Pređi na sadržaj

Besi Kolman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Besi Kolman
Besi Kolman 1923. godine.
Ime po rođenjuElizabet (Besi) Kolman
Datum rođenja(1892-01-26)26. januar 1892.
Mesto rođenjaAtlanta, Teksas, SAD
Datum smrti30. april 1926.(1926-04-30) (34 god.)
Mesto smrtiDžeksonvil, Florida, SAD
Uzrok smrtiavionska nesreća
Zanimanjeavijatičar
Veb-sajtwww.bessiecoleman.org

Besi Kolman (26. januar 1892 — 30. april 1926)[1] je bila američka civilna avijatičarka. Bila je prva afroamerikanka pilot i prva osoba samoidentifikovanog starosedelačkog porekla, koja je imala pilotsku dozvolu.[2][3][4][5] Dobila je licencu od Fédération Aéronautique Internationale 15. juna 1921. godine i prva je poznata crnkinja koja je stekla međunarodnu pilotsku dozvolu.[6]

Rođena je u porodici zemljoradnika u Teksasu. Kolman je u mladosti radila na poljima pamuka, dok je takođe pohađala malu školu, pod uticajem rasne segregacije. Pohađala je jedan semestar koledža na Univerzitetu Langston. Kolman se rano zainteresovala za letenje, ali Afroamerikanci, starosedeoci i žene nisu imali prilike za obuku letenja u Sjedinjenim Američkim Državama, pa je štedela i dobila sponzorstva u Čikagu, da bi otišla u Francusku na školu letenja.

Tada je postala pilot visokog profila, na ozloglašeno opasnim izložbenim letovima u Sjedinjenim Američkim Državama. Bila je poznata kao „Kraljica Bes” i „Hrabra Besi”,[7] i nadala se da će pokrenuti školu za afroameričke letače. Kolman je umrla u avionskoj nesreći 1926. godine. Njena uloga bila je inspiracija prvim pilotima i zajednicama Afroamerikanaca i starosedeoca.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Elizabet (Besi) Kolman[8] je rođena 26. januara 1892. godine u Atlanti, Teksas.[6] Kao deseto od trinaestoro dece Džordža Kolmana, Afroamerikanca koji je možda imao dedu i babu koji su bili Čeroki ili Čokto, i Suzan Kolman, koja je takođe bila Afroamerikanka.[9][10] Devetoro dece je preživelo detinjstvo, što je bilo tipično za kasni devetnaesti i rani dvadeseti vek.[9] Kada je Kolman imala dve godine, njena porodica se preselila u Voksahači, u Teksasu, gde su živeli kao deoničari.[10] Kolman je počela da pohađa školu u Voksahačiju sa šest godina. Pešačila je preko 6 kilometara svakog dana do svoje jednosobne škole, gde je volela da čita i pokazala se kao izvanredan matematičar.[10] Tu je završila osnovnu školu.[10]

Svake sezone, njena rutina škole, kućnih poslova i crkve bila je prekinuta da bi učestvovala u berbi pamuka. 1901. goidne, Džordž Kolman je napustio svoju porodicu. Preselio se u Oklahomu, da pronađe bolje prilike, ali njegova žena i deca nisu sledili. Sa 12 godina, Besi je primljena u školu misionarske baptističke crkve preko stipendije. Kada je napunila osamnaest godina, uzela je svoju ušteđevinu i upisala Oklahoma Colored Agricultural and Normal University u Langstonu, Oklahoma (sada se zove Univerzitet Langston). Završila je jedan semestar pre nego što joj je ponestalo novca i vratila se kući.[11]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Čikago[uredi | uredi izvor]

Godine 1915, sa 23 godine, Kolman se preselila u Čikago, Ilinois, gde je živela sa svojom braćom. U Čikagu je radila kao maniker u berbernici White Sox, gde je čula priče o letenju tokom rata, od pilota koji su se vraćali kući iz Prvog svetskog rata. Pronašla je još jedan posao kao upravnica restorana u salonu čilija, da bi uštedela novac u nadi da i sama postane pilot.[12] Američke letačke škole tog vremena nisu primale ni žene ni crnce, pa ju je Robert S. Abot, osnivač i izdavač novina Chicago Defender, ohrabrio da studira u inostranstvu. Abot je objavio njenu potragu u svojim novinama i ona je dobila finansijsko sponzorstvo od bankara Džesija Binga.[12]

Francuska[uredi | uredi izvor]

Besi Kolman, prvi Afroamerički pilot.

