Pređi na sadržaj

Bibliografija Fjodora Dostojevskog

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Romani↙13
Članci↙221 +
Priče↙18
Pamfleti↙1
Komadi↙(3)
Časopisi↙2
Pisma↙725
Prevodi↙1 (4)
Uređivanje knjiga↙1
Pesme i epigrami↙10
Almanasi↙3
Novele↙3
Reference i fusnote

Fjodor Dostojevski (1821 – 1881) bio je ruski pisac romana, novela, pripovetka, eseja i drugih književnih dela. Odgajan u porodici učenih roditelja, Fjodor je od rane mladosti bio u dodiru sa književnim delima, počevši od trenutka kada ga je majka upoznala sa Biblijom. Detinjstvo je proveo u okviru stambenog bloka moskovske bolnice za siromašne u kojoj je njegov otac radio kao lekar. Bolničke dadilje upoznale su ga sa bajkama, legendama i sagama. Njegova majka Marija bila je članica biblioteke, što je Fjodoru omogućilo pristup ruskoj i međunarodnoj književnosti. Nakon majčine smrti, on i njegov brat poslati su u Vojnu akademiju u Sankt Peterburgu. Fjodoru nije previše dobro išlo na akademiji zbog loših ocena iz matematike, koju nije voleo. Njegovu pažnju zaokupirala je književnost, kojom se bavio sve do svoje smrti. Zahvaljujući razumevanjem francuskog, kojeg je naučio na akademiji, počeo je da prevodi francuska dela na ruski jezik[1], a ubrzo potom i da piše kratke priče.

Dostojevski je započeo svoju izdavačku karijeru nakon završetka univerziteta.[2] Sa objavljivanjem svog prvog romana, Bedni ljudi 1846. godine, postao je poznat širom Sankt Peterburga i Rusije. Mnogi književnici i kritičari, kao što su Visarion Belinski i Aleksandar Hercen, hvalili su njegov prikaz siromaštva, a Belinski je ovo delo nazvao prvim „socijalnim romanom u Rusiji”.[3] Iste godine objavio je i svoj drugi roman Dvojnik, kao i nekoliko kratkih priča objavljenih uglavnom u levičarskim časopisima kao što su Otadžbinski zapisi i Savremenik. Međutim, ova dela nisu dostigla popularnost prvog romana.

Finansijske poteškoće sa kojima se susreo, navele su ga da se pridruži političkim grupama. Jedna od takvih bila je i tajna revolucionarna kružoka Petraševci u okviru koje je distribuirano i čitano nekoliko članaka Visariona Belickog, koji su smatrani antireligijskim i antivladinim.[4] Zbog toga su on i drugi članovi uhapšeni i osuđeni na smrtnu kaznu. Pomilovan je u poslednjem trenutku i poslat na prinudni rad u Sibiru, gde mu je kazna naknadno smanjena na četiri godine. Tokom služenja zatvorske kazne napisao je nekoliko dela, uključujući i autobiografiju Zapisi iz mrtvog doma. U ovom periodu jedine knjige koje je pročitao bile su knjiga Novog zaveta i nekolicine druge literature koje je pribavio van kasarne pre zatvaranja.

Nakon puštanja na slobodu, Dostojevski je proveo mnogo vremena čitajući razne knjige, pokazujući interesovanje za nacionalističku i konzervativnu filozofiju i izražavao je sve veći skepticizam prema savremenim pokretima, posebno prema nihilizmu. Fjodor je napisao svoja najznačajnija dela nakon boravka u Sibiru, uključujući Zločin i kaznu, Idiota, Kockara i Braću Karamazovu . Uz pomoć svog brata Mihaila, Fjodor je pokrenuo dva časopisa, Vreme i Epoha, u kojima je objavio nekoliko svojih priča. Nakon njihovog zatvaranja, većina njegovih dela je objavljena u konzervativnom Ruskom glasniku sve do izdavanje zbirke Dnevnika pisca, koja je sadržala većinu njegovih dela, uključujući eseje i članke. Nekoliko nacrta i planova, posebno onih započetih tokom njegovog medenog meseca, ostalo je nedovršeno nakon njegove smrti.

