Багрем

Bagrem
Багрем у цвету
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Fabales
Porodica:	Fabaceae
Potporodica:	Faboideae
Pleme:	Robinieae
Rod:	Robinia
Vrsta:	R. pseudoacacia
Binomno ime
Robinia pseudoacacia L.
Prirodni areal vrste

Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) je listopadno drvo koja pripada rodu Robinia. Poreklom je iz jugoistočnog dela SAD, ali je areal ove vrste proširen na Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. U nekim područjima se smatra invazivnom vrstom.

Opis biljke

Koren je dobro razvijen.

Stablo može da naraste do 25 m, a prsni prečnik stabla može biti do 50 cm. Kora je tamnosmeđa i izbrazdana. Izdanci su dugi i šiboliki, crvenosmeđi, glatki i sjajni i ravnomerno rebrasti. Na njima su parovi spiralno raspoređenih trouglastih trnova, koji su krupni, jaki i zašiljeni. Između dva trna nalaze se pupoljak koji su na taj način zaštićeni. Lisni ožiljak je mali i nepravilno potkovičastog oblika. Krošnja je prozračna, okruglog ili duguljastog oblika.

Listovi su neparno perasto složeni i čini ih 9-12 eliptičnih liski, dugih 2-6 cm i 1-3 cm širokih na 1-4 mm dugim peteljčicama. Sam list je dug 10-30 cm.

Cvetovi u grupama od 15 do 20 formiraju viseće grozdaste cvasti duge do 20 cm. Prijatno mirišu i medonosni su. Cveta od aprila (ukoliko je toplije vreme) do maja ili juna.

Plod je spljoštena i gola mahuna tamnosmeđe boje, preko 10 cm duga i skoro 2 cm široka. Drška ploda je kratka. U mahuni se nalazi 4—10 semena. Seme je bubrežastog oblika, dugo 2-3 mm, tamnosmeđe i može imati pege, sa tvrdom semenjačom koju klica teško probija.

Areal

U Severnoj Americi raste u Pensilvaniji, na Apalačkim planinama do severne Džordžije, u južnom Ilinoisu, jugozapadnoj Indijani i Arkanzasu. U Evropu je prvi put unesena u Francusku, početkom 17. veka.

Značaj

Bagrem je veoma značajan za pčelarstvo, jer pčele prave rani med sakupljajući polen sa njegovih mirisnih cvetova. Niske grane i izdanci bagrema omiljena su hrana kozama. Osušeni list bagrema služi kao lisnik i koristi se kao hrana sitnijih domaćih životinja (ovaca, koza), u zimskom periodu. Drvo bagrema koristi se kao tehnička građa, najčešće za izradu ograda, ali za izradu krovnih konstrukcija i šipova (stubova) za špalire, kod podizanja voćnjaka, malinara i kupinara. U građevinarstvu se koristi i za izradu parketa koji ima lepu žutu boju. Bagrem je takođe i vrlo kvalitetno ogrevno drvo.

Uzgoj

Prilagođava se svakom tipu zemljišta, pa se ovom vrstom pošumljavaju tereni poput peščara i bujičnih područja, ali i goleti. Ima čestu i raznoliku upotrebu u hortikulturi, na primer za drvorede ili žive ograde.

• 
  Kora
• 
  Dva trna oko pupoljka na nodusu grančice
• 
  Perasto složen list
• 
  Grozdasta cvast
• 
  Zigomorfni petočlani cvet
• 
  Mahune
• 
  Seme
• 
  Klijavac sa primarnim listovima koji su prosti
• 
  Poprečni presek stabla

Literatura

• Šilić, Č. 1990. Ukrasno drveće i grmlje. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd.
• Petrović, D. (1951): Strane vrste drveća (egzoti) u Srbiji. Srpska akademija nauka, posebna izdanja knjiga CLXXXII. Beograd.
• Jovanović, B. (1985): Dendrologija. IV izmenjeno izdanje. Univerzitet u Beogradu. Beograd
• Vukićević, E. (1996): Dekorativna dendrologija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd
• Grbić, M. (urednik) (2010): Invazivne biljke u biotopima Beograda. Studija u okviru projekta 21024 tehnološkog razvoja: Ekologija, monitoring i tehnološki postupci za kontrolu invazivnih biljaka u biotopima Beograda.
• Kolesnikov, A. I. (1974): Dekorativnaя dendrologiя, Izdatelьstvo Lesnaя promыšlennostь, Moskva.
• Hightshoe, G. L. (1988). Native Trees Shrubs, and Vines for Urban and Rural America: A Planting Design Manual for Environmental Designers. Van Nostrand Reinhold. ISBN 9780442232740.