Babolna
| Babolna mađ. Nyergesújfalu | |
|---|---|
 Ime naselja pisano rovaškim pismom | |
.svg) Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Centralna prekodunavska |
| Županija | Komarom-Estergom |
| Srez | Estergom |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2015. | 3.789[1] |
| — gustina | 114,46 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 47° 38′ 34″ S; 17° 58′ 43″ I / 47.64282° S; 17.97864° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 33,55 km2 |
  Babolna Babolna na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 2943 |
| Pozivni broj | (+36) 34 |
| Veb-sajt | |
| www.babolna.hu/ | |
Babolna (mađ. Bábolna) grad je u Mađarskoj. Babolna je grad u okviru županije Komarom-Estergom.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Lokacija[uredi | uredi izvor]
Babolna se nalazi u Kišalfeldu, u basenu Igmand-Kišberi, na zapadnom rubu županije Komarom-Estergom. Udaljen je 27,5 km od Tate, 7 km od Nađigmanda, 18 km od Kišbera i 15 km od Komaroma.
- Nadmorska visina: 129 m – 156 m
- Nadmorska visina u centru grada: 139 m
- Najveća udaljenost istok-zapad: 7 km
- Najveća udaljenost sever-jug: 6 km
- Dužina njene granice: 41 km
U Mađarskoj, isključujući Erdelj, postojala su tri mesta zvana Babolna ili Babonja (u okruzima Bihar, Boršod i Komarom): sva tri su pripadala klanu Kopan (Katapan).[2] Tolmababolna u okrugu Komarom dobila je svoje prvo ime po pretku porodice Kopan po imenu Tolma.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi pisani pomen Babolne datira iz 1268. godine, kada se pominje kao Babuna, Tolma-Babuna. U to vreme bio je vlasništvo porodice Babunaji.[3]
Hronologija:
- U 1297., sertifikati pominju ``Nađ-ut koji prolazi ovde.
- 1328., crkva posvećena Svetom Georgiju i sveštenik po imenu Petar se pominju u dokumentima.
- 1526., vlasništvo Mihalja Imrefija Serdahelija.
- 1568., Janoš Bijaj, Gašpar Šarkozi i Janoš, Janoš Šješi i Janoš Daloš primaju kraljevsku donaciju.
- 1635., smrću Petra Benjija i Janoša Šješija, postao je vlasništvo Markea Valtihera i Andraša Šaparija.
- U 1662., Gergeli Čajagi i njegova žena, Borbala Konkoli, uključeni su u neke delove Babolne.
- 1696. baron Peter Sapari vodi ovde imovinsku parnicu protiv Mikloša Ivanjoša i njegovih prijatelja, a kasnije celu Babonu preuzima porodica Šapari.
- mašarski kralj Jozef II 1784. godine u svom dekretu od 20. decembra pozvao je na osnivanje centara za uzgoj konja u zemlji i zadužio konjičkog kapetana rođenog u Kesegu, Jožef Čekonič (1754-1824), da organizuje u ``mezeheđešu ergelu, za promovisanje nacionalnog konjogojstva, i kroz isporuku stoke za klanje potrebne za prehranu vojske i grada Beča.
Sa završetkom rata prestao je transport volova za potrebe vojske. Od 1789. godine Babolna je navedena kao ogranak „Mezeheđeš ergela”. Tek 1806 postaje samostalna, a 1816. počinje redovno gajenje sa rasama konja istočnjačke krvi. Do kraja „Reforme”, mađarsko konjogojstvo postalo je nacionalno pitanje.
U blizini se 28. decembra 1848. odigrala „Bitka kod Babolne”.
Krajem 1800-ih i početkom 1900-ih, ergele Kišberi i Babolna su nazivane ``Mekom uzgoja konja, a Evropa, čak i Daleki istok, posebno odgajivači konja iz Japana su ga takođe posetili i proučavali.
- 23. decembra 1948. osniva se Državna privreda Babolna.
- Naselje je 1958. godine postalo nezavisno selo od Babolnapuste.
- 1960., Robert Burgert preuzima upravljanje farmom. Pod njegovim rukovodstvom u naselju je počeo brzi razvoj. Počela stambena izgradnja, stvorene su nove ulice. Stanovništvo naselja se za kratko vreme udvostručilo.
- 1971. Babolna je postala velika opština.
- 1973. „Državna farma” je transformisana u „Poljoprivredni kombinat Babolna”.
- 1982., tokom istražnog bušenja vrelovoda, u bunarima izbušenim na području naselja nađena je kraška voda temperature 44 i 52 stepena Celzijusa.
- 1993., Babolna se odvojila od suopština i postala nezavisna javna uprava.
- 1995., Babolnai Rt. renovirao je i transformisao zgradu bivšeg oficirskog kazina. Ovde se nalazi restoran, kafić i izložba koja predstavlja istoriju ergele i istoriju uzgoja konja orača, koja se može pratiti unazad do dva veka tradicije.
- 1998. 18. oktobra političarka Klara Horvat je izabrana za gradonačelnika[4]
- 2001. 1. avgusta, preduzeće za uzgoj živine Babolna Rt. i državni kompleks zamka Nemzeti Menešbirtok kft., ergela i očuvanje stada konja su postala dva posebna i samostalna odeljenja.
- Hala sportova je izgrađena 2002.
- 2003. 1. jula Babolna je uzdignuta u status grada.
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
Tokom popisa 2011. godine, 88,9% stanovnika izjasnilo se kao Mađari, 0,2% kao Romi, 0,7% kao Nemci, 0,2% kao Rumuni, 0,2% kao Slovaci i 0,2% kao Ukrajinci (10,9% se nije izjasnilo).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 41,1%, reformisani 9,5%, luterani 1,7%, grkokatolici 0,7%, nekonfesionalni 17,8% (29% se nije izjasnilo).[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Gazetteer of Hungary, 1st January 2015. Hungarian Central Statistical Office.
- ^ Komárom vármegye. Budapest, Országos Monográfiai Társaság, 1907. p.556 (Magyarország vármegyéi és városai sorozat)
- ^ Komárom vármegye. Budapest, Országos Monográfiai Társaság, 1907. p.49 (Magyarország vármegyéi és városai sorozat)
- ^ „Bábolna települési választás eredményei” (html) (na jeziku: magyar). Országos Választási Iroda. 2010-10-03. Pristupljeno 2011-11-27.
- ^ Bábolna Helységnévtár
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Naseljena mesta Komarom-Estergom županije u Mađarskoj | ||
|---|---|---|
| Gradovi sa županijskim pravima |
|   |
| Gradovi | ||
| Veća naselja | ||
| Sela |
| |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