Besi Kolman je pohađala časove francuskog jezika u školama jezika Berlitz Corporation u Čikagu. Zatim je otputovala u Pariz, Francuska, 20. novembra 1920. godine, kako bi stekla svoju pilotsku dozvolu. Naučila je da leti u dvokrilcu Nieuport 564 sa „sistemom upravljanja koji se sastojao od vertikalne palice debljine bejzbol palice ispred pilota i poluge kormila ispod pilotovih stopala.“[13]

Kolman je 15. juna 1921. godine postala prva crnkinja i prva osoba samoidentifikovanog starosedelačkog porekla koja je stekla dozvolu pilota avijacije i prva osoba afričkog porekla i prva osoba samoidentifikovanog starosedelačkog porekla koja je stekla međunarodnu vazduhoplovnu licencu od Fédération Aéronautique Internationale[1][6] Odlučna da usavrši svoje veštine, Kolman je provela naredna dva meseca uzimajući časove kod francuskog pilota u blizini Pariza i septembra 1921. godine, otplovila je za Ameriku. Postala je medijska senzacija kada se vratila u Sjedinjene Američke Države.[13]

Izložbeno letenje[uredi | uredi izvor]

Dozvola za letenje Besi Kolman, izdata 15. juna 1921. godine.

Pošto je komercijalni let bio još deceniju ili više u budućnosti, Kolman je brzo shvatila da će, da bi zarađivala za život kao civilni avijatičar, morati da postane kaskaderska letačica „Barnstorming“, izvodeći opasne trikove u vazduhu sa tadašnjim avionima, za publiku koja plaća. Ali, da bi uspela u ovoj veoma konkurentnoj oblasti, bile su joj potrebne napredne lekcije i opsežniji repertoar. Vrativši se u Čikago, nije mogla da nađe nikoga voljnog da je podučava, pa je februara 1922. godine ponovo otplovila za Evropu.[13]

Kolman je provela naredna dva meseca u Francuskoj, završavajući napredni kurs iz avijacije. Zatim je otišla u Holandiju, da se sastane sa Antonijem Fokerom, jednim od najuglednijih svetskih dizajnera aviona. Takođe je otputovala u Nemačku, gde je posetila Foker korporaciju i dobila dodatnu obuku od jednog od glavnih pilota kompanije. Zatim se vratila u Sjedinjene Američke Države, kako bi započela svoju karijeru u izložbenom letenju.

Besi Kolman i njen avion, godine 1922.

„Kraljica Bes“, kako je bila poznata, bila je veoma popularna u narednih pet godina. Pozvana na važne događaje i često intervjuisana u novinama, divili su joj se svi. Ona je prvenstveno letela dvokrilcima Curtiss JN-4 Jenny i drugim avionima koji su bili vojni višak aviona preostalih iz rata. Prvi put se pojavila na američkom izložbenom letenju 3. septembra 1922. godine, na događaju u čast veterana potpuno Afroameričkog 369. pešadijskog puka iz Prvog svetskog rata. događaj je održan na Long Ajlendu, blizu Njujorka, a sponzorisan od strane njenog prijatelja Abota i Chicago Defender novina, gde je rečeno da je Kolman „najbolja žena letač na svetu“[14] i prikazano osmoro drugih američkih pilota, kao i skok padobranca Huberta Džulijana.[15]

Šest nedelja kasnije, Kolman se vratila u Čikago, gde je nastupala na izložbi letenja, ovog puta u čast 370. pešadijskog puka iz Prvog svetskog rata. Održala je zadivljujuću demonstraciju manevara hrabrog đavola – uključujući osmice, petlje i padove blizu zemlje, pred velikom i entuzijastičnom masom.[16]

Uzbuđenje kaskaderskog letenja i divljenje navijačke gomile, bili su samo deo sna Besi Kolman. Kolman nikada nije izgubila iz vida njen zavet iz detinjstva da će jednog dana „postići nešto”. Kao profesionalni avijatičar, Kolman je često bila kritikovana od strane štampe zbog njene oportunističke prirode i blistavog stila koji je unosila u svoje izložbe. Takođe je brzo stekla reputaciju veštog i smelog pilota, koji se ni pred čim ne bi zaustavio. U Los Anđelesu je slomila nogu i tri rebra, kada je njen avion zastao i srušio se 22. februara 1923. godine.[7]

