Benigna limfoepitelna lezija
| Benigna limfoepitelna lezija | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | gastroenterologija |
| MKB-10 | K11.8 |
| MKB-9-CM | 527.1 |
| DiseasesDB | 8218 |
| MeSH | D008882 |
Benigna limfoepitelna lezija, Mikuličeva bolest je promena slični tumoru primarno locirana u pljuvačnim i suznim žlezdama. U pojedinim izvorima deo autora ove promene svrstava u benigne tumore, pljuvačnih žlezdi jer se u preko 50% slučajeva, oni javljaju u parotidnim (zaušnim) pljuvačnim žlezdama, sa jasnim znacima limfoplazmocitne infiltracija.
Sinonimi[1]
[uredi | uredi izvor]- Dakriosialoadenopatija
- Mikuličev sindrom
- Mikulič-Radecki sindrom
- Mikulič-Sjogren (Šegren) sindrom
- fon Mikulič sindrom
Istorija
[uredi | uredi izvor]Ova lezija se po njenom otkriću nazivala Mikuličeva bolest, naročito ukoliko kod bolesnika nisu postojali simptomi i znaci drugih oboljenja, poput limfoma, tuberozne skleroze i sarkoidoze.
Naziv Mikuličeva bolest, — (engl. Mikulicz's disease) izveden je iz imena Johan Mikulič[2]
Anatomija pljuvačne žlezde
[uredi | uredi izvor]
Pljuvačne žlezde su egzokrine žlezde gornjeg aero-digestivnog trakta čija je osnovna funkcija stvaranje i lučenje pljuvačke. Postoji tri para velikih i oko 700—1.000 malih pljuvacnih žlezda. One su sa usnom duplje povezane preko sopstvenih izvodnih kanala.
U grupu velikih pljuvačnih žlezda spadaju:
Etiologija
[uredi | uredi izvor]Uzrok nastanka promena kod benigne limfoepitelne lezi je nije u potpunosti razjašnjen. Neki autori smatraju ovu bolest i Šegrenov sindrom kao identične, dok drugi ukazuju da su to dva odvojena entiteta, zbog odsustva reumatoidnog artritisa u Mikuličevoj bolesti.
Epidemiologija
[uredi | uredi izvor]Statistički podaci pokazuju da se benigna limfoepitelna lezija najčešće javlja kod osoba između 45 i 60 godina života. Postoji veća sklonost ka javljanju bolesti kod osoba ženskog pola.
Klinička slika
[uredi | uredi izvor]Limfoepitelna lezija klinički se manifestuje progresivnim obostranim uvećanjem parotidnih pljuvačnih žlezda, koje su na palpaciju bezbolne i elastično-mekane konzistencije. Pljuvačna žlezda može da bude otečena i samo sa jedne strane, i ponekad mogu da budu i blago bolne.
U preko 80% slučajeva zahvaćene su parotidne (zaušne) pljuvačne žlezda, ali mogu da budu zahvaćene i ostale pljuvačne žlezde. Istovremeno sa pljuvačnim može postojati i uvećanje suznih žlezda.
Kod benigne limfoepitalne lezije nema drugih imunoloških i sistemskih promena ko što je to karakteristično za Sjegrenov sindrom.
Dijagnoza
[uredi | uredi izvor]Dijagnoza limfoepitelne lezije postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, i dopunskih testova npr. sijalografije.[3]
Anamneza
[uredi | uredi izvor]Anamneza je od izuzetnog značaja za dijagnostiku limfoepitelne lezije, jer se na osnovu dobro uzete anamneze ona može diferencijalno dijagnostički može razgraničiti od: zapaljenje, kalkuloza, sistemsko oboljenje, cisticna lezija, traume ili neoplazma. Pažljiv izbor pitanja doprinosi bližem usmeravanju prema limfoepitelnoj leziji.
Klinički pregled
[uredi | uredi izvor]Klinički pregled pljuvačnih žlezda podrazumeva inspekciju, palpaciju i sondiranje izvodnih kanala. Inspekcijom se stiče uvid u spoljašnji izgled žlezde, orificijum izvodnog kanala, a takodđe u izgleda pljuvačke koja se dobija ekspresijom žlezde. Palpacija submandibularnih žlezde izvodi se bimanuelnim pritiskom, pri čemu se prsti jedne ruke nalaze intraoralno u sublingvalnom predelu dok su prsti druge ruke u kontaktu sa kožom submandibularnog predela. Zdrave pljuvačne žlezde se ne palpiraju. Obostrani difuzni otok pljuvačnih žlezda upućuje na limfoepitelnu leziju.
Dopunski testovi
[uredi | uredi izvor]- Biopsija
Definitivna dijagnoza bolesti postavlja se biopsijom žlezde i histopatološki analizom tako dobijenog uzorka tkiva. Među najvažnije indikacije za klasičnu biopsiju spadaju netumorska oboljenja pljuvačnih žlezda. Biopsija se, pre svega izvodi u cilju diferencijacije između sialoadenoze i Sjogrenovog sindroma. Kod dobroćudnih tumora biopsija nije indikovana zbog rizika od diseminacije tumorskih ćelija otvaranjem kapsule tumora i mogućnosti nastanka recidiva (posebno je to značajno za pleomorfni adenom).
Terapija
[uredi | uredi izvor]Terapija limfoepitelne lezije, imajući pri tome obzir njenu benignu prirodu, primarno je konzervativna, ali može biti i hirurška.
- Konzervativna terapija
Konzervativno lečenje se sastoji u primeni lokalnih obloga i zračne terapije. Kod manjih promena koje ne smetaju pacijentu, promene ne treba dirati, već se preporučuje njihovo praćenje. Pojedini autori navode upotrebu zračne terapije u ovom stanju, što je za sada veoma diskutabilno, zbog nedovoljno obavljenog istraživanja.
- Hirurška terapija
Hirurško lečenje obuhvata parcijalnu ili totalnu parotidektomiju sa očuvanjem živca lica ili facijalisa. Kod većine slučajeva ova terapija podrazumeva uklanjanje superficijalnog režnja parotidne žlezde zajedno sa tumorom, uz istovremenu identifikaciju, disekciju i prezervaciju ličnog živca (facijalisa). Postupak se naziva i superficijalna, lateralna ili subtotalna parotidektomija. Pošto su 80 odsto tumora parotidne žlezde benigni i pretežno lokalizovani u površnom režnju žlezde (kod oko 80 odsto slučajeva), subtotalna parotidektomija predstavlja najčešći i metod hirurškog lečenja tumora parotidne žlezde, bilo koje etiologije.
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ Mikulicz Syndrome webmd Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. август 2015)
- ^ J. von Mikulicz-Radecki: Über eine eigenartige symmetrische Erkrankung der Thränen- und Mundspeicheldrüsen. Beiträge zur Chirurgie. Festschrift gewidmet Theodor Billroth. Stuttgart, 1892: 610-630. Concerning a peculiar symmetrical disease of the lacrimal and salivary glands. English translation in Medical Classics, 1937, 2: 165-186.
- ^ Borković Z, Katić B, Ožegović I. Digital Subtraction sailography, Radiol Yugosl 1991; 25: 1-3.
Спољашње везе
[uredi | uredi izvor]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
