Ajmerslend-Grasbekov sindrom

Ajmerslend-Grasbekov sindrom
Ajmerslend-Grasbekov sindrom
Sinonimi	Imerslund–Najman–Gräsbeck syndrome, Imerslund–Gräsbeck disease (IGS or INGS)
	Bolest se nasleđuje autozomno recesivno.
Frekvencija	1 od 200.000
	[uredi na Vikipodacima]

Ajmerslend-Grasbekov sindrom (AGS) je retka genetska bolest uzrokovano niskim nivoom vitamina B12 (poznatog i kao kobalamin). Bolest je prvi put opisana 1952. godine.

Primarna karakteristika ove bolesti je poremećaj krvi koji se zove megaloblastična anemija. U ovom obliku anemiju karakteriše nedostatak crvenih krvnih zrnaca, koje su i abnormalno veliki. Otprilike polovina ljudi sa AGS ima i visok nivo proteina u mokraći (proteinurija). Iako proteinurija može ukazati na probleme sa bubrezima, oboleli od AGS obično imaju normalnu funkciju bubrega.^[1]

Sindrom obično počinje u detinjstvu ili ranom detinjstvu.^[2]

Pacijenti se mogu lečiti oralnim suplementima vitamina B12, ali će možda trebati veće doze.

Pacijenti mogu, ako se ne leče, razviti teške neurokognitivne manifestacije. Ako se simptomi IGS pravovremeno prepoznaju i leče dovoljnim dozama vitamina B12, pacijenti se potpuno oporavljaju.

Nazivi

Defekt receptora unutrašnjeg faktora enterocita - Malapsorpcija kobalamina u enterocitima - Ajmerslend-Grasbekov sindrom - Juvenilna perniciozna anemija sa proteinurijom zbog selektivne intestinalne malapsorpcije vitamina B12 - Nasledna megaloblastna anemija (NMA1)

Istorija

Otkriće i istraživanje sindroma rezultat je zajedničkog rada norveškog pedijatra Olge Ajmerslend,^[3] finskog lekara i kliničkog biohemičara Armasa Ralfa Gustafa Grasbeka i Emila Najmana, pedijatra iz Hrvatske.

Epidemiologija

AGS je retka bolest koja je prvi put opisana u Finskoj i Norveškoj. U ovim regionima, procenjuje se da ona pogađa 1 od 200.000 ljudi. Stanje je takođe prijavljeno i na globalnom nivou, ali je njegova rasprostranjenost nepoznata, dok je procenjena prevalencija manja od 6 na 1.000.000 ljudi.^[4]

Etiologija

Mutacije AMN gena ili CBLN gena mogu izazvati AGS.^[5] AMN gen daje uputstva za pravljenje proteina koji se zove amnion, a CBLN gen daje uputstva za pravljenje proteina koji se zove kubilin.^[6] Zajedno, ovi proteini igraju ulogu u preuzimanju vitamina B12 iz hrane.^[5]

Vitamin B12, koji se ne može proizvesti u telu i može se dobiti samo iz hrane, neophodan je za formiranje DNK i proteina, proizvodnju ćelijske energije i razgradnju masti. Ovaj vitamin je uključen u formiranje crvenih krvnih zrnaca i održavanje mozga i kičmene moždine (ili funkcija centralnog nervnog sistema).^[7]

Protein amnion koji je kodiran istoimenim genom, koji se nalazi kod ljudi na kratkom kraku 14. hromozoma, je ugrađen prvenstveno u membranu ćelija bubrega i ćelija koje oblažu tanko crevo. Amnion se vezuje za kubilin, i pričvršćuje kubilin za ćelijsku membranu. Kubilin može da komunicira sa molekulima i proteinima koji prolaze kroz creva ili bubrege.

Tokom varenja, vitamin B12 se oslobađa iz hrane. Kako vitamin prolazi kroz tanko crevo, kubilin se vezuje za njega. Amnion pomaže u prenošenju kompleksa kubilin-vitamin B12 u ćeliju creva. Odatle se vitamin oslobađa u krv i transportuje po celom telu. U bubrezima, proteini bez amniona i kubilini su uključeni u reapsorpciju određenih proteina koji bi se inače oslobađali u mokraćom.

