Pređi na sadržaj

Bernardino de Saagun

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bernardino de Saagun
Bernardino de Saagun
Lični podaci
Datum rođenjaoko 1499.
Mesto rođenjaSaagun, Kraljevina Španija
Datum smrti5. februar 1590.(1590-02-05) (90/91 god.)
Mesto smrtiTlatelolko, Nova Španija
Književni rad
Najvažnija delaHistoria general de las cosas de la Nueva España
Potpis

Bernardino de Ribeira (šp. Bernardino de Ribeira; Saagun, oko 1499. — Tlatelolko, 5. februar 1590),[a] poznatiji kao Bernardino de Saagun (šp. Bernardino de Sahagún; doslovno „Bernardino Saagunski“), bio je franciskanski fratar, španski misionar i etnolog, često nazivan „pionirom antropologije“.[2] Autor je brojnih radova na španskom i navatl jeziku, koji su najvredniji izvori za istoriju pretkolumbovskog Meksika.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Poreklom je iz Kraljevine Leon, a rođen je kao Bernardino de Ribeira,[3] u porodici najnižeg plemstva. Diplomirao je na tada poznatom Univerzitetu u Salamanki, na kom je studirao klasičnu filologiju, istoriju i teologiju. Godine 1524, izabrao je duhovni život, a rukopoložen je za sveštenika 1527. godine. Nakon što se zamonašio, dobio je nadimak „Saagun“, u čast njegovog rodnog grada. Saagun nije bio u prvoj grupi fratra koji su došli u Novu Španiju. Međutim, zahvaljujući svom akademskom i verskom ugledu, godine 1529. otplovio je za Novu Španiji kao misionar.[4]

Prvobitno je služio u manastiru u Tlamanalku,[5] a 1535. godine verovatno je osnovao manastir u Sočimilku,[6] u kom je bio staratelj.[7] Godine 1536, kraljevskom uredbom, arhiepiskop Meksika Huan de Zumaraga osnovao je Kraljevsku školu Santa Kruz u Tlatelolku — prva institucija visokog obrazovanja u Americi, koja je osnovana kako bi se deca iz domorodačkih aristokratskih porodica obrazovala o španskoj kulturi — u kojoj je Saagun predavao latinski.[8] Od 1539. do 1558. godine aktivno je propovedao u Puebli, Tuli​​, kao i drugim mestima.[9] Godine 1558. kratko vreme bio je vikar Mičoakana, ali iste godine se vratio da podučava latinski u Kraljevskoj školi Santa Kruz, u kojoj je predavao do 1585. godine, nakon čega se povukao u manastir San Fransisku, gde je i umro.

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Neki izvori navode 23. oktobar 1590. kao datum smrti, ali 5. februar 1590. je verovatno tačan, jer se pojavljuje u nekoliko savremenih zapisa na navatl jeziku: „Petog dana februara 1590, umro je Saagun. Umro je u Tlatelolku, sahranjen je ovde u manastiru San Fransisko u Meksiko Sitiju, a na njegovu sahranu je došla sva gospoda Tlatelolka.“[1]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lockhart, Schroeder & Namala 2006, str. 34.
  2. ^ León-Portilla 1999, str. 268.
  3. ^ Sáinz de Medrano 2001, str. 61.
  4. ^ Wauchope 1974, str. 186.
  5. ^ d'Olwer & Mixco 1987, str. 11.
  6. ^ Karttunen & Lockhart 1976, str. 94.
  7. ^ d'Olwer & Mixco 1987, str. 12.
  8. ^ León-Portilla 1999, str. 77.
  9. ^ d'Olwer & Mixco 1987, str. 164.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • León-Portilla, Miguel (1999). Bernardino de Sahagún, Pionero de la Antropología. México: UNAM/El Colegio Nacional. ISBN 978-968-36-7064-9. 
  • Lockhart, James; Schroeder, Susan; Namala, Doris (2006). Annals of His Time: Don Domingo De San Anton Munon Chimalpahin Quauhtlehuanitzin. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-5454-5. 
  • Karttunen, Frances E.; Lockhart, James (1976). Nahuatl in the Middle Years: Language Contact Phenomena in Texts of the Colonial Period. University of California Press. ISBN 978-0-520-09561-8. 
  • d'Olwer, Lluís Nicolau; Mixco, Mauricio J. (1987). Fray Bernardino de Sahagún, 1499-1590. University of Utah Press. ISBN 978-0-87480-269-6. 
  • Sáinz de Medrano, Luis (2001). Antología de la literatura hispanoamericana: Textos y comentarios. Verbum Editorial. ISBN 978-84-7962-209-1. 
  • Wauchope, Robert (1974). Handbook of Middle American Indians. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-70153-3. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Bernardino de Saagun na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бернардино_де_Саагун&oldid=28551431”