Pređi na sadržaj

Bartolinijeva žlezda

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bartolinijeva žlezda
Ženski genitalni organi
Detalji
Prekurzorurogenitalni sinus
Arterijaspoljna pudendalna arterija[1]
Nervilioingvinalni nerv[1]
Limfapovršinski ingvinalni limfni čvorovi
Identifikatori
Latinskiglandula vestibularis major
MeSHD001472
TAA09.2.01.016
FMA9598
Anatomska terminologija

Bartolinijeve žlezde su parne alveolarne žlezde veličine graška[2] koje se nalaze malo pozadi u levo i desnom od otvora vagine.[3] Oni luče sluz za podmazivanje vagine i pandan su Kauperovim bulbouretralnim žlezdama kod muškaraca. I, dok su Bartolinijeve žlezde smeštene u površinskoj perinealnoj vrećici kod žena, bulbouretralne žlezde kod muškarca nalaze se u dubokoj perinealnoj vrećici. Dužina izvodnog kanala bertolinijevih žlazda koji se otvaraju u navikularnoj jami, je 1,5 do 2,0 cm .[3]

Kanali bertolinijevih žlezda su upareni i otvaraju se na površini vulve.

Sinonimi[uredi | uredi izvor]

Bartolinijeve žlezde - Bartolinove žlezde - Veće vestibularne žlezde

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bartolinove žlezde je prvi put opisao u 17. veku danski anatom Kaspar Bartolin Mlađi (1655–1738).[4][5] Neki izvori svoje otkriće pogrešno pripisuju njegovom dedi, teologu i anatomu Kasparu Bartoliniju Starijem (1585–1629).[6]

Embriologija[uredi | uredi izvor]

Bartolinijeva anatomija

Tokom embrionalnog razvoja Bartolinijeve žlezde se razvijaju iz urogenitalnog sinusa, koji pored Bartolinove žlezde, stvara i donji deo vagine i većinu njenog epitela.[7]

Telo svake Bartolinove žlezde je sastavljeno od mucinoznih acinusa obloženih jednostavnim stubastim epitelom. Njihovi eferentni kanali se sastoje od prelaznog epitela, koji se spaja u skvamozni epitel dok se otvori otvaraju u vaginu.[7]

Anatomija[uredi | uredi izvor]

Bartolinijeve žlezde su jajolikog oblika, dužine 1,5 cm i širine 0,5 cm. Nalaze se između vagine i pripoja klitorisa , koji ih delimično pokriva.  Izvodni kanal svake žlezde dugačak je 1,5-2 cm i otvara se bočno do vaginalnog otvora, u labiohimenalnom žlebu / vaginalnom predsoblju ) vulve.[4]

Ishranjuje ih krvlju spoljašnja pudendalna arterija.[5]

Limfna dremnaža vrši se preko površinske ingvinalne i karlične ganglije.[5]

Inervaciju obezbeđuje pudendalni živac.[5]

Fiziologija[uredi | uredi izvor]

Bartolinove žlezde luče sluz da bi obezbedile vaginalno podmazivanje tokom seksualnog uzbuđenja.[5][8] Tečnost koja blago vlaži labijalni otvor vagine, služi da kontakt sa ovim osetljivim mestom na ženskim genitalijama učini ugodnijim.[9]

Tečnost iz Bartholinijevih žlezda kombinuje se sa ostalim vaginalnim sekretima kao „tečnost za podmazivanje“ u količini od oko 6 grama dnevno i sadrži visoke koncentracije kalijuma i niske koncentracije natrijuma u ​​odnosu na krvnu plazmu, i blago je kisela pH od 4,7.[10]

Klinička patologija[uredi | uredi izvor]

Kao i druge žlezde u telu bartholinijeve žlezde mogu da se začepe i upale što rezultira bolom.[9] Ovo stanje je poznato kao bartolinitis ili Bartolinova cista.[11][5] Bartolinova cista zbog ograničene drenaža može da se zarazi i tada formira apsces.[12]

Adenokarcinom žlezde je redak, a benigni tumori i hiperplazija su još ređi.[13] Karcinom žlezde je retka maligna bolest koja se javlja kod 1% karcinoma vulve.[4] Na ovo možda utiče prisustva tri različite vrste epitelnog tkiva.[14] Upala Bartolinijevih žlezda može ponekad biti slična cistokeli.

