Beneš-Mraz Be-252 Beta-Skolar
| Beneš-Mraz Be-252 Beta-Skolar | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | sportski avion | |
| Posada | 2 | |
| Poreklo |  Čehoslovačka
| |
| Proizvođač | Beneš-Mraz | |
| Probni let | april 1938. | |
| Uveden u upotrebu | 1938. | |
| Povučen iz upotrebe | 1940. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Čehoslovačka CLS
| |
| Broj primeraka | 1 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 7,45/7,25 m | |
| Visina | 2,02 m | |
| Raspon krila | 10,66 m | |
| Površina krila | 14,00 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 610/630 kg | |
| Normalna poletna | 895/910 kg | |
| Pogon | ||
| Broj motora | 1 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 1 x Walter Scolar 9-cil. | |
| Snaga KEM-a | 1 x 118/132 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 1 x 160/180 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 250/275 km/h | |
| Ekonomska brzina | 220/245 km/h | |
| Dolet | 500 km | |
| Plafon leta | 7000/6000 m | |
| Brzina penjanja | 252 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
.jpg)
Beneš-Mraz Be-252 Beta-Skolar je bio akrobatski i trenažni avion proizveden u Čehoslovačkoj neposredno pre Drugi svetski rat . U poređenju sa osnovnim avionom Beneš-Mraz Be-50 Beta-Minor, ova letelica je imala znatno pojačanu konstrukciju za akrobatiku i snažniji radijalni motor umesto linijskog Njalter Minor 4 motora sa visećim cilindrima. Bio je to jedini avion, zajedno sa varijantom Be-252C, kompanije Beneš-Mraz sa radijalnim motorom. Korišćen je Walter Scolar devetocilindrični vazdušno hlađeni radijalni motor proizveden od 1936. godine. Avion je prvi put poleteo 1937 .[1]
Projektovanje i razvoj
[uredi | uredi izvor]
Preduzeće Beneš-Mraz iz Hocenja su osnovali 1. aprila 1935. Pavel Beneš i Jaroslav Mraz. Proizvodilo je veliki broj lakih aviona za sportske, akrobatske i trenažne svrhe. Godine 1937. projektant inž. Pavel Beneš je projektovao letelicu sa Walter Scolar devetocilindričnim vazdušno hlađenim radijalnim motorom snage 118/132 kV (160/180 KS). Ova varijanta je obećavala ne samo bolje performanse, već i tiši rad i posebno mogućnost letenja na leđima duže vreme. Svojim konceptom suštinski je odstupio od do sada isključivo korišćenih linijskih motora Njalter Junior 4, Minor 4 i Major 4 . Dizajn aviona je zasnovan na avionu Be-52 Beta Major. Avion je imao isti raspon krila i površinu. Trup mu je bio produžen za 45 cm (7,45 m) i bio je teži 60 kg (težina praznog aviona 610 kg), uglavnom zbog novog motora. Međutim, nos aviona je morao da bude modifikovan zbog drugačijeg tipa motora.[1]
Stajni trap je imao tipične „pantalone” i moderniju oblogu, sličanu avionu Be-51 Beta Minor. Avion je poleteo posle nekoliko izmena u aprilu 1938. Tokom testova, motora se pokazalo, da avion OK-BEZ pri vertikalnim zaokretima, pada u kovit sa malim šansama da se iz toga izvuče, što je bilo veliko razočarenje. Posle testiranja bilo je jasno da je nemoguće korišćenje moćnog, radijalnog motora na originalnom Be-52 Beta Major avionu sa pravougaonim oblikom trupa.
U zimu 1938. godine, inž. Beneš je razradio konverziju ravnog trupa u elipsast poprečni presek, što je rezultiralo novim avionom Beneš-Mraz Be-252C Beta Skolar. Za prvobitni ravan trup bila su pričvršćena dodatna rebra sa uzdužnim lajsnama preko kojih je nategnuto platno. Pažnja je posvećena i aerodinamičkim prelazima između krila i trupa . Kabina je imala novi neprekidni zastakljeni, potpuno zatvoreni poklopac. Po svom izgledu, letelica je podsećala na borbeni avion.
Tehnički opis
[uredi | uredi izvor]Avion Beneš-Mraz Be-252 Beta-Skolar je bio jednomotorni, dvosedi, niskokrilac, drvene konstrukcije sa fiksnim stajnim trapom i radijalnim vazduhom hlađenim motorom.
Trup aviona Be-252 je bio pravougaonog poprečnog preseka, potpuno napravljen od drveta kako noseća konstrukcija tako i oplata od šperploče. Prednji deo aviona (kljun u koji je smešten motor) je bio obložen sa aluminijumskim limom. Između motora i prve kabine nalazio se rezervoar za gorivo zapremine 100 litara. Rezervoar je protivpožarnim zidovima bio odvojen od motora i pilotske kabine. U trupu su se nalazile dve kabine sa osnovnim instrumentima smeštenih na tabli ispred pilota. Kabine su u trupu aviona smeštene u tandem rasporedu (jedna iza druge). Za razliku od ovoga trup aviona Be-252C je bio elipsastog poprečnog preseka obložen impregniranim platnom.
Pogonska grupa: Avion je bio opremljen vazduhom hlađeni devetocilindrični radijalni motor Walter Scolar snage 118/132 kW (160/180 KS). sa dvokrakom drvenom vučnom elisom nepromenljivog koraka.
Krila aviona su bila drvene konstrukcije sa dve ramenjače, obložena drvenom lepenkom sem pokretnih delova koji su imali konstrukciju od duraluminijuma obloženu drvenom lepenkom. Oblik krila je bio trapezast sa zaobljenim krajem. krilo je bilo upravno na trup aviona.
Repne površine: Horizontalni i vertikalni stabilizatori su izvedeni kao drvene konstrukcije obložene drvenom lepenkom, dok su konstrukcije pokretnih delova repa, kormila pravca i visine bili napravljeni kao konstrukcije od duraluminijuma obložene platnom.
Stajni trap je bio klasičan, neuvlačeći u toku leta, sa dve nezavisne prednje noge sa uljanim amortizerima i točkovima sa niskopritisnim gumama. Noge stajnog trapa su bile pričvršćene ispod krila i bile su obložene aerodinamičkim oblogama ("pantalonama") kod modela Be-252. Verzija Be-252C je bila bez "pantalona". Treći točak se nalazio ispod repa aviona.
Verzije
[uredi | uredi izvor]- Be-252 - prvi prototip.
- Be-252C - drugi prototip. aerodinamički doteran model Be-252.
Operativno korišćenje
[uredi | uredi izvor]Novi glavni pilot kompanije, Petr Široki, letio je na prototipu Be-252C (OK-IOA) samo nekoliko dana pre nemačke okupacije početkom marta 1939. godine. Obećavajući avion pao je u ruke nacista, koji su ga odneli u Luftvafe centar za testiranje u Rehlinu u severnoj Nemačkoj i tamo ga neko vreme testirali. Međutim, nije se dogodila nikakva „neverovatna“ karijera Be 252, Nemci su verovatno ustanovili da je to bio čisto školski avion i da ih drvena konstrukcija nije mogla očarati.[2] Avionu se u Rehlinu gubi svaki trag.
Zemlje koje su koristile avion
[uredi | uredi izvor]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Československá letadla 1918-1945 (III izd.). Naše vojsko. str. 193—211, 262—263.
- ^ „Unikát v povětří aneb slavná kapitola československého letectví”. 25. 6. 2015.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Československá letadla (1 izd.). Naše vojsko.
- časopis Letectví a kosmonautika (různé články)