Posvećena promovisanju vazduhoplovstva i borbi protiv rasizma, Kolman je držala govore publici širom zemlje, o potrazi za avijacijom i ciljevima za Afroamerikance. Apsolutno je odbijala da učestvuje u vazduhoplovnim događajima koji su zabranjivali prisustvo Afroamerikanaca.[12]

Tokom 1920-ih, upoznala je sveštenika Hezakija Hila i njegovu suprugu Vajolu na govornoj turneji u Orlandu, na Floridi. Aktivisti zajednice pozvali su je da ostane sa njima u paronu Misionarske baptističke crkve, u naselju Paramor. Lokalna ulica je preimenovana u ulicu „Besi Kolman“ u njenu čast 2013. godine. Par, koji ju je tretirao kao ćerku, nagovorio ju je da ostane, a Kolman je otvorila kozmetički salon u Orlandu, kako bi zaradila dodatni novac za kupovinu sopstvenog aviona.[17]

Preko svojih kontakata sa medijima, ponuđena joj je uloga u dugometražnom filmu pod nazivom „Senka i sunce“, koji će finansirati Afroamerička kompanija za proizvodnju filma. Ona je rado prihvatila, nadajući se da će publicitet pomoći da unapredi njenu karijeru i obezbediti joj deo novca koji joj je bio potreban za osnivanje sopstvene škole letenja. Ali, pošto je saznala da prva scena u filmu od nje zahtevala da se pojavi u pohabanoj odeći, sa štapom i rancem na leđima, odbila je ulogu. „Očigledno... [Besin] odlazak sa filmskog seta je bila izjava principa. Iako je bila oportunista u svojoj karijeri, ona nikada nije bila oportunista po pitanju rase. Nije imala nameru da održava pogrdni stav, koji je većina belaca imala o većini crnaca “, napisala je Doris Rič.[13]

Kolman nije poživela dovoljno dugo da osnuje školu za mlade crne avijatičare, ali su njena pionirska dostignuća poslužila kao inspiracija za nove generacije Afroamerikanaca i Afroamerikanki . „Zbog Besi Kolman“, pisao je poručnik Vilijam J. Pauel u „Crnim krilima“ (1934), filmu posvećenom Besi Kolman, „prevazišli smo ono što je bilo gore od rasnih barijera. Prevazišli smo prepreke u sebi i usudili se da sanjamo.“[18] Pauel je služio u odvojenoj jedinici tokom Prvog svetskog rata i neumorno je promovisao crnu avijaciju kroz svoju knjigu, svoje časopise i Besi Kolman avio klub, koji je osnovao 1929. godine.[13][19]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Nadgrobni spomenik Besi Kolman, na Linkolnovom groblju, blizu Čikaga.

Kolman je 30. aprila 1926. godine bila u Džeksonvilu, na Floridi. Nedavno je kupila avion Curtiss JN-4 (Jenny) u Dalasu. Njen mehaničar i agent za reklamiranje, 24-godišnji Vilijam D. Vils, upravljao je avionom iz Dalasa, pripremajući se za izložbu i morao je da izvrši tri prinudna sletanja, jer je avion bio tako loše održavan. Kada su to saznali, Kolmanovi prijatelji i porodica nisu smatrali letelicu bezbednom i preklinjali su je da ne leti, ali je ona odbila. Prilikom poletanja, Vils je upravljao avionom sa Besi Kolman na drugom sedištu. Planirala je padobranski skok za sledeći dan, i želela je da ispita kako se vidi iz kokpita.[8]

Desetak minuta nakon leta, avion je neočekivano zaronio, a zatim se okrenuo na kilometar iznad zemlje. Kolman je izbačena iz aviona na visini od 610 metara i odmah je ubijena, kada je udarila o zemlju. Vils nije uspeo da povrati kontrolu nad avionom i on je pao na zemlju. Umro je pri udaru. Avion je eksplodirao i zapalio se. Iako je olupina aviona teško izgorela, kasnije je otkriveno da je ključ za servisiranje motora zaglavio komande. Kolman je imala 34 godine.[13]

Sahrana je održana na Floridi, pre nego što je njeno telo poslato nazad u Čikago. Iako se u većini medija malo pominjalo, vesti o njenoj smrti bile su široko objavljene u afroameričkoj štampi. Deset hiljada ožalošćenih prisustvovalo je ceremonijama u Čikagu, koje je predvodila aktivistkinja Ajda B. Vels.[8]

Počasti[uredi | uredi izvor]