Bibliografiju Fjodora Dostojevskog čine trinaest romana, tri novele, osamnaest pripovetki, preko 220 članaka i 725 pisama, kao i mnoga druga dela. Njegov rad imao je uticaj na rusku književnost a mnogu književni kritičari smatraju ga za jednim od najvećih romanopisaca u čitavoj svetskoj književnosti, jer se mnoga njegova dela smatraju remek-delima velikog uticaja.[5]

Romani i novele

[uredi | uredi izvor]
Spisak romana i novela Fjodora Dostojevskog
Naslov Godina Prvo izdanje Napomena Ref.
Bedni ljudi 1846. Petrogradski zbornik roman [6]
Dvojnik 1846. Otadžbinski zapisi roman [7]
Gazdarica 1847. Otadžbinski zapis novela [8]
Netočka Nezvanova 1849. Otadžbinski zapis (nedovršen) napušteno delo [7]
Ujkin san 1859. The Russian Word novela [9]
Selo Stepančikovo 1859. Ruski vesnik roman [10]
Poniženi i uvređeni 1861. Vreme roman [11]
Zapisi iz mrtvog doma 1861. Vreme roman [12]
Zapisi iz podzemlja 1864. Epoha Novela u dva dela; poznat i kao Zapisi iz podzemlja i Pisma iz podzemlja [13]
Zločin i kazna 1866. Ruski vesnik roman [14]
Kockar
 1867. samostalno izdavanje roman [15]
Idiot 1869. Ruski vesnik roman [16]
Večni muž 1869. Zarja roman [17]
Zli dusi 1872. Ruski vesnik roman [18]
Mladić 1875. Otadžbinski zapisi roman [19]
Braća Karamazovi 1880. Ruski vesnik roman u dvanaest „knjiga” i epilog; prvobitno zamišljen kao prvi deo epa Život velikog grešnika [20]

