Banks (ostrvo)
Geografija | |
---|---|
Koordinate | 71° S; 122° Z / 71° S; 122° Z 71° S; 122° Z / 71° S; 122° Z |
Površina | 70.028 km2 |
Visina | 730 m |
Najviši vrh | Duram Hajts |
Administracija | |
Najveći grad | Sahs Harbor |
Demografija | |
Stanovništvo | 114 (2001) |
Gustina st. | 0 stan./km2 |
Banks (engl. Banks Island) je kanadsko arktičko ostrvo. Nalazi se u regionu Inavuk na području Severozapadne teritorije, i deo je kanadskog arktičkog arhipelaga. Ima površinu od 70 028 km² što ga čini petim kanadskim ostrvom po veličini i dvadeset-četvrtim na svetu.
Nalazi se zapadno od ostrva Viktorija od koga ga odvaja prolaz Princa od Velsa, na jugu ga od kopna odvaja Amundsenov zaliv, na zapadu je Boforovo more, na severu se nalazi Meklurov prolaz i ostrva Princ Patrik i Melvil.
Dom je za najmanje četrnaest vrsta sisara, uključujući Perijeve karibue, karibue neplodnog tla i polarne medvede. Nekada je na ostrvu živelo preko 68.000 mošusnih goveda, što je bila većina svetske populacije. Međutim, bakterija Erysipelothrix rhusiopathiae dovela je do naglog pada njihovog broja. Ostrvo je letnji dom stotina hiljada ptica selica koje se gnezde u utočištu za ptice selice broj 1 na ostrvu Banks i u utočištu za ptice selice br. 2.[1][2]
Prema popisu iz 2016. godine, ostrvo je imalo 103 stanovnika, svi od kojih u luci Saks.[3]
Ljudska naselja i otkrića
[uredi | uredi izvor]Pronađene su lokacije predorsetnih kultura koja datiraju iz otprilike 1500. godine pre nove ere, dok je evropski kontakt došao mnogo kasnije. Godine 1820, sa ostrva Melvil je ostrvo Banks video ser Vilijam Edvard Peri i nazvao ga je „Banks Land” u čast ser Džozefa Banksa. Međutim, tokom kasnijeg istraživanja ovog područja od strane Maklurove arktičke ekspedicije, ostrvo je na njihovim mapama označeno kao „Ostrvo Baring“.[4] Maklurov brod, HMS Investigator, je bio zamrznut u moreuzu Princa od Velsa. Tog proleća je poslao sanke i utvrđeno je da je ostrvo Banks ostrvo. Sledeće godine, on je skoro oplovio ostrvo, ali je ponovo bio zamrznut u zalivu Mersi gde su on i njegova posada proveli naredna tri meseca pre nego što su pobegli preko leda.[5]
Naselja
[uredi | uredi izvor]Jedino naselje na ostrvu je Saks Harbor koji se nalazi na jugozapadnoj obali i prema popisu stanovništva iz 2001. imao je 114 stanovnika.[3]
Opis
[uredi | uredi izvor]Ostrvo Banks pokriva površinu od 70.028 km2 (27.038 sq mi) i to je 24. najveće ostrvo na svetu i peto ostrvo po veličini u Kanadi. Dugačko je oko 380 km (240 mi) i na svom najširem mestu na severnom kraju, široko 290 km (180 mi). Najviša tačka ostrva je na jugu, Duram Hajts i uzdiže se na oko 730 m (2.400 ft).[6]
Ekologija
[uredi | uredi izvor]Ostrvo je bez drveća, sa najvišom biljkom, arktičkom vrbom, koja povremeno raste do visine kolena, ali obično ne stoji više od 10 cm (3,9 in).
Ostrvo Banks je dom za dve trećine svetske populacije malih snežnih gusaka, koje se kreću preko Amundsenovog zaliva sa kopna. Postoji godišnji lov na guske u proleće iz luke Saks. Ostrvo je deo svetskog bioma tundre, koji ima izuzetno hladne zime. Ostrvo je dom karibua sa neplodnog zemljišta, polarnih medveda, mošusnih goveda i ptica, uključujući stanovnike tokom cele godine, bičnog gavrana i ptarmigana.
Na ostrvu su 1961. osnovana dva savezna utočišta za ptice selice.
Nacionalni park Aulavik u Kanadi, doletni park, štiti oko 12.274 km2 (4.739 sq mi) arktičke nizije na severnom kraju ostrva.[7] Park ima najveću koncentraciju mošusnih goveda na Zemlji i dom je ugroženog Perijevog karibua.[7] Kroz park protiče reka Tomsen i najsevernija je plovna reka (kanuom) u Severnoj Americi. Ptarmigan i gavranovi se smatraju jedinim pticama tokom cele godine u parku, iako 43 vrste sezonski koriste ovo područje. U Inuvijaluktunu, Aulavik znači „mesto gde ljudi putuju“, a „divlji svet i zemlja podržavaju aboridžinske narode više od 3.400 godina, od predorsetskih kultura do savremenog Inuvijaluita“.[7]
Prvi potvrđeni hibrid grizlija i polarnog medveda pronađen u divljini snimljen je na ostrvu Banks u aprilu 2006, u blizini luke Saks.
