Pređi na sadržaj

Bezbednosno-informativna agencija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bija preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Bija (višeznačna odrednica).
Bezbednosno-informativna agencija

Amblem
Bezbednosno-informativne agencije

Zastava
Bezbednosno-informativne agencije
Pregled
Datum osnivanja27. jul 2002.; pre 22 godine (2002-07-27)
Prethodne agencije
NadležnostVlada Republike Srbije
SedišteBeograd, Srbija
Zaposleni2.000 (procena)[1]
Godišnji budžet84.02 miliona evra (2024)[2]
Rukovodioci
Veb-sajtwww.bia.gov.rs

Bezbednosno-informativna agencija (BIA)[a] jeste obaveštajna agencija Republike Srbije. Zadužena je za prikupljanje i analizu informacija od značaja za bezbednost Srbije (organizovani kriminal, terorizam) i redovno podnošenje tih podataka nadležnim državnim organima na uvid.

Delokrug rada BIA obuhvata kontraobaveštajne poslove, obaveštajne poslove i druge poslove bezbednosti. Ustanovljena je 2002. Sedište agencije je u ulici Kraljice Ane bb na opštini Savski venac.

Bezbednosno-informativna agencija je po Ustavu Republike Srbije pod kontrolom Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije, kojima je dužna da dva puta godišnje podnese izveštaj o svom radu i o stanju bezbednosti Republike Srbije. Trenutni Direktor je dr Vladimir Orlić.

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Prethodnik Bije bio je Resor državne bezbednosti (RDB), obaveštajna agencija Republike Srbije do 2002. godine.

Septembra 2016. pripadnici BIA uhapsili su bivšeg oficira VRS u penziji dok se spremao za bekstvo. On je zarad jemstva da neće biti gonjen za ratne zločine, godinama sarađivao za hrvatsku službu i kroz svoje delovanje je doveo do hapšenja nekoliko Srba optuženih za navodne ratne zločine.[4]

Maja 2018. izmenjen je zakon o BIA, čime su data dodatna ovlašćena direktoru i dodatno su definisane pojedinosti vezane za rad zaposlenih agencije.[5]

Prva uprava Bezbednosno-informativne agencije je marta 2019. odlikovana Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost drugog stepena.[6] Tokom 2019. BIA je presrela primopredaju novčanih sredstava od strane ruskog obaveštajnog potpukovnika penzionisanom srpskom oficiru.[7][8]

Novembra 2023. BIA je raskrinkala aktivnost visokorangiranog hrvatskog diplomate Hrvoja Šnajdera, koji je u sklopu obaveštajnih aktivnosti prikupljao informacije od lica aktivnih u sferi politike, biznisa i NVO sektora. Šnajder je proteran iz Srbije.[9][10] Decembra 2023. uhapšen je bugarski špijun aktivan u Bosilegradu, koji je sakupljao informacije o srpskim snagama policije i vojske stancioniranih na jugu Srbije.[11][12] U dva navrata tokom januara, agenti BIA su uhapsili građane Srbije koji su prikupljali podatke, tajne i instalirali nadzorne uređaji sa ciljem da prete kretanje Vojske Srbije, radeći za albansku službu.[13][14][15] Februara 2024. BIA je otkrila predstavništvo jedne inostrane organizacije koja je obaveštajno i subverzivno delovala u zemlji sprovođem klasične špijunske aktivnosti. Četiri državljana Srbije je uhapšeno.[16] U akciji BIA, VBA i MUP jula 2024. uhapšeni su zaposleni fabrike Krušik koji su odavali tajne i poverljive podatke stranoj državi.[17] Avgusta 2024. uhapšen je još jedan hrvatski špijun.[18]