Kratke priče

[uredi | uredi izvor]
Spisak kratkih priča Fjodora Dostojevskog
Naslov Godina Prvi izdavač Napomena Ref.
Gospodin Proharčin 1846. Otadžbinski zapis [21]
Roma u devet pisama 1847. The Contemporary [22]
"A Jealous Husband"Revnivый muž, Revnyvy muzh 1848. Otadžbinski zapis [23]
Tuđa žena 1848. Otadžbinski zapis [23]
Tuđa žena i muž pod krevetom 1848. Otadžbinski zapis Spajanje između "Ljubomornog muža" i "Žene drugog muškarca" [23]
"A Weak Heart"Slaboe serdce, Slaboe serdtse 1848. Otadžbinski zapis [24]
"Polzunkov"Polzunkov, Polzunkov 1848. The Contemporary [25]
"An Honest Thief"Čestnый vor, Chestny vor 1848. Otadžbinski zapis [26]
"A Christmas Tree and a Wedding"Ёlka i svadьba, Yolka i svad'ba 1848. Otadžbinski zapis [27]
"White Nights"Belыe noči, Belye nochi 1848. Otadžbinski zapis [28]
"A Little Hero"Malenьkiй geroй, Malenkiy geroy 1849. Otadžbinski zapis [29][30]
"A Nasty Story"Skvernый anekdot, Skverny anekdot 1862. Vreme Also known as "A Disgraceful Affair", "A Nasty Anecdote", "A Most Unfortunate Incident", "An Unpleasant Predicament" [31]
"The Crocodile"Krokodil, Krokodil 1865. Epoha [32]
"Bobok"Bobok, Bobok 1873. The Citizen [33]
"The Peasant Marey"Mužik Mareй, Muzhik Marey 1876. A Writer's Diary [34]
"The Heavenly Christmas Tree"Malьčik u Hrista na ёlke, Mal'chik u Khrista na yolke 1876. A Writer's Diary [34]
"A Gentle Creature"Krotkaя, Krotkaya 1876. A Writer's Diary Also known as "The Meek One", "A Gentle Maiden", "The Gentle Maiden", "A Gentle Spirit" [35]
"The Dream of a Ridiculous Man"Son smešnogo čeloveka, Son smeshnovo cheloveka 1877. A Writer's Diary [36]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Frank, Joseph (2009). Dostoevsky: A Writer in His Time. Princeton University Press. str. 51. ISBN 978-0-691-12819-1. 
  2. ^ Lantz, Kenneth (2004). The Dostoevsky Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. str. 1—3. ISBN 978-0-313-30384-5. 
  3. ^ Sekirin, Peter (1997). The Dostoevsky Archive: Firsthand Accounts of the Novelist from Contemporaries' Memoirs and Rare Periodicals, Most Translated Into English for the First Time, with a Detailed Lifetime Chronology and Annotated Bibliography. McFarland. str. 73. ISBN 978-0-7864-0264-9. 
  4. ^ Sekirin, Peter (1997). The Dostoevsky Archive: Firsthand Accounts of the Novelist from Contemporaries' Memoirs and Rare Periodicals, Most Translated Into English for the First Time, with a Detailed Lifetime Chronology and Annotated Bibliography. McFarland. str. 76. ISBN 978-0-7864-0264-9. 
  5. ^ Scanlan, James Patrick (2002). Dostoevsky the Thinker (na jeziku: engleski). Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3994-0. 
  6. ^ „G. M. Fridlender. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Bednыe lюdi” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  7. ^ a b „G. M. Fridlender. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Dvoйnik” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  8. ^ Mochulsky, Konstantin (1967). Dostoevsky: His Life and Work. Princeton University Press. str. 78. ISBN 978-0-691-06027-9. 
  9. ^ „A. V. Arhipova. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Dяdюškin son” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  10. ^ „A. V. Arhipova. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Selo Stepančikovo i ego obitateli” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  11. ^ Leonid Grossman (2011). Dostoevskiй [Dostoyevsky] (na jeziku: ruski). Astrel. str. 538. ISBN 978-5-271-39473-7. 
  12. ^ „N. F. Budanova. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Unižennыe i oskorblennыe” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  13. ^ „E. I. Kiйko. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Zapiski iz podpolья” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  14. ^ „G.M.Fridlender, G.V.Kogan. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Prestuplenie i nakazanie” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  15. ^ „E. I. Kiйko. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Igrok” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  16. ^ „G.M.Fridlender, I. A. Bitюgova. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Idiot” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 1. 3. 2013. 
  17. ^ „G.M.Fridlender. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Večnый muž” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  18. ^ „H.F. Budanova, T.I. Ornatskaя, N.L. Suhačev, V.A. Tunimanov. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Besы” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  19. ^ „G.Я. Galagan, A.V.Arhipova, K.M.Azadovskiй. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Podrostok” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  20. ^ „G. M. Fridlender, E. I. Kiйko, L. M. Reйnus, V. E. Vetlovskaя, A. I. Batюto, A. A. Dolinin, G. V. Stepanova. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Bratья Karamazovы” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  21. ^ Frank, Joseph (2009). Dostoevsky: A Writer in His Time. Princeton University Press. str. 97. ISBN 978-0-691-12819-1. 
  22. ^ Lantz, Kenneth (2004). The Dostoevsky Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. str. 66. ISBN 978-0-313-30384-5. 
  23. ^ a b v Mochulsky, Konstantin (1967). Dostoevsky: His Life and Work. Princeton University Press. str. 82. ISBN 978-0-691-06027-9. 
  24. ^ „V. D. Rak. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Slaboe serdce” (na jeziku: ruski). Russian Virtual Library. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  25. ^ „Polzunkov” [Polzunkov]. Russian Virtual Library. 13. 8. 2010. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  26. ^ „Čestnый vor” [An Honest Thief]. Russian Virtual Library. 14. 8. 2010. Arhivirano iz originala 14. 4. 2018. g. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  27. ^ „Ёlka i svadьba” [A Christmas Tree and a Wedding]. Russian Virtual Library. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  28. ^ Wasiolek, Edward (1971). Dostoevsky: The Major FictionNeophodna slobodna registracija. M. I. T. Press. str. 217. ISBN 978-0-2627-3026-6. 
  29. ^ Lantz, Kenneth (2004). The Dostoevsky Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. str. 221. ISBN 978-0-313-30384-5. 
  30. ^ Frank, Joseph (2009). Dostoevsky: A Writer in His Time. Princeton University Press. str. 169. ISBN 978-0-691-12819-1. 
  31. ^ „Skvernый andekdot” [A Nasty Story]. Russian Virtual Library. 27. 6. 2012. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  32. ^ „E. I. Kiйko. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Krokodil”. Russian Virtual Library. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  33. ^ „V. A. Tunimanov. Kommentarii: F.M.Dostoevskiй. Dnevnik pisatelя. 1873. VI. Bobok”. Russian Virtual Library. Pristupljeno 12. 6. 2013. 
  34. ^ a b „G. M. Fridlender, E. I. Kiйko, V. D. Rak. Kommentarii: F. M. Dostoevskiй. Dnevnik pisatelя. 1876. Яnvarь. Glava vtoraя. II. Malьčik u Hrista na elke”. Mashkov Library. Pristupljeno 12. 6. 2013. 
  35. ^ „Krotkaя” [A Gentle Creature]. Mashkov Library. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  36. ^ „A. I. Batюto, A. M. Berёzkin. Kommentarii: F. M. Dostoevskiй. Sobr. soč. v 15 t. t.14. Dnevnik pisatelя. 1877. Aprelь. Glava vtoraя. Son smešnogo čeloveka. Fantastičeskiй rasskaz”. Mashkov Library. Pristupljeno 12. 6. 2013. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Библиографија_Фјодора_Достојевског&oldid=26823753”