Pređi na sadržaj

Bekerel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bekerel
SistemIzvedene jedinice SI sistema
JedinicaAktivnost
SimbolBq 
Imenovan poAnri Bekerel
Jedinična pretvaranja
1 Bq u ...... je jednak sa ...
   raderford   10−6 Rd
   kiri   2,703×10−11 Ci ≅ 27 pCi
   SI osnovne jedinice   s−1
Za druga značenja, pogledajte stranicu Bekerel (višeznačna odrednica).

Bekerel (engl. becquerel; simbol: Bq) izvedena je jedinica SI sistema koja se definiše kao aktivnost količine radioaktivnog materijala gde se jedno jezgro raspada u sekundi.[1] Bekerel je, stoga, ekvivalentan s-1. Starija jedinica radioaktivnosti je bila kiri (Ci), definisana kao 37×109 bekerela ili 37 GBq.[2]

Nazvan je po Anriju Bekerelu, koji je delio Nobelovu nagradu s Marijom Kiri zbog njihovog rada u otkrivanju radioaktivnosti.[3]

Za fiksiranu masu radioaktivnog metala, broj bekerela se menja vremenom. Pod nekim okolnostima, količine radioaktivnog materijala su date posle nekog vremena za podešavanje. Na primer, može da se uzme desetodnevna podešena cifra, tj. količina radioaktivnosti koja će i dalje biti prisutna posle deset dana. Ovo sklanja naglasak sa kratkovekovnih izotopa.

Nameravalo se da se bekerel koristi u SI-ju, umesto recipročne sekunde, kao jedinica merenja aktivnosti. Ovo je posebno uvedeno zbog opasnosti po ljudsko zdravlje koje mogu da proisteknu usled grešaka vezane za recipročnu sekundu. Koristeći bekerel, aktivniji izvor ima veći broj (pa je i opasnije). Koristeći 1/s ili s kao sekundu može da dovede do konfuzije.

Definicija

[uredi | uredi izvor]

1 Bq = 1 s−1

Uveden je poseban naziv za recipročnu sekundu (s−1) koja predstavlja radioaktivnost da bi se izbegle potencijalno opasne greške sa prefiksima. Na primer, 1 µs−1 bi značilo 106 dezintegracija u sekundi: 1·(10−6 s)−1 = 106 s−1,[4] dok bi 1 µBq značilo 1 dezintegraciju u 1 milion sekundi. Druga razmatrana imena su herc (Hz), poseban naziv koji se već koristi za recipročnu sekundu, i furije (Fr).[4] Herc se sada koristi samo za periodične pojave.[5] Dok je 1 Hz 1 ciklus u sekundi, 1 Bq je 1 aperiodični radioaktivni događaj u sekundi.

Grej (Gy) i bekerel (Bq) su uvedeni 1975. godine.[6] Između 1953. i 1975. godine, apsorbovana doza se često merila u radovima. Aktivnost raspada je merena u kirijima pre 1946. i često u raderfordima između 1946.[7] i 1975. godine.

Velika slova i prefiksi jedinica

[uredi | uredi izvor]

Kao i kod svake jedinice međunarodnog sistema jedinica (SI) koja je nazvana po osobi, prvo slovo njenog simbola je veliko (Bq). Međutim, kada je SI jedinica napisana, ona uvek treba da počinje malim slovom (bekerel) - osim u situaciji kada bi bilo koja reč na toj poziciji bila napisana velikim slovom, na primer na početku rečenice ili u materijalu koji koristi naslovni format.[8]

Kao i svaka SI jedinica, Bq može imati prefiks; Često korišćeni višekratnici su kBq (kilobekerel, 103 Bq), MBq (megabekerel, 106 Bq, ekvivalentno 1 raterfordu), GBq (gigabekerel, 109 Bq), TBq (terabekerel, 1012 Bq) i PBq (petabekerel, 1015 Bq). Veliki prefiksi su uobičajeni za praktičnu upotrebu jedinice.

Proračun radioaktivnosti

[uredi | uredi izvor]

Za datu masu (u gramima) izotopa sa atomskom masom (u g/mol) i vreme poluraspada od (u s), radioaktivnost se može izračunati pomoću:

Gde je = 6,02214076×1023 mol-1, Avogadrova konstanta.[9][10][11]

Kako je broj molova (), količina radioaktivnosti se može izračunati pomoću izraza:

Na primer, u proseku svaki gram kalijuma sadrži 117 mikrograma 40K (svi ostali prirodni izotopi su stabilni) koji ima od 1,277×109 godina = 4,030×1016 s,[12] i ima atomsku masu od 39,964 g/mol,[13] tako da je količina radioaktivnosti povezana sa gramom kalijuma 30 Bq.

