Banane

Banana
	cvast banane
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Monocotyledones
Kladus:	Commelinids
Red:	Zingiberales
Porodica:	Musaceae
Rod:	Musa; L.
sekcije
	Ingentimusa ; Callimusa ; Musa

Banana (volf. banaana preko fr. banane) rod je zeljastih biljaka i ekonomski važne vrste (Musa sapientium) iz familije Musaceae, kao i ime za plod ovih biljaka koji ljudi koriste u ishrani kao voće.

Morfologija

Banane su visoke, uglavnom jednogodišnje zeljaste biljke, koje svojim izgledom podsećaju na drveće. Imaju široko i veoma dugačko lišće (1,5 m). Područje njihove rasprostranjenosti je u tropskim krajevima. Domestifikovana banana poreklom je iz jugoistočne Azije, čiji je plod ukusan i hranljiv. U Evropu se uvozi iz Srednje Amerike i Zapadnoindijskih ostrva (Antili).

Za pravilan razvoj banani je potrebna topla i vlažna klima, jer kvalitet ploda zavisi od velike količine vode i visoke temperature. Najbolji rezultati se ostvaruju pri srednjoj godišnjoj temperaturi od 20°C i srednjoj količini padavina od 150-170 mm mesečno. Banane nemaju specijalne zahteve u pogledu tipa zemljišta. Energetska vrednost banane iznosi od 81 do 103 cal. Banana takođe sadrži brojne hranljive materije i vitamine.

U Crnoj Gori banane rastu na primorju, ali plod ne sazreva već ostaje zelen.

Sistematika

Musa je jedan od tri roda porodice Musaceae. Postoji preko 50 vrsta ovog roda, svrstanih u tri sekcije.

Sekcija Ingentimusa

Vrsta Musa ingens

Sekcija Callimusa

Vrste:

M. alinsanaya
M. beccarii
M. boman
M. borneënsis
M. bukensis
M. campestris
M. coccinea
M. exotica
M. fitzalanii
M. flavida
M. gracilis
M. hirta
M. insularimontana
M. jackeyi
M. johnsii
M. lawitiensis
M. lolodensis
M. maclayi
M. monticola
M. muluensis
M. paracoccinea
M. peekelii
M. pigmaea
M. salaccensis
M. splendida
M. suratii
M. textilis
M. tuberculata
M. violascens

Sekcija Musa

Vrste:

M. acuminata
M. angcorensis
M. aurantiaca
M. balbisiana
M. banksii
M. basjoo
M. cheesmanii
M. flaviflora
M. griersonii
M. itinerans
M. laterita
M. mannii
M. nagensium
M. ochracea
M. ornata
M. rubra
M. sanguinea
M. schizocarpa
M. siamea
M. sikkimensis
M. thomsonii
M. velutina

Proizvodnja i transport ploda

Proizvodnja banana ograničena je na veoma uzak geografski pojas koji poseduje odgovarajuće klimatske odlike za uzgoj banana. Banana je ujedno i jedan od glavnih izvoznih proizvoda ovih država, u prvom redu Gvineje, Ekvadora, Kolumbije, Meksika i drugih država Latinske Amerike. Najveći izvoznik je Ekvador, a najviše banana se uzgaja u Indiji. Banane se gaje na većim zasadima - plantažama. Zemljište bi trebalo da ima veći kapacitet vode, a plantaže se često ograđuju radi zaštite od vetra i optimizacije prinosa, jer je stablo veoma krhko. Berba se vrši 80 do 100 dana nakon cvetanja, a banane se obavezno beru u nezrelom stanju čak i kada nisu namenjene izvozu jer eventualno pucanje kore i izlučivanje sokova predstavlja povoljnu sredinu za razvoj mikroorganizama. Zeleni plodovi su teški i neizraženog ukusa, ali su čvrsti što ih čini izuzetno pogodnim za transport.

Nakon berbe banane se pakuju i spremaju za transport. Transport se najčešće vrši brodovima i optimalno traje između 4 i 10 dana, dok sve preko 14 dana ozbiljno ugrožava kvalitet plasiranog proizvoda. Optimalna temperatura transporta je između 11 i 15 stepeni, jer je u ovom temperaturnom intervalu najmanja enzimska aktivnost koja utiče na zrenje ploda. Iako je u velikoj meri suspendovana, respiratorna aktivnost ploda zadržava izvestan bazičan nivo te je potrebna i cirkulacija vazduha, u manjoj meri.

Dozrevanje ploda

Po prijemu na konačno odredište pristupa se dozrevanju banana. U plodu se odvija niz hemijskih promena od kojih je najvažnija prelazak skroba u saharozu i glukozu (u manjoj meri i fruktozu), a najočiglednija prelazak pigmenta hlorofila u karotin. Nezrela banana tako sadrži između 17% i 19% skroba i tek oko 2-5% spomenutih šećera, da bi se sadržaj skroba u zreloj banani smanjio na oko 1-4% na uštrb povećanja sadržaja šećera i do 17-18%. Sadržaj kiselina i tanina se ne menja značajnije. Optimalna temperatura za dozrevanje je između 16 i 20 stepeni, pri vlažnosti od oko 80% (za neke sorte i 95%), uz stalnu recirkulaciju vazduha. Ovo je neophodno jer respiratorni procesi dobijaju na intenzitetu i radi optimizacije oslobađanja nusprodukata procesa dozrevanja iz ploda. Uobičajeno traje imeđu 4 i 10 dana i odvija se u posebnim namenskim komorama.