Pređi na sadržaj

Baba Anujka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ana Drakšin
Baba Anujka tokom suđenja
NadimakBanatska veštica
Datum rođenja(1838-07-01)1. jul 1838.
Mesto rođenjaMalovac, Rumunija
Datum smrti1. septembar 1938.(1938-09-01) (100 god.)
Mesto smrtiVladimirovac, Kraljevina Jugoslavija

Ana di Pištonja[a] (rođ. Drakšin ili Draksin, ali poznatija kao Baba Anujka) bila je serijski ubica iz sela Vladimirovac u Jugoslaviji. Krajem 19. i početkom 20. veka učestvovala je u trovanju najmanje 50 ljudi, a po nekim procenama i više (pretpostavke idu do broja od 150 žrtava). Uhapšena je 1928. godine u dobi od 90 godina i osuđena na 15 godina zatvora 1929. godine zbog saučesništva u dva ubistva. Nakon osam godina, puštena je iz zatvora zbog starosti.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Podaci o ranom životu Anujke su nepouzdani. Prema nekim izvorima, rođena je 1838. godine u Rumuniji u porodici bogatog stočara, a preselila se u Vladimirovac u Banatskoj vojnoj krajini Habzburške monarhije oko 1849.[1] Tvrdila je da je rođena 1836. godine. U Pančevu je pohađala privatnu školu sa decom iz bogatih porodica, a kasnije je živela u kući svog oca.[5] Navodno je postala mizantrop sa 20 godina nakon što ju je zaveo mladi austrijski vojni oficir. Od oficira je dobila sifilis pre nego što ju je napustio slomljenog srca.[b] Nakon toga, tražila je osamu i počela da pokazuje interesovanje za medicinu i hemiju. Govorila je pet jezika.[1] Kasnije se udala za vlasnika imanja Pistov ili di Pištonja sa kojim je imala 11 dece, od kojih je samo jedno preživelo do punoletstva.[1][5] Bio je mnogo stariji od nje i umro je nakon 20 godina braka. Nakon što je postala udovica, Anujka se vratila izučavanju hemije.[5]

Eksperimentisanje biljkama[uredi | uredi izvor]

Anujka je napravila laboratoriju u jednom krilu svoje kuće nakon što joj je suprug umro.[1][5] Stekla je reputaciju iscelitelja i travara krajem 19. veka.[5] Žene poljoprivrednika dolazile su kod nje i tražile pomoć zbog zdravstvenih problema. Anujka je zarađivala dovoljno i mogla pristojno da živi od tog novca.[3] Proizvodila je lekove i smeše koje bi vojno sposobne činile bolesnima i pomagale im da izbegnu vojnu službu.[7] Prodavala je i otrovne smeše pod nazivom „čarobna voda”[2] i „ljubavni napitak”.[1] Te napitke je uglavnom prodavala ženama sa bračnim problemima, koje bi davale „čarobnu vodu” svojim muževima, a oni bi obično umirali nakon osam dana.

Anujkin „ljubavni napitak” sadržavao je male količine arsena i određene biljne toksine koje je bilo teško otkriti.[8] Na pitanje o bračnom problemu Anujka bi pitala svog klijenta: „Koliko je težak ovaj problem?”, Što je značilo: „Kolika je telesna masa žrtve?” Potom je mogla da izračuna potrebnu dozu.[7] Anujkine žrtve su obično bili muškarci, od kojih je većina bila mlada i inače zdravi.[9] Njeni klijenti su na suđenju tvrdili da nisu znali da njena „čarobna voda” sadrži otrov, ali da su verovali da Anujka ima neku natprirodnu moć da ubija ljude koristeći magiju. Napicima Anujke ubijeno je između 50[8] i 150 ljudi.[7]

Tokom 1920-tih Anujka je imala svog „prodajnog agenta”, ženu po imenu Ljubina Milankov, čiji je posao bio da pronađe potencijalne klijente i odvede ih do Anujke. Cena Anujkine „čarobne vode” kretala se između 2.000 i 10.000 tadašnjih jugoslovenskih dinara.[8]

Otkrivanje ubistava[uredi | uredi izvor]

Anujka je svoju „čarobnu vodu” prodala Stani Momirov u januaru 1924. godine za 2.300 dinara. Stana je već bila njen klijent, a Anujka joj je ranije davala biljne lekove. Stana je čarobnu vodu dala svom suprugu Lazaru Ludoškom, a on se razboleo i umro nakon nekoliko dana.[2] Stana se kasnije udala za drugog muškarca iz istog sela. Bogati stric drugog muža umro je pod sličnim okolnostima u roku od nekoliko meseci. To je izazvalo sumnju policije, pa je ispitala Stanu koja je odala Anujku.[2]

