Pređi na sadržaj

Белица плотица

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Belica plotica
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
Trinomijalno ime
Rutilus pigus virgo
Linnaeus, 1758

Belica plotica (lat. Rutilus pigus virgo) je slatkovodna riba izduženijeg tela nego ostale ribe iz roda Rutilus i pripada familiji Cyprinidae.

  • Lokalni nazivi: plotnica, crvenpera belica, plotičica, platnica

Opis i građa

[uredi | uredi izvor]

Belica plotica ima izduženije telo nego ostale vrsta riba iz roda Rutilus. Plotica ili rečni vuk je riba izduženog tela, plavkastozelenih leđa, srebrnastih bokova i crvenkastih peraja. U periodu mrešćenja, mužjaci dobijaju vrlo žive – atraktivne boje.

Belica plotica je vešta i brza, lukava i oprezna, tako da je ljubitelji ribolova ponekad porede sa pastrmkom. Može da naraste do 30 cm i dostigne težinu od 1 kg. Najčešći primerci su od 200 do 350 g.

Navike, stanište, rasprostranjenost

[uredi | uredi izvor]

Belica plotica nastanjuje sve evropske vode. Rasprostranjena je u širokom rejonu u kojem obitavaju pastrmka i lipljen, ali i deverika i mrena. Voli čiste, tekuće vode brzih tokova, a mesta na kojima voli da se zadržava imaju šljunkovito ili kamenito dno.

Belica plotica živi pojedinačno, ali, na ušćima, i u donjim tokovima reka ponekad u jatima. Mada se većinom hrani u srednjim vodenim slojevima, često izlazi na površini, a tada se hrani insektima.

Razmnožavanje

[uredi | uredi izvor]

Belica plotica se mresti od maja do jula, a ženka lepi ikru na vodeno bilje i kamenje. Za vreme mresta, ženka se ospe, po glavi i leđima, sitnim kvržićastim bradavicama – mresni osip. Plodnost je 40 000 do 60 000 jaja. Jaja su lepljiva i lako se prićvršćuju za podvodno kamenje i bilje.

Literatura

[uredi | uredi izvor]