Primeri

[uredi | uredi izvor]

Za praktične primene, 1 Bq je mala jedinica. Na primer, otprilike 0,0169 g kalijuma-40 prisutnog u tipičnom ljudskom telu proizvodi približno 4400 dezintegracija u sekundi ili 4,4 kBq aktivnosti.[14]

Globalni inventar ugljenika-14 se procenjuje na 8,5×1018 Bq (8,5 EBq, eksabekerela).[15] Procenjuje se da je nuklearna eksplozija u Hirošimi (eksplozija od 16 kt ili 67 TJ) proizvela 8×1024 Bq (8 YBq, 8 jotabekerela) radioaktivnih fisionih produkata u atmosferu.[16]

Ovi primeri su korisni za poređenje količine aktivnosti ovih radioaktivnih materijala, ali ih ne treba mešati sa količinom izloženosti jonizujućem zračenju koju ovi materijali predstavljaju. Nivo izloženosti, a samim tim i primljena apsorbovana doza su ono što treba uzeti u obzir prilikom procene efekata jonizujućeg zračenja na ljude.

Relacija sa kirijom

[uredi | uredi izvor]

Bekerel je nasledio kirija (Ci),[17] jednu stariju, ne-SI jedinicu radioaktivnosti zasnovanu na aktivnosti 1 grama radijuma-226. Kiri je definisan kao 3,7×1010 s−1, ili 37 GBq.[4][18]

Faktori konverzije:

1 Ci = 3,7×1010 Bq = 37 GBq
1 μCi = 37.000 Bq = 37 kBq
1 Bq = 2,7×10−11 Ci = 2,7×10−5 µCi
1 MBq = 0,027 mCi

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Radioactivity : Radioactive Activity Doses”. www.radioactivity.eu.com. Arhivirano iz originala 29. 12. 2019. g. Pristupljeno 20. 2. 2020. 
  2. ^ „Radiation Protection Guidance For Hospital Staff – Stanford Environmental Health & Safety”. ehs.stanford.edu. Pristupljeno 20. 2. 2020. 
  3. ^ „BIPM - Becquerel”. BIPM. Pristupljeno 2012-10-24. 
  4. ^ a b v Allisy, A. (1995), „From the curie to the becquerel”, Metrologia, 32 (6): 467—479, Bibcode:1995Metro..31..467A, doi:10.1088/0026-1394/31/6/006 
  5. ^ „BIPM - Table 3”. BIPM. Pristupljeno 2015-07-19. „(d) The hertz is used only for periodic phenomena, and the becquerel is used only for stochastic processes in activity referred to a radionuclide.” 
  6. ^ Harder, D (1976), „[The new radiologic units of measurement gray and becquerel (author's translation from the German original)]”, Röntgen-Blätter, 29 (1): 49—52, PMID 1251122. 
  7. ^ Lind, SC (1946), „New units for the measurement of radioactivity”, Science, 103 (2687): 761—762, Bibcode:1946Sci...103..761L, PMID 17836457, S2CID 5343688, doi:10.1126/science.103.2687.761-a. 
  8. ^ „SI Brochure: The International System of Units (SI)”. SI Brochure (8 izd.). BIPM. 2014. 
  9. ^ Mohr Peter J.; Taylor Barry N.; Newell David B. (2008). „CODATA Recommended Values of the Fundamental Physical Constants: 2006”. Reviews of Modern Physics, Rev. Mod. Phys. 80 (2): 633—730. Bibcode:2008RvMP...80..633M. doi:10.1103/RevModPhys.80.633.  Direct link to value.
  10. ^ International Union of Pure and Applied Chemistry, Commission on Atomic Weights and Isotopic Abundances, P.; Peiser, H. S. (1992). „Atomic Weight: The Name, Its History, Definition and Units” (PDF). Pure and Applied Chemistry. 64 (10): 1535—43. doi:10.1351/pac199264101535. Приступљено 28. 12. 2006. 
  11. ^ International Union of Pure and Applied Chemistry, Commission on Quantities and Units in Clinical Chemistry, H. P. (1996). International Federation of Clinical Chemistry Committee on Quantities and Units. „Glossary of Terms in Quantities and Units in Clinical Chemistry (IUPAC-IFCC Recommendations 1996)” (PDF). Pure and Applied Chemistry. 68 (4): 957—1000. doi:10.1351/pac199668040957. Приступљено 28. 12. 2006. 
  12. ^ „Table of Isotopes decay data”. Lund University. 1990-06-01. Архивирано из оригинала 12. 01. 2014. г. Приступљено 2014-01-12. 
  13. ^ „Atomic Weights and Isotopic Compositions for All Elements”. NIST. Приступљено 2014-01-12. 
  14. ^ Radioactive human body — Harvard University Natural Science Lecture Demonstrations - Accessed October 2013
  15. ^ G.R. Choppin, J.O.Liljenzin, J. Rydberg, "Radiochemistry and Nuclear Chemistry", 3rd edition, Butterworth-Heinemann, (2002) ISBN 978-0-7506-7463-8.
  16. ^ Harrison (2013). Pollution : Causes, Effects and Control. Cambridge: Royal Society of Chemistry. ISBN 978-1-68015-810-6. OCLC 869096285. 
  17. ^ It was adopted by the BIPM in 1975, see resolution 8 of the 15th CGPM meeting
  18. ^ Resolution 7 of the 12th CGPM Arhivirano 2021-02-19 na sajtu Wayback Machine (1964)

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Bekerel na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бекерел&oldid=28332976”