Kovanica sa likom Besi Kolman, iz 2023. godine.
  • Atlanta, Teksas, ima Regionalni istorijski muzej koji prikazuje smanjenu reprodukcijsku verziju žutog dvokrilnog aviona Besi Kolman, „Kraljica Bes“. Postavka muzeja takođe uključuje uniformu i druge memorabilije u vezi sa životom Besi Kolman.
  • Javna biblioteka u Čikagu imenovana je u čast Besi Kolman,[20] kao i putevi na međunarodnom aerodromu O'Hara u Čikagu,[21] međunarodnom aerodromu Oukland u Kaliforniji,[22] međunarodnom aerodromu Tampa na Floridi[23] i na Međunarodnom aerodromu u Frankfurtu.[24]
  • Kulturni centar Čikaga postavio je spomen ploču na lokaciji njenog bivšeg doma i tradicija je da afroamerički avijatičari bacaju cveće tokom preletanja njenog groba na Linkoln groblju.[25]
  • Kružni tok koji vodi do aerodroma u Nici, na jugu Francuske, dobio je ime po Besi Kolman u martu 2016. godine, a u Poatjeu postoji ulica nazvana po njoj.[26][27]
  • Srednja škola Besi Kolman u Sidar Hilu, u Teksasu, nazvana je po njoj.
  • Besi Kolman Bulevar u Voksahačiju, u Teksasu, gde je živela kao dete, nazvan je u njenu čast.[28]
  • B. Coleman Aviation, operater fiksne baze sa sedištem na međunarodnom aerodromu Čikago, nazvan je u njenu čast.[29]
  • Ustanovljeno je nekoliko nagrada za stipendije Besi Kolman, za maturante koji planiraju karijeru u vazduhoplovstvu.
  • Američka poštanska služba izdala je marku od 32 centa u čast Kolmanove 1995. godine.[30]
  • Komemoracija Besi Kolman je 18. u seriji crnog nasleđa američke poštanske službe.
  • Kolman je 2001. godine primljena u Nacionalnu žensku kuću slavnih.[31]
  • Godine 2006. Kolman je uvrštena u Kuću slavnih, nacionalne avijacije.[32]
  • Godine 2012. bronzana ploča sa Kolmanovim likom postavljena je na ulazna vrata Pakson škole za napredne studije, koja se nalazi na mestu aerodroma Džeksonvil, gde je poleteo fatalni let.
  • Kolmanova je nagrađena likom u crtaću, u sezoni 5, epizodi 11, dečjeg animiranog televizijskog programa Doc McStuffins.
  • Kolmanova je stavljena na 14. mesto na Flingovoj listi „51 heroja avijacije“ iz 2013. godine.[33]
  • Godine 2014. Kolman je uvrštena u Međunarodnu kuću slavnih, vazduhoplovstva i svemira, u Muzeju vazduhoplovstva i svemira u San Dijegu.[34]
  • 25. januara 2015. godine, Orlando je preimenovao ulicu Vest Vašington, kako bi odao priznanje najuspješnijem stanovniku ulice.[17]
  • 26. januara 2017. godine,na 125. godišnjicu njenog rođenja, postavljen je Google Doodle logotip u njenu čast.[35]
  • U decembru 2019. godine, The New York Times je predstavio Besi Koleman u svom Overlooked (čituljnom filmu): „Besi Kolman, pionirska afroamerička avijatičarka“[8]
  • Godine 2021. kada je Dan kraja ropstva postao savezni praznik, u Koloradu je održan prelet u čast i njoj i novom prazniku.[36]
  • 2021. godine, Međunarodna astronomska unija, nazvala je planinu (i mogući vulkan) na Plutonu Coleman Mons u njenu čast. Nalazi se na ivici Plutonovog srca.[37][38]
  • U znak sećanja na 100. godišnjicu njenog dobijanja letačke dozvole, u avgustu 2022. godine, American Airlines je držao komemorativni let od „Dalas-Fort Vorta do Feniksa. Letom je upravljala posada koja je sastavljena od Afroamerikanki — od pilota i stjuardesa, članova tima za prtljag i tehničara za održavanje aviona."[39]
  • Kolman je dobila privremeni lik na kovanici 2023. godine.[40]
  • Osnovna škola Besi Kolman u Korvalisu, u Oregonu, je nazvana po njoj.[41]
  • Godine 2023. Mattel je dodao lutku Besi Kolman Barbi u svoju seriju „Inspirativne žene“.[42]
  • Godine 2023., The Flight, predstava inspirisana Besi Kolman, debitovala je u Factory Theatre, napisana i sa Beril Bejn u glavnoj ulozi.[43]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Bessie Coleman | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2023-10-06. Pristupljeno 2023-11-10. 