Anujka je zatim prodala svoju čarobnu vodu u decembru 1926. Simi Momirovu i njegovoj supruzi Sofiji, koji su nameravali da ubiju Siminog 70-godišnjeg oca Nikolu Momirova. Njihov motiv bila je porodična svađa. Prema njihovoj tvrdnji, Nikola je bio alkoholičar i nasilan prema svojoj deci i unucima. Sofija je za Anujku čula od žene po imenu Danica Stojić (ili Stajić), pa su kontaktirali Anujku koja im je prodala svoju čarobnu vodu za 5.000 dinara.[5] Sofija je napitak predala 16-godišnjoj Olgi Sturza, Nikolovoj unuci, i naredila joj da se postara da ga Nikola popije. Nikola je popio napitak, razboleo se i umro nakon 15 dana.

Suđenja[uredi | uredi izvor]

Prvo suđenje Anujki bilo je u junu 1914. u Beloj Crkvi. Suđeno joj je zbog obezbeđivanja otrova za ubistva, ali je oslobođena.[5] Ponovo je uhapšena 15. maja 1928. u dobi od 90 godina.[7] Stana, Sofija i Sima Momirov, Ljubina Milankov, Danica Stojić i Olga Sturza uhapšeni su i optuženi za ubistva Nikole Momirova i Lazara Ludoškog.[10] Vlasti su ekshumirale tela žrtava zbog obdukcije koja je urađena na Univerzitetu u Beogradu.[9][11]

Suđenje je počelo juna 1929. u Okružnom sudu u Pančevu, a ročišta su održana 18. i 19. juna. Suđenje se nastavilo 1. jula kada su bili dostupni rezultati hemijskog ispitivanja uzoraka pronađenih u kući Anujke, a javni tužilac i branioci dali su završne reči. Tužilac je tražio smrtnu kaznu za sve optužene, osim Olge Sturze koja je u vreme ubistva bila maloletna i za koju je tražio zatvorsku kaznu.[12]

Sofija i Sima Momirov branili su se na suđenju. Tvrdili su da nisu znali da „čarobna voda” sadrži otrov i da su verovali da je to samo voda, a da je smrt nastajala kao rezultat Anujkinih natprirodnih moći. Stana Momirov je tvrdila da je samo želela da čarobnom vodom izleči svog supruga od alkoholizma i da nije bila svesna da će ga to ubiti. Tokom suđenja, Anujka je stalno negirala optužbe, tvrdeći da nikada nije prodavala čarobnu vodu i da je ceo slučaj protiv nje izmislila Ljubina Milankov, koja je želela da optuži Anujku za sopstvene zločine. Olga Sturza se branila tvrdeći da je u vreme ubistva još uvek bila dete i da nije bila svesna da će voda ubiti njenog dedu, ali Sofija je svedočila da je Olga dobro znala za čitavu zaveru. Doktor Branko Vurdelja posvedočio je da su u telima žrtava pronađeni tragovi arsena.[13]

Presuda je donesena 6. jula 1929. godine. Anujka je osuđena na 15 godina zatvora zbog uloge saučesnika u oba ubistva.[5] Stana i Sofija Momirov osuđene su na doživotni zatvor kao glavne počinioce. Sima Momirov osuđen je na 15, a Ljubina Milankov na 8 godina. Olga Sturza i Danica Stojić oslobođene su optužbe.[14]

Žalba[uredi | uredi izvor]

I tužilac i optuženi žalili su se na presudu Apelacionom sudu u Novom Sadu, a to suđenje je održano 29. i 30. novembra 1929. Tužilac je zahtevao smrtnu kaznu za sve optužene. Nakon unakrsnog ispitivanja, Sima i Sofija Momirov priznali su da su za otrov znali od početka, a drugi optuženi ostali su pri svojim prethodnim izjavama. Presuda je donesena 30. novembra 1929. godine. Anujka je ponovo osuđena na 15 godina zatvora teškog rada,[15] a Stana i Sofija Momirov ponovo su osuđene na doživotni zatvor. Simi Momirovu kazna je povećana sa 15 godina na doživotnu robiju, a Ljubini Milankov kazna je povećana sa 8 na 10 godina. Olga Sturza i Danica Stojić su ponovo oslobođene.[16]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Prema nekim izvorima, Anujka je puštena na slobodu u 98. godini, nakon osam godina zatvora zbog starosti, a umrla je dve godine kasnije u svojoj kući u Vladimirovcu, kada je imala oko 100 godina.[7]

