BMO-T
BMO-T | |
---|---|
Osnovne karakteristike | |
Zemlja porekla | Ruska Federacija |
Namena | Teški oklopni transporter - plamenobacač |
Početak proizvodnje | 2001 |
Uveden u upotrebu | 2001 |
Prvi korisnik | Oružane snage Ruske Federacije |
Broj primeraka | ~10 |
Brzina na putu | 60 km/h |
Brzina van puta | 30-40 km/h |
Doseg | 500 km |
Dimenzije i masa | |
Dužina | 6,8 m |
Širina | 3,6 m |
Visina | 2,1 m |
Težina | 43.9 t |
Oprema | |
Glavno naoružanje | Mitraljez 12,7 mm |
Motor | V-84-1 |
Snaga (KS) | 840 KS |
Posada | |
Posada | 2 (+7 odeljenje) |
BMO-T (Objekat 564) je ruski teški oklopni transporter. Namenjen je za transport naoružanja i ljudstva odeljenja naoružano ručnim bacačima raketa [1] . BMO-T je prilično redak tip oklopnog vozila - teški oklopni transporter na šasiji osnovnog borbenog tenka bez kupole. Sličnim se mogu smatrati izraelskim " Ahzarit " i " Namer ".
Proizvodnja
[uredi | uredi izvor]BMO-T je ušao u službu 2001. godine [2]
Godine 2009. Državnom odbrambenom narudžbom predviđeno je snabdevanje Vojne jedinice 91416 sa najmanje dva BMO-T. Cena jedne jedinice BMO-T za 2009. godinu iznosila je 12.322.050 rubalja [3] .
U službi je 1. gardijske mobilne brigade ABH odbrane (selo Šihani), 6. odvojene tenkovske brigade (selo Mulino, oblast Nižnji Novgorod) i 39. puka ABHO (selo Oktjabrski).
Opis dizajna
[uredi | uredi izvor]Oklopni trup i kupola
[uredi | uredi izvor]Vozilo je stvoreno na bazi komponenti i sklopova T-72 . BMO-T je podeljen na dva odeljka: motorno-transmisioni odeljak i kontrolni odeljak (koji je kombinovan sa trupom) [1] .
Iznad odeljka u kojem je smeštena posada nalazi se oklopna nadgradnja u obliku kutije. Vozilo ima dva člana posade (vozač i komandir), a ima i 7 sedišta za trupe, tj. odeljenje. [4]
Pošto je BMO-T baziran na T-72, prednji oklop obezbeđuje zaštitu posade na nivou osnovnog borbenog tenka. Na bočnim stranama postavljena je i dodatna zaštita[4] .
Sa blagim pomakom na levu stranu, na krovu vozila nalazi se komandirska kupola, koja je postavljena na okretni prsten. Na kupoli se nalazi mitraljez na daljinsko upravljanje. Unutar borbenog odeljka, na policama, transportuje se municije. Da bi se trupama omogućio izlazak, na krovu se nalaze izlazni otvori, a sa zadnje strane je i dodatni izlaz. [4]
Naoružanje
[uredi | uredi izvor]Glavno naoružanje je protivavionski mitraljez Kord kalibra 12,7 mm. Borbeni komplet je 1000 metaka [5] .
Pored mitraljeza, vozilo prevozi 30 ručnih bacača termobaričnih raketa RPO-A „Šmel“ kalibra 93 mm [5] .
Za stvaranje dimnih zavesa, BMO-T je opremljen sa 12 bacača dimnih granata kalibra 81 mm sistema 902A iz kompleksa elektrooptičke aktivne zaštite od visokopreciznog oružja Štora [5] .
Oprema za nadzor i komunikaciju
[uredi | uredi izvor]Za praćenje situacije komandir ima sledeće uređaje za nadzor [6] :
- Komandirov osmatrački uređaj TKN-3;
- Uređaj za osmatranje TNPO-160;
- Osvetljivač OU-3GK (ili OU-3GKM) sa infracrvenim filterom.
Uređaji za posmatranje vozača uključuju [6] :
- Uređaj za osmatranje vozača sa TNPO-168V;
- Uređaj za osmatranje TNPA-65;
- Uređaj za noćno osmatranje vozača TVNE-4B;
- Infracrveni far FG-125.
Za potrebe desantnog odeljenja, vozilo je opremljeno: 2 uređaja za osmatranje TNP-165A, 3 uređaja za osmatranje unazad TNPT-3, kao i dva uređaja za osmatranjeTNPA-65 [6] .
Za komunikaciju se koristi radio stanica R-174 [6] .
Motor i menjač
[uredi | uredi izvor]BMO-T koristi motore V-84-1 ili V-84M. Vozilo ima nekoliko rezervoara za gorivo. Zapremina pramčanih rezervoara je 347 litara, a zapremina bočnih rezervoara 961 litar. [6] Dvostepeni filter vazduha koristi se za uklanjanje prašine. Prvi stepen je ciklonski aparat, a drugi stepen je kaseta [7] .
Sistem vazdušnog startovanja se koristi kao glavni, a duplira ga električni sistem. Pored toga, da bi se olakšalo ubrizgavanje, koriste se sistemi za grejanje usisnog vazduha, kao i grejač mlaznica za rashladnu tečnost i ulje. Vazdušni sistem agregata je dvocilindrični klipni kompresor AK-150SV. Radni pritisak kompresora je 120. 160 kg/cm [7] .