  • Najčešće bolesti Brtolinijeve žlezde
  • Upala bartolinijeve žlezde (bartolinitis),[15]
    Upala bartolinijeve žlezde (bartolinitis),[15]
  • Karcinom Bartolinijeve žlezde.[16]
    Karcinom Bartolinijeve žlezde.[16]
  • Apsces Bartolinijeve žlezde
    Apsces Bartolinijeve žlezde
  • Upala Bartolinijevih žlezda može ponekad biti slična cistokeli
    Upala Bartolinijevih žlezda može ponekad biti slična cistokeli

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Greater Vestibular (Bartholin) gland”. Stanford. Arhivirano iz originala 2. 6. 2012. g. Pristupljeno 4. 6. 2018. 
  2. ^ Quaresma, Catarina; Sparzak, Paul B. (2023), Anatomy, Abdomen and Pelvis: Bartholin Gland, StatPearls Publishing, PMID 32491735, Pristupljeno 2023-05-14 
  3. ^ a b Chakravarti, Sudip (2011). Manual of Obstetrics (3rd izd.). Elsevier. str. 1—16. ISBN 9788131225561. 
  4. ^ a b v Heller, Debra S.; Bean, Sarah (2014). „Lesions of the Bartholin Gland”. Journal of Lower Genital Tract Disease. 18 (4): 351—357. ISSN 1089-2591. PMID 24914884. doi:10.1097/LGT.0000000000000016. .
  5. ^ a b v g d đ Lee, M. Y; Dalpiaz, A; Schwamb, R; Miao, Y; Waltzer, W; Khan, A (2015). „Clinical Pathology of Bartholin's Glands: A Review of the Literature”. Current Urology. 8 (1): 22—25. PMID 26195958. S2CID 4947238. doi:10.1159/000365683. .
  6. ^ C. C. Gillispie (ed.): Dictionary of Scientific Biography, New York 1970
  7. ^ a b Heller DS, Bean S. „Lesions of the Bartholin gland: a review”. J Low Genit Tract Dis. 18 (4): 351—7. oktobar 2014. .
  8. ^ Chrétien, Francois C.; Berthou, Jean (2007). „Crystallographic investigation of the dried exudate of the major vestibular (Bartholin's) glands in women”. European Journal of Obstetrics & Gynecology and Reproductive Biology. 135 (1): 116—122. PMID 16987591. doi:10.1016/j.ejogrb.2006.06.031. .
  9. ^ a b „Discovery Health :: Bartholin Gland”. 2008-08-04. Arhivirano iz originala 07. 01. 2010. g. Pristupljeno 2021-03-16. 
  10. ^ Pastor, Zlatko; Chmel, Roman (2018). „Differential diagnostics of female "sexual" fluids: A narrative review”. International Urogynecology Journal. 29 (5): 621—629. PMID 29285596. S2CID 5045626. doi:10.1007/s00192-017-3527-9. .
  11. ^ Lee, Min Y.; Dalpiaz, Amanda; Schwamb, Richard; Miao, Yimei; Waltzer, Wayne; Khan, Ali (2015). „Clinical Pathology of Bartholin's Glands: A Review of the Literature”. Current Urology. 8 (1): 22—25. PMC 4483306 Slobodan pristup. PMID 26195958. doi:10.1159/000365683. 
  12. ^ Lee, M. Y.; Dalpiaz, A.; Schwamb, R.; Miao, Y.; Waltzer, W.; Khan, A. (maj 2015). „Clinical Pathology of Bartholin's Glands: A Review of the Literature”. Curr Urol. 8 (1): 22—5. PMC 4483306 Slobodan pristup. PMID 26195958. doi:10.1159/000365683. 
  13. ^ Argenta, P.; Bell, K.; Reynolds, C.; Weinstein, R. (1997). „Bartholin's gland hyperplasia in a postmenopausal woman”. Obstetrics & Gynecology. 90 (4): 695—697. PMID 11770602. S2CID 8403143. doi:10.1016/S0029-7844(97)00409-2. .
  14. ^ Heller, Debra S.; Bean, Sarah (2014). „Lesions of the Bartholin Gland”. Journal of Lower Genital Tract Disease. 18 (4): 351—357. PMID 24914884. doi:10.1097/LGT.0000000000000016. 
  15. ^ Omole, F.; Simmons, B. J.; Hacker, Y. (2003). „Management of Bartholin's duct cyst and gland abscess”. American Family Physician. 68 (1): 135—140. PMID 12887119. .
  16. ^ Clinical gynecologic oncology, Phillip Saia, editor. Chapter 8, Invasive Cancer of the Vulva, Jeanne M. Schilder, and Frederick B. Stehman. Pages 219-244. Elsevier/Saunders. 2012. ISBN 978-0-323-07419-3.; Access provided by the University of Pittsburgh.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бартолинијева_жлезда&oldid=27441850”