Bezvučni dvousneni frikativ

Bezvučni dvousneni ili bilabijalni frikativ jeste suglasnik koji se koristi u malom broju govornih jezika. Simbol u Međunarodnom fonetskom alfabetu koji predstavlja ovaj zvuk je /ɸ/.

Karakteristike

Karakteristike bezvučnog dvousnenog frikativa:

Način artikulacije je frikativni, što znači da je proizveden usmeravanjem protoka vazdušne struje iz pluća niz jezik do mesta artikulacije, na kome je usredsređena na oštre ivice skoro stisnutih zuba, uzrokujući visokofrekventnu turbulenciju.
Mesto artikulacije je vousneno što znači da se izgovara pomoću obe usne.
Fonacija je bezvučna, što znači da glasne žice ne trepere tokom artikulacije.

Pojava

Primeri jezika gde se javlja ova fonema:

Jezik		Reč	IPA	Značenje	Napomene
ainski jezik		フチ	[ɸu̜tʃi]	'baba'
angorski jezik		fi	[ɸi]	'telo'
eve^[1]		éƒá	[é ɸá]	'on je očistio'
itelmenski jezik		čufčuf	[tʃuɸtʃuɸ]	'kiša'
japanski^[2]		腐敗 fuhai	[ɸɯhai]	'raspad'	Alofon foneme /h/ ispred samoglasnika /ɯ/.
kaingang		fy	[ɸɨ]	'seme'
kvama		[kòːɸɛ́]		'korpa'
mao jezik		[ʔɑ̄ˈɸɑ́ŋ]		'prazan'
maorski		whakapapa	[ɸakapapa]	'rodoslov'
odudi jezik		pagai	[ɸɑɡɑi]	'kokosov orah'
španski	andalužanski^[3]	los viejos	[lɔh ɸjɛhɔ]	'starci'	Alofon foneme /b/ iza foneme /h/.
turkmenski		fabrik	[ɸabrik]	'fabrika'

Reference

^ Ladefoged 2005, str. 156
^ Okada 1999, str. 95
^ Pérez, Aguilar & Jiménez 1998, str. 225–228

Literatura

Ladefoged, Peter (2005), Vowels and Consonants (Second izd.), Blackwell
Okada, Hideo (1999), „Japanese”, Ur.: International Phonetic Association, Handbook of the International Phonetic Association: A Guide to the Use of the International Phonetic Alphabet, Cambridge University Press, str. 117—119, ISBN 978-0-52163751-0
Pérez, Ramón Morillo-Velarde; Aguilar, Rafael Cano; Jiménez, Antonio Narbona (1998), El Español hablado en Andalucía, Editorial Ariel, ISBN 84-344-8225-8

[1] Ladefoged 2005, str. 156

[2] Okada 1999, str. 95

[3] Pérez, Aguilar & Jiménez 1998, str. 225–228

[1]

[2]

[3]