Prenos snage je mehanički sa menjačem, krajnjim pogonima i koaksijalnim zupčanicima. Pojačani menjač pokreće kompresor, starter i ventilator sistema za hlađenje. Mehanički menjači su planetarnog tipa sa hidrauličnim uključenjem kvačila [7] .
BMO-T ima 7 brzina unapred i jednu unazad [8] .
Hodni deo
[uredi | uredi izvor]BMO-T koristi guseničarski pogonski sistem. Pogonski točkovi se nalaze pozadi. Kaiš gusenica je sa metalnim ili gumeno-metalnim spojevima U jednoj guseničnoj traci ima 97 karika. [8]
Kao potporni točkovi se koriste dvostruki disk valjci sa spoljnom apsorpcijom udara. Na svakoj strani ima po 6 točkova [8] .
Vešanje je individualno torziono, a hidraulični amortizeri su na 1., 2. i 5. točku.[8]
Posebna oprema
[uredi | uredi izvor]Za zaštitu posade i desantnog odeljenja od oružja za masovno uništenje, BMO-T ima sistem kolektivne ventilacije i zaštite koji obezbeđuje pouzdanu zaštitu od štetnih faktora nuklearne eksplozije, hemijskog oružja i biološkog oružja [8] .
U slučaju požara BMO-T ima sistem za automatsko gašenje požara trostrukog dejstva [9] .
BMO-T ima i ugrađen raonik. [9] .
Javni prikazi
[uredi | uredi izvor]Demonstriran je na Međunarodnoj izložbi visokotehnološke opreme i naoružanja „VTTV-Omsk-2011“ na poligonu 242. centra za obuku vazduhoplova u selu Svetli. Istovremeno, na samoj izložbi nisu izneti nikakvi podaci o automobilu, a nije bio izložen na statičkoj izložbi.
Učestvovao na Paradi pobede 9. maja 2015. u Jekaterinburgu [10] .
Borbena upotreba
[uredi | uredi izvor]Tokom invazije Rusije na Ukrajinu uništena su tri BMO-T iz sastava ruske kopnene vojske, dok jedno vozilo zarobljeno.[11][12][13][14]
[15]Korisnica
[uredi | uredi izvor]- Rusija — Nekoliko vozila u naoružanju 2024. godine..[traži se izvor]
Galerija
[uredi | uredi izvor]Teški oklopni transporter BMO-T tokom vežbi jedinica snaga atomsko-biološko-hemijske odbrane na poligonu Šihanski:
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b 564 TU-1. TЯŽЁLAЯ BOEVAЯ MAŠINA OGNEMЁTČIKOV (BMO-T). Tehničeskie usloviя. str. 5
- ^ „Boevaя mašina ognemetčikov-tяželaя (BMO-T)” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 2012-08-18. g. Pristupljeno 2012-02-18.
- ^ „GOSTORGI.RU Vыpusk 7-2009-04-01 (Federalьnый)”. Arhivirano iz originala 2011-11-12. g. Pristupljeno 2010-11-01.
- ^ a b v „BMO-T, boevaя mašina ognemetčikov” (na jeziku: ruski). ORUŽIE ROSSII, Informacionnoe agentstvo. Arhivirano iz originala 2012-07-03. g. Pristupljeno 2012-02-18.
- ^ a b v 564 TU-1. TЯŽЁLAЯ BOEVAЯ MAŠINA OGNEMЁTČIKOV (BMO-T). Tehničeskie usloviя. str. 6
- ^ a b v g d 564 TU-1. TЯŽЁLAЯ BOEVAЯ MAŠINA OGNEMЁTČIKOV (BMO-T). Tehničeskie usloviя. str. 7
- ^ a b v 564 TU-1. TЯŽЁLAЯ BOEVAЯ MAŠINA OGNEMЁTČIKOV (BMO-T). Tehničeskie usloviя. str. 8
- ^ a b v g d 564 TU-1. TЯŽЁLAЯ BOEVAЯ MAŠINA OGNEMЁTČIKOV (BMO-T). Tehničeskie usloviя. str. 9
- ^ a b 564 TU-1. TЯŽЁLAЯ BOEVAЯ MAŠINA OGNEMЁTČIKOV (BMO-T). Tehničeskie usloviя. str. 10
- ^ Ekaterinburg. Parad Pobedы Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2015), Videosюžet na RUTV.RU («Gosudarstvennый internet-kanal „Rossiя“»).
- ^ Oryx. „Attack On Europe: Documenting Russian Equipment Losses During The 2022 Russian Invasion Of Ukraine”. Oryx. Arhivirano iz originala 2022-03-14. g. Pristupljeno 2022-08-07.
- ^ „Uništen BMO-T”.
- ^ „x.com”. X (formerly Twitter). Pristupljeno 2024-06-04.
- ^ „Very Rare BMO-T Recovery Vehicle Tows T-72 Tanks for Ukraine After It Got Snatched From russians | Defense Express”. en.defence-ua.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-04.
- ^ „Ukrainian Military Destroyed Rare russian Flamethrower Operators' Heavy Armored Vehicle (Photo) | Defense Express”. en.defence-ua.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-04.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Tяžёlaя Boevaя Mašina Ognemёtčikov (BMO-T).
- GOSTORGI. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. novembar 2011) RU Izdanje 7-2009-04-01 (Federalni) Tender (konkurs) 7-325744 od 01.04.2009. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. novembar 2011)
- Čelik i vatra za tenkove: teško borbeno vozilo bacač plamena (BMO-T)
- Rusko oružje: BMO-T, borbeno vozilo bacač plamena Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2012)
- Čeljabinska traktorska fabrika: motor V-84 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. oktobar 2012)