Autarkija
Autarkija (stgrč. αὐτάρκεια) ili samodovoljnost je društvena pojava koja se manifestuje u vidu individualnog ili kolektivnog zatvaranja u okvire sopstvenog (ličnog ili grupnog) socijalnog miljea, uz prenaglašeno ili isključivo oslanjanje na vlastite razvojne potencijale u raznim oblastima društvenog života, od kulture, preko politike, do ekonomije.[1]
Privredna autarkija je ekonomski model ili stanje u kome država uvodi restriktivne mere u oblasti spoljnotrgovinske razmene radi zaštite domaće privrede i eliminacije raznih ekonomskih uticaja koji prističu iz spoljnotrgovinske razmene. Državna orijentacija prema ekonomskoj autarkiji naziva se privredni protekcionizam.
Pojam autarkija (sa slovom: k) ne bi trebalo mešati sa pojmom autarhija (sa slovom: h), pošto taj pojam ima drugačije značenje, a uz to u etimološkom smislu potiče od potpuno različitog grčkog korena. Zbog sličnosti u pisanju i zvučnosti, mešanje pomenutih pojmova bilo je često u starijoj literaturi i publicistici, prvenstveno zbog uticaja nekadašnje hrvatske jezičke norme, koja je dugo forsirala pretvaranje glasa H u glas K (na primer, pojam anarhija je na hrvatskom glasio: anarkija), pa su tako i dva sasvim različita pojma (autarkija, autarhija) dobila istovetan hrvatski oblik: autarkija, što se potom odrazilo i na zajedničku (srpskohrvatsku) terminologiju.[2] Stoga su u novijim srpskim rečnicima značenja pomenutih pojmova jasnije razgraničena.[3]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Mimica & Bogdanović 2007, str. 34.
- ^ Simić 1991, str. 309.
- ^ Nikolić 2007, str. 50.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Mimica, Aljoša; Bogdanović, Marija, ur. (2007). Sociološki rečnik. Beograd: Zavod za udžbenike.
- Nikolić, Miroslav, ur. (2007). Rečnik srpskoga jezika (1. izd.). Novi Sad: Matica srpska.
- Simić, Radoje (1991). Srpskohrvatski pravopis : normativistička ispitivanja u ortografiji i ortoepiji. Beograd: Naučna knjiga.
