Biznis plan

Biznis plan je dokument kojim se analizira predstojeći poslovni poduhvat. To je vrsta elaborata kojim se potencijalnim finansijerima predstavlja namera da se realizuje određeni poslovni poduhvat. On se ne odnosi na preduzeće već na savim konkretnu operaciju.

Biznis plan se pravi za period od jedne do pet godina i treba ga razlikovati od Studije opravdanosti koja je dugoročna i odnosi se na ceo period eksploatacije nameravanog poduhvata (Npr otvaranje i eksploatacija jednog rudnika).

Biznis plan se radi kada:

• Preduzeće traži spoljne partnere za dokapitalizaciju (akcionari, investitori) jer nema dovoljno finansijskih sredstava
• Kod ulaganja u novi pogon ili rekonstrukciju istog
• Kada preduzetnik otvara novu firmu, tj. počinje sa radom
• Kada preduzeće pristupa reorganizaciji i sl.
• Kada određeni posao preduzeće ne može da isfinansira (jednokratni izvozni posao, osvajanje novog tržišta)

Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana akcija isplati ali i investitorima da vide koliki je rizik ulaganja u određeni poslovni poduhvat.

Biznis plan treba da odgovori na sledeća pitanja:

• O samoj kompaniji, njena pozicija na tržištu, osnovni pokazatelji
• Koji proizvod ili usluge su predmet rada
• Da li se proizvod ili usluga može prodati na tržištu – stanje konkurencije
• Šta je od tehnologija, kadrova i opreme potrebno za realizaciju plana
• Finansije – kolika su sredstva potrebna, planirani prihodi i rashodi, profitabilnost investicije

Vlada Republike Srbije, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća je kreirala dokument pod nazivom „Vodič za izradu biznis plana“. Postoji i dokument kojim se to razrađuje da bi potencijalni korisnici finansijskih sredstava ispunili kriterijume i uslove Javnog konkursa za ulaganje u razvojne programe malih i srednjih preduzeća.

Naime izrada Biznis plana, koji je kod nas do skora bio manje u upotrebi, je manje više precizno definisana, u svetu, te su, pogotovu strani investitori naviknuti da taj dokument ima gotovo uvek isti oblik, poglavlja, način izlaganja.

Bilo da je u pitanju manja ili veća firma sledeća poglavlja su gotovo obavezna:

• Rezime
• Stanje preduzeća koje traži sredstva
• Opis usluge ili proizvoda
• Marketinški plan
• Plan proizvodnje
• Plan organizacije i upravljanja
• Finansijski plan
• Zaključak te predlog realizacije

Auditorija

Biznis planovi mogu biti orijentisani kako na unutrašnje, tako i na spoljašnje tržište. U planovima orijentisanim na spoljašnje tržište, postavljaju se ciljevi važni za spoljašnje zainteresovane strane, posebno finansijske. Ovi planovi obično sadrže detaljne informacije o organizaciji ili timu koji ulaže napore u postizanje svojih ciljeva. U komercijalnim organizacijama, spoljašnje zainteresovane strane uključuju investitore i klijente, za neprofitne organizacije spoljašnje zainteresovane strane odnose se na donatore i klijente, za državne ustanove spoljašnje zainteresovane strane su poreski obveznici, vladine ustanove višeg nivoa i međunarodne kreditne organizacije kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, razne ekonomske agencije Ujedinjenih nacija i banke za razvoj.

Biznis planovi orijentisani na unutrašnje tržište su usmereni na posredne ciljeve potrebne za postizanje spoljašnjih ciljeva. Oni mogu obuhvatati razvoj novog proizvoda, nove usluge, novog IT sistema, restrukturiranje finansija, rekonstrukciju fabrike ili restrukturiranje organizacije. Biznis plan orijentisan na unutrašnje tržište često se razvija u kombinaciji sa uravnoteženim sistemom pokazatelja ili OGSM ili spiskom najvažnijih faktora uspeha. Ovo omogućava procenu uspeha plana pomoću nefinansijskih pokazatelja.

Neprofitna preduzeća

Biznis ciljevi mogu biti definisani kako za neprofitne, tako i za komercijalne organizacije. Komercijalni biznis planovi obično su fokusirani na finansijske ciljeve, kao što su ostvarivanje profita ili stvaranje bogatstva. Biznis planovi neprofitnih organizacija, kao i državnih ustanova, uglavnom su usredsređeni na "organizacionu misiju", koja je osnova njihovog javnog statusa ili njihovog neprofitnog statusa, oslobođenog od poreza, s tim što neprofitne organizacije takođe mogu biti usredsređene na optimizaciju prihoda.