  2. ^ „American Experience . Fly Girls . People & Events | Bessie Coleman | PBS”. web.archive.org. 2017-03-26. Arhivirano iz originala 26. 03. 2017. g. Pristupljeno 2023-11-10. 
  3. ^ „Some Notable Women In Aviation History”. web.archive.org. 2016-06-29. Arhivirano iz originala 29. 06. 2016. g. Pristupljeno 2023-11-10. 
  4. ^ „Women in History: Bessie Coleman”. web.archive.org. Arhivirano iz originala 24. 02. 2016. g. Pristupljeno 2023-11-10. 
  5. ^ „Fighter pilot takes inspiration to new heights”. Air Force (na jeziku: engleski). 2018-03-28. Pristupljeno 2023-11-10. [mrtva veza]
  6. ^ a b v Dawson, Virginia Parker; Bowles, Mark D. (2005). Realizing the Dream of Flight: Biographical Essays in Honor of the Centennial of Flight, 1903-2003 (na jeziku: engleski). National Aeronautics and Space Administration, NASA History Division, Office of External Relations. 
  7. ^ a b „Biography: Bessie Coleman”. National Women's History Museum (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  8. ^ a b v g Slotnik, Daniel E. (2019-12-11). „Overlooked No More: Bessie Coleman, Pioneering African-American Aviatrix”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-11-10. 
  9. ^ a b Ganson, Barbara (2014). Texas takes wing: a century of flight in the Lone Star State. Bridwell texas history series. Austin, Tex: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-75408-9. 
  10. ^ a b v g Marck, Bernard (2009). Women aviators: from Amelia Earhart to Sally Ride, making history in air and space. Paris: Flammarion. ISBN 978-2-08-030108-6. 
  11. ^ Association, Texas State Historical. „Coleman, Bessie”. Texas State Historical Association (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  12. ^ a b v Creasman, Kim. „Black Birds in the Sky: The Legacies of Bessie Coleman and Dr. Mae Jemison”. The Journal of Negro History (na jeziku: engleski). 82 (1): 158—168. ISSN 0022-2992. doi:10.2307/2717501. 
  13. ^ a b v g d đ Rich, Doris L. (1993). Queen Bess: daredevil aviator. Washington: Smithsonian Institution Press. ISBN 978-1-56098-265-4. 
  14. ^ „'Daredevil of the Sky: The Bessie Coleman Story' - latimes.com”. web.archive.org. 2012-11-05. Arhivirano iz originala 05. 11. 2012. g. Pristupljeno 2023-11-10. 
  15. ^ „Negress Pilots Airplane”. The New York Times. 1922-09-04. str. 9. Pristupljeno 2023-11-10. 
  16. ^ „Bessie Coleman: Pioneer Chicago Aviator”. www.encyclopedia.chicagohistory.org. Pristupljeno 2023-11-10. 
  17. ^ a b „Orlando renames street in honor of black ‘daredevil aviatrix’”. Orlando Sentinel (na jeziku: engleski). 2015-01-31. Pristupljeno 2023-11-10. 
  18. ^ Powell, William J. (1934). Black Wings. Los Angeles. OCLC 3261929. 
  19. ^ Broadnax, Samuel L.; Osur, Alan M. (2007). Blue skies, black wings: African American pioneers of aviation (1. publ izd.). Westport, Conn: Praeger. ISBN 978-0-275-99195-1. 
  20. ^ „About Coleman Branch”. www.chipublib.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  21. ^ „Linija: ‪Bessie Coleman Drive‬ (‪320340442‬)”. OpenStreetMap (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  22. ^ „Linija: ‪Bessie Coleman Drive‬ (‪53790862‬)”. OpenStreetMap (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  23. ^ „Linija: ‪Bessie Coleman Boulevard‬ (‪147380733‬)”. OpenStreetMap (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  24. ^ „Linija: 38767016”. OpenStreetMap (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  25. ^ „Coleman”. www.chicagotribute.org. Pristupljeno 2023-11-10. 
  26. ^ „Linija: ‪Rue Bessie Coleman‬ (‪39350488‬)”. OpenStreetMap (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  27. ^ „Linija: ‪Rue Bessie Coleman‬ (‪178064306‬)”. OpenStreetMap (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  28. ^ „Linija: 60856796”. OpenStreetMap (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  29. ^ „B. Coleman Aviation - About Us”. B. Coleman Aviation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  30. ^ „US Stamp Gallery >> Bessie Coleman”. usstampgallery.com. Pristupljeno 2023-11-10. 