Klima
[uredi | uredi izvor]Ostrvo ima vrlo hladnu arktičku klimu sa naročito oštrim zimama zbog koje je područje tundra.
Klima Saks luke (aerodroma} ID klime: 2503650; koordinate 72° 00′ N 125° 16′ W / 72.000° S; 125.267° Z; elevacija: 86,3 m (283 ft); 1981–2010 normale | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
Indeks subjektivne toplote | −4,4 | −6,1 | −5,6 | 3,0 | 9,4 | 23,5 | 26,0 | 23,7 | 16,3 | 3,9 | 1,1 | −4,3 | 26,0 |
Apsolutni maksimum, °C (°F) | −4,4 (24,1) |
−4,5 (23,9) |
−4,0 (24,8) |
2,2 (36) |
10,0 (50) |
20,5 (68,9) |
24,2 (75,6) |
21,5 (70,7) |
15,6 (60,1) |
4,4 (39,9) |
1,7 (35,1) |
−4,0 (24,8) |
24,2 (75,6) |
Maksimum, °C (°F) | −24,4 (−11,9) |
−24,5 (−12,1) |
−23,1 (−9,6) |
−14,6 (5,7) |
−4,6 (23,7) |
6,1 (43) |
10,0 (50) |
6,5 (43,7) |
1,2 (34,2) |
−7,7 (18,1) |
−17,1 (1,2) |
−21,5 (−6,7) |
−9,5 (14,9) |
Prosek, °C (°F) | −28,0 (−18,4) |
−28,3 (−18,9) |
−26,7 (−16,1) |
−18,3 (−0,9) |
−7,6 (18,3) |
3,1 (37,6) |
6,6 (43,9) |
3,7 (38,7) |
−1,2 (29,8) |
−10,7 (12,7) |
−20,5 (−4,9) |
−25,1 (−13,2) |
−12,8 (9) |
Minimum, °C (°F) | −31,7 (−25,1) |
−32,1 (−25,8) |
−30,3 (−22,5) |
−22,0 (−7,6) |
−10,5 (13,1) |
0,1 (32,2) |
3,1 (37,6) |
0,9 (33,6) |
−3,4 (25,9) |
−13,7 (7,3) |
−23,9 (−11) |
−28,5 (−19,3) |
−16,0 (3,2) |
Apsolutni minimum, °C (°F) | −52,2 (−62) |
−50,2 (−58,4) |
−48,4 (−55,1) |
−43,0 (−45,4) |
−26,7 (−16,1) |
−16,5 (2,3) |
−5,0 (23) |
−11,0 (12,2) |
−22,8 (−9) |
−35,5 (−31,9) |
−42,8 (−45) |
−45,0 (−49) |
−52,2 (−62) |
Indeks subjektivne hladnoće | −71,6 | −68,1 | −64,8 | −58,4 | −40,3 | −21,1 | −10,3 | −20,4 | −31,2 | −44,9 | −56,4 | −64,1 | −71,6 |
Količina padavina, mm (in) | 4,9 (0,193) |
6,6 (0,26) |
7,1 (0,28) |
12,1 (0,476) |
9,1 (0,358) |
7,5 (0,295) |
17,6 (0,693) |
28,9 (1,138) |
22,0 (0,866) |
20,0 (0,787) |
9,0 (0,354) |
7,0 (0,276) |
151,5 (5,965) |
Količina kiše, mm (in) | 0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
0,1 (0,004) |
5,1 (0,201) |
16,7 (0,657) |
24,7 (0,972) |
11,2 (0,441) |
0,5 (0,02) |
0,0 (0) |
0,0 (0) |
58,3 (2,295) |
Količina snega, cm (in) | 5,2 (2,05) |
7,0 (2,76) |
7,7 (3,03) |
12,4 (4,88) |
9,3 (3,66) |
2,4 (0,94) |
0,9 (0,35) |
4,1 (1,61) |
10,9 (4,29) |
20,2 (7,95) |
9,4 (3,7) |
8,3 (3,27) |
97,7 (38,46) |
Dani sa padavinama (≥ 0.2 mm) | 6,5 | 6,3 | 6,7 | 5,6 | 7,4 | 4,7 | 8,1 | 14,5 | 12,0 | 13,7 | 8,2 | 6,2 | 99,9 |
Dani sa kišom (≥ 0.2 mm) | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,2 | 2,9 | 7,8 | 11,7 | 5,4 | 0,6 | 0,0 | 0,0 | 28,7 |
Dani sa snegom (≥ 0.2 cm) | 6,6 | 6,4 | 6,7 | 5,6 | 7,3 | 1,8 | 0,6 | 3,4 | 7,4 | 13,3 | 8,3 | 6,3 | 73,5 |
Relativna vlažnost, % | 84,3 | 81,6 | 76,9 | 81,7 | 88,9 | 86,7 | 87,8 | 93,9 | 91,9 | 88,2 | 86,0 | 86,3 | 86,4 |
Sunčani sati — mesečni prosek | 0,0 | 27,5 | 168,6 | 276,0 | 252,0 | 397,3 | 254,2 | 152,8 | 76,9 | 36,6 | 0,0 | 0,0 | 1.641,9 |
Sunčano vreme — mesečni procenti | 0,0 | 15,6 | 47,1 | 54,9 | 34,9 | 55,2 | 34,2 | 25,0 | 18,8 | 13,7 | 0,0 | 0,0 | 33,3 |
Izvor: Environment and Climate Change Canada Canadian Climate Normals 1981–2010[8] |
Flora i fauna
[uredi | uredi izvor]Na ostrvu nema drveća, a najviša biljka je arktička vrba. Na ostrvu se susreću životinje kao što su polarni medvedi, mošusna goveda i ptice poput crvendaća i lasta, a 1961. godine na ostrvu su osnovana i dva utočišta za ptice selice. Sa kopna na preko Amundsenovog zaliva na ostrvo dolaze i snežne guske.[1][2]
Geografija
[uredi | uredi izvor]Najviši vrh ostrva se nalazi na njegovom južnom delu i ima visinu od 762 metra, a na severnom delu se nalaze doline u kojima je na površini od otprilike 12 274 km² smešten nacionalni park Aulavik. Jarebice i gavrani su jedine ptice koje su tokom cele godine prisutne u parku, iako se kroz godinu na njegovom području smeste 43 različite vrste drugih ptica. Kroz park teče i reka Tomsen, jedna od najsevernijih plovnih reka u Severnoj Americi.