Mutacije u AMN genu sprečavaju da se kubilin veže za ćelije u tankom crevu i bubrezima. Bez funkcije kubilina u tankom crevu, vitamin B12 se ne unosi u telo. Nedostatak ovog esencijalnog vitamina ometa pravilan razvoj crvenih krvnih zrnaca, što dovodi do megaloblastične anemije. Nizak nivo vitamina B12 takođe može uticati na centralni nervni sistem, izazivajući neurološke probleme. Pored toga, bez funkcije kubilina u bubrezima, proteini se ne resorbuju i umesto toga se izlučuje mokračom, što dovodi do proteinurije.

Kao i mutacije AMN gena, neke mutacije CBLN gena narušavaju funkciju kubilina i u tankom crevu i u bubrezima, što dovodi do nedostatka vitamina B12 i proteinurije. Druge mutacije CBLN gena utiču na funkciju kubilina samo u tankom crevu, ometajući unos vitamina B12 u ćelije creva. Osobe sa ovim mutacijama imaju nedostatak vitamina B12, što može dovesti do megaloblastične anemije i neuroloških problema, ali ne i do proteinurije.^[1]

Genetika

Ova bolest se nasleđuje autozomno recesivno , što znači da obe kopije gena u svakoj ćeliji imaju mutacije. Svaki od roditelja pojedinca sa autozomno recesivnim stanjem nosi po jednu kopiju mutiranog gena, ali obično ne pokazuju znake i simptome tog stanja.

Klinička slika

Abnormalnost krvi dovodi do mnogih znakova i simptoma koji, uključuju

nemogućnost rasta očekivanom brzinom (neuspeh u razvoju),

bledu kožu,

preterani umor,

ponavljajuće gastrointestinalne ili respiratorne infekcije.

Ostale karakteristike sindroma uključuju:

blage neurološke probleme, kao što su slab tonus mišića (hipotonija),
utrnulost ili peckanje u rukama ili stopalima,

problemi sa kretanjem,

odloženi razvoj ili konfuzija.

Retko, obolele osobe imaju abnormalnosti organa ili tkiva koji čine urinarni trakt, kao što je bešika ili mokraćni kanal koji prenose tečnost od bubrega do bešike (mokraćovoda).

Dijagnoza

AGS može biti u velikoj meri nedovoljno dijagnostikovan jer većina pacijenata ima nespecifične simptome. Dok kombinacija nedostatka vitamina B12 i proteinurije dovodi do dodatnih dijagnostičkih testova za dijagnozu AGS-a, u odsustvu proteinurije, AGS možda neće biti adekvatno prepoznat.^[8]

Kako postoji visoka stopa lezija oralne sluzokože i neuroloških simptoma (kao što je ataksija), to može dovesti do daljeg dijagnostičkog testiranja, i ne čudi što AGS može biti značajno nedovoljno dijagnostikovan zbog precenjivanje nekih kliničkih manifestacija.

Terapija

U početku se terapija AGS zasniva na korekciji nedostataka vitamina B12, mesečnim intramuskularnim injekcijama vitamina B12, zbog nedostataka u apsorpciji oralnog vitamina B12 uzrokovanog malapsorpcijom.

Oralni tretman se zasniva na pretpostavci da ako je doza dovoljno visoka, da se mali, ali ipak dovoljan deo se apsorbuje.^[9] Pošto se približno 1% oralnog vitamina B12 apsorbuje pasivnom difuzijom u slobodnom obliku,^[8]

Vitamin B12se kod pacijenata sa IGS mora primenjivati tokom celog života.^[1]

Prognoza

AGS pacijenti lečeni vitaminom B12 su klinički i hematološki normalni. Proteinurija perzistira, ali se ne povećava u težini. Funkcija bubrega se ne pogoršava.^[1]