  31. ^ „Coleman, Bessie | Women of the Hall” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  32. ^ „Coleman, Bessie - National Aviation Hall of Fame: National Aviation Hall of Fame”. web.archive.org. 2016-11-30. Arhivirano iz originala 30. 11. 2016. g. Pristupljeno 2023-11-10. 
  33. ^ Goyer, Isabel (2020-09-10). „51 Heroes and Heroines of Aviation”. FLYING Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  34. ^ Sprekelmeyer, Linda (2006). These We Honor: The International Aerospace Hall of Fame. Donning Co. Publishers. ISBN 978-1-57864-397-4. 
  35. ^ „Who was Bessie Coleman and why does she still matter?”. Al Jazeera (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  36. ^ Bekiempis, Victoria (2021-06-19). „US marks Juneteenth after recognizing it as federal holiday”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-11-10. 
  37. ^ „Great Exploration Revisited: New Horizons at Pluto and Charon”. pluto.jhuapl.edu. Pristupljeno 2023-11-10. 
  38. ^ „Pluto Landmarks Named for Aviation Pioneers Sally Ride and Bessie Coleman - NASA” (na jeziku: engleski). 2021-10-25. Pristupljeno 2023-11-10. 
  39. ^ „Bessie Coleman, first African American woman to earn a pilot's license, honored by All-Black, female airline crew - CBS News”. www.cbsnews.com (na jeziku: engleski). 2022-08-17. Pristupljeno 2023-11-10. 
  40. ^ „2023 American Women Quarters™ Program Honorees Announced | U.S. Mint”. United States Mint (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-10. 
  41. ^ „What’s in a School Rename: Life, Legacy of Bessie Coleman”. The Corvallis Advocate (na jeziku: engleski). 2022-04-16. Pristupljeno 2023-11-10. 
  42. ^ „Bessie Coleman, pioneering pilot, now has her own Barbie”. MSN. 24. 1. 2023. 
  43. ^ Wild, Stephi. „World Premiere of THE FLIGHT Comes to Factory Theatre”. BroadwayWorld.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-10. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • King, Anita (1976). "Brave Bessie: First Black Pilot". Essence Magazine. Parts 1 & 2 (May, June).
  • Ivery, R. (2002, March 13). Bessie Coleman, The First Black Woman Aviatior. Miami Times.
  • Bilstein, Roger (1985). Aviation in Texas. Austin: Texas Monthly Press. ISBN 9780932012951.
  • Freydberg, Elizabeth Hadley (1994). Bessie Coleman: The Brownskin Lady Bird. Garland. ISBN 9780815314615.
  • Creasman, K. (1997). Black birds in the sky: The legacies of Bessie Coleman and Dr. Mae Jemison. The Journal of Negro History.
  • Hart, Philip S. (1996). Up in the Air: The Story of Bessie Coleman. Trailblazer Biographies. First Avenue Editions. ISBN 978-0876149782.
  • Cline, Paul E. (2019). The Intersection of Race, Gender, and Socio-Economic Status in the Life of Bessie Coleman. The Collegiate Aviation Review International.
  • Staurowsky, E. J. (2007). Coleman, Bessie. In Berkshire Encyclopedia of Extreme Sports.
  • Johnson, Dolores (1997). She Dared to Fly: Bessie Coleman. New York: Benchmark Books. ISBN 978-0761404873.
  • Freydberg, E. A. H. (1989). Bessie Coleman: The Brownskin Lady Bird (Dissertation). Indiana University.
  • Fisher, Lillian M. (1995). Brave Bessie: Flying Free. Hencrick-Long. ISBN 9780937460948.
  • Plantz, Connie (2001). Bessie Coleman: First Black Woman Pilot. African-American Biographies. Enslow Publishers. ASIN B01K3N5GUM.
  • Nash, T. (2015). Biography: Bessie Coleman - The First Aviatrix. In The Heroine Collective.
  • Holway, John R. (2012). Bessie Coleman: Pioneering Black Woman Aviator. ISBN 9780985738914.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беси_Колман&oldid=27536304”