudima, ili sa drugim tigricama.  Tigrice, a posebno ženke vole da žvaću materijale kao što su drvo, sipina kost... Kada se tigrice osete ugroženo one će leteti u visinu.

Tigrice se mogu naučiti oponašanju govora, zvukova .. Uglavnom mužijaci su skoloniji bržem učenju i oponašanju zvukova. Ženke retko mogu naučiti više od deset reči, dok mužijaci mogu naučiti od deset do stotinu reči.[15]

Tigrice će žvakati i češkati kljun o bilo šta, kako bi ga održavali urednim i čistim. Mineralni blokovi obogaćeni jodom (sipina kost, grit..) , kao i meko drvo idealni su za ovaj vid aktivnosti. U zatočeništvu tigrice žive od 5-8 godina, dok u prirodi žive od 15-25 godina, sve zavisi od uslova. [16]

Uzgoj[uredi | uredi izvor]

Tigrica, mužjak

Uzgoj u divljini se uglavnom odvija između juna i septembra. U severnoj Australiji i od avgusta do januara na jugu.. Populacije u nekim oblastima su povećane kao rezultat povećane dostupnosti vode na farmama. Gnezde se u rupama drveća, ograda, ili trupaca koja leže na zemlji; Četiri do šest jaja su inkubirane 18-21 dana, mladim opernjaju 30 dana nakon izleganja.[9][12]

U divljini, praktično sve vrste papagaja zahtevaju šupljine u drveću. Zbog ovog prirodnog ponašanja, tigrice se najlakše razmnožavaju u zatočeništvu kada je to predviđeno u razumnoj veličini gnezda oblika kutije. Jaja su duga obično jedan do dva centimetra, biser bele boje su ako su plodna. Ženka tigrice može sneti jaja i bez muškog partnera, ali se neoplođena jaja neće izleći.  U zavisnosti od veličine spojke i početka inkubacije, starosna razlika između prvog i poslednjeg pileta može biti od 9 do 16 dana. Ponekad, roditelji mogu da počnu jesti svoje jaja zbog osećaja nesigurnosti u gnezdu, ili pri nedostatku kalcijuma.

Zdravlje pileta[uredi | uredi izvor]

Teškoće u razmnožavanju javljaju se iz raznih razloga. Neki pilići umiru od bolesti i napada od strane odraslih ptica. Druge tigrice (gotovo uvek ženke) mogu se boriti oko lokacije za gnezdo, napadajući jedna drugu ili celo leglo.

Većina zdravstvenih problema i fizičkih abnormalnosti kod tigrica posledica su genetskih poremećaja. Treba voditi računa da ptice koje se koriste za razmnožavanje budu aktivne, zdrave i da nisu u srodstvu. Tigrice koje su u srodstvu ili imaju tumore ili druge potencijalne genetske zdravstvene probleme ne bi trebale biti korišćene za razmnožavanje. Paraziti (vaške, crvi, itd) i patogeni (bakterije, gljivice i virusi) su zarazni i tako se prenose između pojedinaca bilo direktnim ili indirektnim kontaktom.

Razmaknute noge su relativno čest problem kod beba tigrica i drugih ptica; jedna od nogu tigrice je savijena ka spolja, što je sprečava da pravilno stoji i bori se sa ostalim pilićima za hranu, a takođe može dovesti i do teškoća u reprodukciji u odrasloj dobi. Ovo stanje je uzrokovano time što mlade tigrice često klizaju u gnezdu. To se lako može izbeći postavljanjem male količine strugotine drveta na dno gnezda. Alternativno, par komada papira može se staviti u kavez da bi ženka mogla da ih žvaće i koristi kao postelju.

Boje i mutacije[uredi | uredi izvor]

Mlada ženka (gore), mladi mužjak (dole).

Sve zarobljene tigrice su podeljene u dve osnovne serije boja:  belo bazirane (plava, siva i bela) i žuto bazirane (zelena, sivo-zelena i žuta). Trenutno postoji najmanje 32 osnovne mutacije (uključujući i ljubičaste).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Boles, Walter E. "A budgerigar Melopsittacus undulatus from the Pliocene of Riversleigh, North-western Queensland." Emu 98.1 (1998): 32–35.
  2. ^ BirdLife International (2012). „Melopsittacus undulatus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2012. Pristupljeno 16. 7. 2012. 
  3. ^ „Dr. Marshall's Philosophy on Breeding Exhibition Budgerigars”. Bird Health. 2004. Arhivirano iz originala 11. 8. 2004. g. Pristupljeno 4. 11. 2013. 
  4. ^ a b Wright, TF; Schirtzinger, EE; Matsumoto, T; Eberhard, JR; Graves, GR; Sanchez, JJ; Capelli, S; Mueller, H; Scharpegge, J; Chambers GK; Fleischer RC (2008). „A Multilocus Molecular Phylogeny of the Parrots (Psittaciformes): Support for a Gondwanan Origin during the Cretaceous”. Molecular Biology and Evolution. 25 (10): 2141—2156. PMC 2727385 Slobodan pristup. PMID 18653733. doi:10.1093/molbev/msn160. 
  5. ^ a b Tokita, M; Kiyoshi, T; Armstrong, KN (2007). „Evolution of craniofacial novelty in parrots through developmental modularity and heterochrony”. Evolution & Development. 9 (6): 590—601. PMID 17976055. doi:10.1111/j.1525-142X.2007.00199.x. Arhivirano iz originala 05. 10. 2012. g. Pristupljeno 09. 02. 2019. 
  6. ^ a b de Kloet, RS; SR, de Kloet (2005). „The evolution of the spindlin gene in birds: Sequence analysis of an intron of the spindlin W and Z gene reveals four major divisions of the Psittaciformes”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 36 (3): 706—721. PMID 16099384. doi:10.1016/j.ympev.2005.03.013. 
  7. ^ a b Schweizer, M.; Seehausen, O; Güntert, M; Hertwig, ST (2009). „The evolutionary diversification of parrots supports a taxon pulse model with multiple trans-oceanic dispersal events and local radiations”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 54 (3): 984—94. PMID 19699808. doi:10.1016/j.ympev.2009.08.021. 
  8. ^ Forshaw & Cooper 1978, str. 273
  9. ^ a b v g Forshaw, Joseph Michael; William T. Cooper (1981) [and 1st edition in 1973].
  10. ^ a b S M Pearn, A T Bennett, and I C Cuthill (2001).
  11. ^ "Birds Online — How to tell the sex of a budgie"
  12. ^ a b "The Wild Budgerigar" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2009) (article).
  13. ^ Pranty 2001.
  14. ^ Lendon, Alan H. (1973).
  15. ^ Koliko reči može naučiti valoviti papagaj
  16. ^ Hendrick, D. J.; Faux, J. A.; Marshall, R (July 1978).

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pranty, B. 2001. The Budgerigar in Florida: Rise and fall of an exotic psittacid. North American Birds 55: 389–397.
  • Forshaw, Joseph M.; Cooper, William T. (1978). Parrots of the World (2nd izd.). Melbourne Australia: Landsdowne Editions. ISBN 978-0-7018-0690-3. 
  • Collar, N. J. Budgerigar (Melopsittacus undulatus). Pg. 384 in: del Hoyo, J., Elliott, A. & Sargatal, J. eds. (1997).
    Handbook of the Birds of the World.. Vol. 4. Sandgrouse to Cuckoos. Lynx Edicions, Barcelona. 1997. ISBN 978-84-87334-22-1.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Australijska tigrica na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Australijska tigrica.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аустралијска_тигрица&oldid=27673022”