U decembru 2024. NVO Amnesti internašonal je objavio izveštaj u kome se navodi kako su BIA i MUP koristila tehnologiju za nadzor i digitalne represivne taktike kao instrumente šire državne kontrole i represije usmerene protiv civilnog društva. Izveštaj tvrdi da postoji sveprisutna i rutinska upotreba špijunskog softvera u Srbiji, uključujući Pegasus špijunski softver kao i novi domaće razvijeni Android spajver NoviSpy. U izveštaju se takođe tvrdi da je rasprostranjena zloupotreba Cellebrite-ovih UFED alata za forenziku mobilnih uređaja protiv srpskih ekoloških aktivista i lidera protesta.[19] Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je pozvalo tužilaštvo da utvrdi ko je odgovoran za zloupotrebu digitalnih forenzičkih alata i praćenje novinara i aktivista.[20] BIA je saopštila da sadržaj izveštaja karakteriše „trivijalan senzacionalizam“ i ocenila da on ukazuje na „svrhu Amnesti internešenal, koja se ogleda u radu za interese pojedinih agencija i grupa za pritisak“.[21] Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao da izveštaj „predstavlja napad na bezbednnosnu praksu u Srbiji“.[22]

Prema pisanju Večernjih novosti, organizovana grupa agenata Hrvatske obaveštajne službe se krajem decembra 2024. predstavljala kao studenti, sa ciljem da u okviru tekućih studentskih protesta u Beogradu realizuju obaveštajno-subverzivnu operaciju. Bili su praćeni od strane srpskih obaveštajnih snaga, koje su im na graničnom prelazu kao poklon uručile rakiju naziva Diogen i propratnu poruku u kojoj se navodi da su u Srbiju uvek dobrodošli.[23] Ove navode je demantovao premijer Hrvatske Andrej Plenković.[24]

Direktori

[uredi | uredi izvor]

Direktori Bezbednosno-informativne agencije:

Načelnci odeljenja organizacija prethodnica BIA
Načelnik Odeljenja za poverljive policijske poslove
Fotografija Ime i prezime Period
Jovan S. Milovanović 1899. 1900.
Načelnik Policijskog odeljenja
Fotografija Ime i prezime Period
Tasa J. Milenković[25] 1900. 1901.
Milutin A. Popović 1901. 1903.
Đorđe S. Đorđević 1903. 1905.
Dragutin N. Milićević 1905. 1906.
Obrad B. Blagojević 1906. 1907.
Čedomilj A. Kostić 1907. 1909.
Milorad A. Vujičić 1909. 1909.
Načelnik Odeljenja za javnu bezbednost
Fotografija Ime i prezime Period
Živojin Lazić 1909. 1921.
Načelnik Odeljenja za državnu zaštitu
Fotografija Ime i prezime Period
Vasa Lazarević 1921. 1925.
Radomir P. Todorović 1925. 1929.
Dobrica Matković 1929. 1929.
Branko Žegarac 1929. 1934.
Nemanja Ljubisavljević 1934. 1934.
Dragoslav Lazić 1934. 1939.
Cvetan D. Đorđević 1939. 1940.
Negoslav Ocokoljić 1940. 1940.
Pavle S. Đorđević 1940. 1940.
Načelnik Odeljenja zaštite naroda za Srbiju
Fotografija Ime i prezime Period
Slobodan Penezić Krcun jul 1944. 19. februar 1946.
Načelnik Uprave državne bezbednosti
Fotografija Ime i prezime Period
Milorad Milatović avgust 1946. februar 1953.
Vladan Bojanić 28. februar 1953. 20. avgust 1955.
Srećko Milošević 20. avgust 1955. maj 1961.
Sava Radojčić 15. jul 1961. 22. maj 1964.
Dragoslav Novaković 1964. 1966.
Rajko Đaković 12. jul 1966. 16. februar 1971.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Ako se koristi kao imenica: Bija[3]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „U BIA radi oko 2.000 bezbednjaka”. b92.net. 14. 4. 2011. Pristupljeno 1. 12. 2022. 
  2. ^ „ZAKON O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2024. GODINU” (PDF). Narodna skupština Republike Srbije. Pristupljeno 28. 10. 2024. 
  3. ^ Pešikan, Mitar (2018). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 149. 
  4. ^ „U Beogradu uhapšen hrvatski špijun”. Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2024-09-12. 
  5. ^ Beta (2018-05-09). „Usvojene izmene zakona o Vojsci, odbrani i BIA”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-05-21. 
  6. ^ „Dodeljena odlikovanja povodom Dana državnosti Srbije - Zasluge za odbranu i bezbednost - Prva uprava BIA”. Bezbednosno-informativna agencija (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-23. 
  7. ^ „BIA potvrdila autentičnost snimka”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 2024-02-22. 
  8. ^ „BIA: Znamo šta je srpski potpukovnik predao ruskom agentu”. kodex.me (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-22. 
  9. ^ Spalović, Dejan. „Kako je BIA „provalila” špijuna Hrvoja Šnajdera”. Politika Online. Pristupljeno 2024-02-22. 
  10. ^ „BIA GA PRATILA GODINU DANA, SLUŽBOVAO NA KOSOVU Ovo je proterani hrvatski diplomata: Dovode ga u vezu sa ŠPIJUNAŽOM”. Blic.rs (na jeziku: srpski). 2023-11-22. Pristupljeno 2024-02-22. 
  11. ^ „Hapšenje bugarskog špijuna – zašto o stranim obaveštajcima u Srbiji saznajemo iz medija”. Radio-televizija Srbije. Pristupljeno 2024-02-22. 
  12. ^ Todorović, Toma. „Sumnja se da je Grigorov špijunirao Četvrtu brigadu Vojske Srbije”. Politika Online. Pristupljeno 2024-02-22. 
  13. ^ „BIA kod uhapšenog špijuna koji je radio za albansku službu pronašla kameru i solarni panel”. Kosovo Online. 2024. 
  14. ^ „U Srbiji uhapšen saradnik albanske obaveštajne službe ŠIŠ”. Kosovo Online. 2024. 
  15. ^ Milićević, Ivan (2024-01-29). „OTKRIVAMO Zašto je vest o hapšenju albanskog špijuna u Novom Pazaru ostala ispod radara: TV "Hepi" i Milomir Marić znaju zašto”. NOVA portal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-22. 
  16. ^ „Razbijena špijunska mreža u Srbiji, uhapšene četiri osobe”. Politika Online. Pristupljeno 2024-02-22. 
  17. ^ „Zbog sumnje da su špijuni, BIA uhapsila tri inženjera „Krušika“”. Vreme (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-08-05. 
  18. ^ „Dačić potvrdio hapšenje ‘hrvatskog špijuna’”. Al Jazeera Balkans (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2024-09-12. 
  19. ^ Serbia: “A Digital Prison”: Surveillance and the suppression of civil society in Serbia (PDF). Amnesty International (objavljeno 2024-12-16). 2024. EUR 70/8813/2024. 
  20. ^ Bokić, Uglješa (2024-12-18). „I uredniku kanala Slavija info Ljubomiru Stefanoviću u telefon ubačen špijunski softver”. Danas (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-12-28. 
  21. ^ „BIA povodom izveštaja Amnesti Internešenal: Trivijalan senzacionalizam”. Danas (na jeziku: srpski). 2024-12-16. Pristupljeno 2024-12-28. 
  22. ^ „Dačić: Navodi Amnesti internešnela predstavljaju napad na bezbednosnu praksu u Srbiji”. NIN (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-12-28. 
  23. ^ „SRDAČAN ISPRAĆAJ AGENATA HRVATSKE OBAVEŠTAJNE SLUŽBE IZ SRBIJE: Ekskluzivni video i fotografije”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-12-31. 
  24. ^ Beta (2024-12-30). „Plenković odbacio Vučićeve optužbe na račun hrvatskih studenata: "Smešno, smejurija"”. NOVA portal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-12-31. 
  25. ^ „Tasa J. Milenković, prvi učeni srpski policajac, šef BIA i pisac horor-krimića: Grozno ubistvo na Dorćolu i druge priče”. OKO (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-02-15. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Безбедносно-информативна_агенција&oldid=28944545”