Izvori

^ ^a ^b ^v ^g Gräsbeck, Ralph; Gordin, Ruben; Kantero, Ilmari; Kuhlbäck, Börje (1960-01-12). „Selective Vitamin B₁₂ Malabsorption and Proteinuria in Young People A Syndrome”. Acta Medica Scandinavica. 167 (4): 289—296. ISSN 0001-6101. doi:10.1111/j.0954-6820.1960.tb03549.x.
^ IMERSLUND, OLGA (1960). „Idiopathic Chronic Megaloblastic Anemia in Children”. Acta Paediatrica. 49 (2): 208—209. ISSN 0803-5253. doi:10.1111/j.1651-2227.1960.tb07724.x.
^ „Olga Imerslund”. www.whonamedit.com. Pristupljeno 2024-10-20.
^ Gräsbeck, Ralph (2006). „Imerslund-Gräsbeck syndrome (selective vitamin B12 malabsorption with proteinuria)”. Orphanet Journal of Rare Diseases (na jeziku: engleski). 1 (1). ISSN 1750-1172. doi:10.1186/1750-1172-1-17.
^ ^a ^b „AMN gene: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-10-20.
^ „CUBN gene: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-10-20.
^ Beech, Cameron M.; Liyanarachchi, Sandya; Shah, Nidhi P.; Sturm, Amy C.; Sadiq, May F.; de la Chapelle, Albert; Tanner, Stephan M. (2011-11-13). „Ancient founder mutation is responsible for Imerslund-Gräsbeck Syndrome among diverse ethnicities”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 6: 74. ISSN 1750-1172. PMC 3226546 . PMID 22078000. doi:10.1186/1750-1172-6-74.
^ ^a ^b Hvas, Anne-Mette; Nexo, Ebba (2006). „Diagnosis and treatment of vitamin B12 deficiency--an update”. Haematologica. 91 (11): 1506—1512. ISSN 1592-8721. PMID 17043022.
^ Vakur Bor, M.; Cetin, M.; Aytac, S.; Altay, C.; Ueland, P. M.; Nexo, E. (2008-09-11). „Long term biweekly 1 mg oral vitamin B12 ensures normal hematological parameters, but does not correct all other markers of vitamin B12 deficiency. A study in patients with inherited vitamin B12 deficiency”. Haematologica. 93 (11): 1755—1758. ISSN 0390-6078. doi:10.3324/haematol.13122.

Spoljaѕšnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[:1-1] v ^g Gräsbeck, Ralph; Gordin, Ruben; Kantero, Ilmari; Kuhlbäck, Börje (1960-01-12). „Selective Vitamin B₁₂ Malabsorption and Proteinuria in Young People A Syndrome”. Acta Medica Scandinavica. 167 (4): 289—296. ISSN 0001-6101. doi:10.1111/j.0954-6820.1960.tb03549.x.

[2] IMERSLUND, OLGA (1960). „Idiopathic Chronic Megaloblastic Anemia in Children”. Acta Paediatrica. 49 (2): 208—209. ISSN 0803-5253. doi:10.1111/j.1651-2227.1960.tb07724.x.

[3] „Olga Imerslund”. www.whonamedit.com. Pristupljeno 2024-10-20.

[4] Gräsbeck, Ralph (2006). „Imerslund-Gräsbeck syndrome (selective vitamin B12 malabsorption with proteinuria)”. Orphanet Journal of Rare Diseases (na jeziku: engleski). 1 (1). ISSN 1750-1172. doi:10.1186/1750-1172-1-17.

[:0-5] „AMN gene: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-10-20.

[6] „CUBN gene: MedlinePlus Genetics”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-10-20.

[7] Beech, Cameron M.; Liyanarachchi, Sandya; Shah, Nidhi P.; Sturm, Amy C.; Sadiq, May F.; de la Chapelle, Albert; Tanner, Stephan M. (2011-11-13). „Ancient founder mutation is responsible for Imerslund-Gräsbeck Syndrome among diverse ethnicities”. Orphanet Journal of Rare Diseases. 6: 74. ISSN 1750-1172. PMC 3226546 . PMID 22078000. doi:10.1186/1750-1172-6-74.

[:2-8] Hvas, Anne-Mette; Nexo, Ebba (2006). „Diagnosis and treatment of vitamin B12 deficiency--an update”. Haematologica. 91 (11): 1506—1512. ISSN 1592-8721. PMID 17043022.

[9] Vakur Bor, M.; Cetin, M.; Aytac, S.; Altay, C.; Ueland, P. M.; Nexo, E. (2008-09-11). „Long term biweekly 1 mg oral vitamin B12 ensures normal hematological parameters, but does not correct all other markers of vitamin B12 deficiency. A study in patients with inherited vitamin B12 deficiency”. Haematologica. 93 (11): 1755—1758. ISSN 0390-6078. doi:10.3324/haematol.13122.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]