U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi u Vladimirovcu, pronađen je zapis koji potvrđuje tačan datum njene smrti, gde piše da je preminula 1. septembra, a sahranjena 2. septembra 1938. godine.[17][18]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Poznata i kao Anna Pistova,[1] Anujka de Poshtonja,[2] ili Anyuka Dee[3] u izvorima na engleskom i Anuica di Piștonea u izvorima na rumunskom,[4] sa nadimkom Banatska veštica,[3] Veštica iz Vladimirovca[1].
  2. ^ Tokom suđenja, advokati Anujke koristili su ovu informaciju u njenu odbranu[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e „Aged Love Poisoner May Have Killed 60. Claims "Love Potions" Were Given as Tonics”Neophodna slobodna registracija. The Angola Record. Angola, New York, US. 8. 8. 1929. str. 6. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  2. ^ a b v g „Aged Woman In Jugoslav Poison Plot. Score of Wealthy Husbands Cleverly Disposed of by Relatives. 'Witch' Supplies Peasant Women With 'Magic Water' For a Price”Neophodna slobodna registracija. Honolulu Star-Bulletin. Honolulu, Hawaii. Associated Press. 2. 8. 1928. str. 1. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  3. ^ a b v „Jugoslav 'Witch' On Trial at 93 As Slayer of 50 – Adviser of Farmers' Wives Accused of Poison to Many Men for Pay”. New York Herald Tribune. New York (23 June 1929): section II, p. 1. 
  4. ^ Both, Stefan (29. 8. 2016). „Povestea înfiorătoare a româncei considerate cea mai mare criminală în serie din istoria Serbiei. Baba Anuica di Piştonea a ucis cu "planta demonică"”. adev.ro. Pristupljeno 1. 12. 2019. 
  5. ^ a b v g d đ e ž „Der Giftmord-Prozess gegen die 92jährige Baba Anujka. Die Hexe von Wadimorovac ist wegen zehnsachen Giftmordes angeklagt”. Tagblatt (na jeziku: nemački). Linz, Austria (9 July 1929): 8. 
  6. ^ Cambridge Public LibraryPristupljeno 1.12.2019.
  7. ^ a b v g d „Baba Anujka je bila prvi serijski ubica u Srbiji, ubila 150 ljudi”. Večernje Novosti. 5. 5. 2019. 
  8. ^ a b v „Prozess gegen die 93jährige Giftmilcherin”. Das interessante Blatt (na jeziku: nemački). Vienna (4 July 1929): 6. 
  9. ^ a b „Die Giftmischerin von Vladimirovac. Grosses Männersterben in der Woiwodina”. Urbeiter-Zeitung (na jeziku: nemački). Vienna (11 June 1929): 6. 
  10. ^ „Die "Hexe von Vladimirovac" (The Witch of Vladimoravec)”. Gassburger Chronic (na jeziku: German). Austria. 15. 7. 1929. str. 3. Pristupljeno 13. 9. 2019. 
  11. ^ „Witch And Wholesale Poisoner”. Worker. 40, (1990). Queensland, Australia. 26. 6. 1929. str. 19. Pristupljeno 30. 11. 2019 — preko National Library of Australia. 
  12. ^ „U Pančevu otpočelo suđenje Baba Anujki, optuženoj da je trovala ljude”. Vreme. 18. 6. 1929. Pristupljeno 2. 12. 2019. 
  13. ^ „Baba Anujka se brani, ali ne odriče pojedina trovanja”. Vreme: 4. 19. 6. 1929. Pristupljeno 2. 12. 2019. 
  14. ^ „Baba Anujka osuđena na 15 godina robije”. Vreme. 7. 7. 1929. Pristupljeno 2. 12. 2019. 
  15. ^ „Gets Hard Labor”Neophodna slobodna registracija. The Indianapolis News. Indianapolis, Indiana, US. AP. 2. 12. 1929. str. 32. Pristupljeno 2. 12. 2019. 
  16. ^ „Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio presudu Baba Anujki”. Vreme. 1. 12. 1929. Pristupljeno 2. 12. 2019. 
  17. ^ „Misterija kuće baba Anujke, najvećeg serijskog ubice u Srbiji: Srušena je, i neko je na tom mestu napravio ovo...”. Telegraf. 
  18. ^ Telegraf poslednji snimio kuću baba Anujke, iz koje je potrovala više od 150 ljudi. Kuća je srušena  YouTube

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Баба_Анујка&oldid=27493111”