HMS Investigator
[uredi | uredi izvor]U julu 2010, arheolozi Parkova Kanade koji su tražili HMS Investigatora pronašli su ga 15 minuta nakon što su započeli sonarno skeniranje Mersi zaliva na ostrvu Banks. Arheološka ekipa nije planirala da podigne brod. Planirali su da izvrše detaljno sonarno skeniranje područja, a zatim da pošalju vozilo na daljinsko upravljanje.[9]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Banks Island Migratory Bird Sanctuary No. 1
- ^ a b Banks Island Migratory Bird Sanctuary No. 2
- ^ a b „Census Profile, 2016 Census Sachs Harbour, Hamlet [Census subdivision], Northwest Territories and Northwest Territories [Territory]”. 2016 Census. Statistics Canada.
- ^ „Frozen Ocean Search for the North-West Passage”. Ve.tpl.toronto.on.ca. Arhivirano iz originala 2012-02-05. g. Pristupljeno 2012-05-29.
- ^ Armstrong, Alexander (1857). A Personal Narrative of the Discovery of the Northwest Passage. London: Hurst and Blackett. Pristupljeno 2010-04-07.
- ^ James Harley Marsh (4. 3. 2015). „Banks Island”. The Canadian Encyclopedia. Pristupljeno 11. 9. 2019.
- ^ a b v „Aulavik National Park of Canada”, Parks Canada, 16. 1. 2014, Pristupljeno 1. 11. 2014
- ^ „Sachs Harbour A”. Canadian Climate Normals 1981–2010. Environment and Climate Change Canada. Climate ID: 2503650. Pristupljeno 19. 10. 2020.
- ^ „Abandoned 1854 ship found in Arctic”. CBC News. 29. 7. 2010. Pristupljeno 26. 2. 2012.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Canada. Banks Island, a Natural Area of Canadian Significance. Natural area of Canadian significance. Ottawa: Parks Canada, 1978.
- Cotter, R. C., and J. E. Hines (2001). „Breeding Biology of Brant on Banks Island, Northwest Territories, Canada”. Arctic. 54 (4): 357—366. doi:10.14430/arctic793. .
- Gajewski, K, R Mott, J Ritchie, and K Hadden (2000). „Holocene Vegetation History of Banks Island, Northwest Territories, Canada”. Canadian Journal of Botany. 78 (4): 430—436. doi:10.1139/b00-018. .
- Holyoak, D. T. „Notes on the Birds of Southwestern Banks Island, Northwest Territories, Canada”. Bulletin of the British Ornithologists' Club. 103 (2). jun 1983.
- Manning, T. H., E. O. Höhn, and A. H. Macpherson. The Birds of Banks Island. 1956.
- Stephens, L. E., L. W. Sobczak, and E. S. Wainwright. Gravity Measurements on Banks Island, N.W.T. Gravity map series, no. 150. Ottawa: Dept. of Energy, Mines and Resources, Earth Physics Branch, 1972.
- Stephenson, S.A. 2010. Fishes of the Thomsen River, Banks Island, Northwest Territories. Can. Manuscr. Rep. Fish. Aquat. Sci. 2944: vi + 44 p.
- Struzik, Ed. 2000. "AND THEN THERE WERE 84,000 – The Return of Musk-Oxen to Canada's Banks Island in Recent Decades Is Just One Chapter of a Beguiling Arctic Mystery". International Wildlife. 30, no. 1: 28.
- Will, Richard T. Utilization of Banks Island Muskoxen by Nineteenth Century Copper Inuit. [S.l.]: Boreal Institute for Northern Studies, 1983.