Pređi na sadržaj

Bili Tipton

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bili Tipton
Lični podaci
Datum rođenja(1914-12-29)29. decembar 1914.
Mesto rođenjaOklahoma Siti, Oklahoma, SAD
Datum smrti21. januar 1989.(1989-01-21) (74 god.)
Mesto smrtiSpoken, Vašington, SAD
Uzrok smrtiČir
DržavljanstvoSjedinjene Američke Države
Zanimanjemuzičar
Muzički rad
Aktivni period1936−1970
ŽanrDžez

Bili Tipton (Oklahoma Siti, 29. decembar 1914 — Spoken, 21. januar 1989) bio je američki džez muzičar, vođa benda i posrednik za talente. Tipton je veći deo svog odraslog života živeo kao muško; nakon njegove smrti, prijatelji i porodica su bili iznenađeni saznanjem da je bio anatomski ženskog pola.

Tipton je muzičku karijeru započeo sredinom 1930-ih kada je predvodio bend koji se emitovao na radiju. Svirao je u raznim plesnim bendovima 1940-ih, a sredinom 1950-ih snimio je dva trio albuma za malu izdavačku kuću. Nakon toga je radio kao posrednik za talente. Tipton je prestao da nastupa krajem 1970-ih zbog artritisa.

Mladost

[uredi | uredi izvor]

Rođen kao Doroti Lusil Tipton u Oklahoma Sitiju 29. decembra 1914. godine, Tipton je odrastao u Kanzas Sitiju u Misuriju, gde ga je odgajila tetka nakon što su mu se roditelji razveli kada je imao četiri godine.[1] Kao srednjoškolac, Tipton je nosio nadimak „Tipi“ i zainteresovao se za muziku (posebno džez), svirajući klavir i saksofon.[1] Tiptonu nije bilo dozvoljeno da se pridruži muškom školskom bendu u srednjoj školi Sautvest. Vratio se u Oklahomu za poslednju godinu srednje škole i pridružio se školskom bendu u srednjoj školi Konors Stejt Koledž.[1]

Oko 1933. godine, Tipton je počeo da vezuje grudi i oblači se kao muškarac kako bi se uklopio u tipičnu sliku džez benda tog doba.[2] Kako je Tipton započeo ozbiljniju muzičku karijeru, odlučio je da „zauvek preuzme ulogu muškog muzičara”, usvojivši ime Bili Li Tipton.[1] Do 1940. godine, Tipton je živeo kao muškarac i u privatnom životu.[2]

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Rani radovi

[uredi | uredi izvor]

Godine 1936. Tipton je postao vođa benda koji je svirao na radiju KFXR.[1] Tokom 1938. godine, pridružio se bendu Louvenie's Western Swingbillies, koji je svirao na radio stanici KTOK i nastupao u taverni Brown's Tavern.[1] 1940. godine, bio je na turneji po Srednjem zapadu gde je nastupao na igrankama sa bendom Skota Kamerona.[1] 1941. godine, započeo je dvoipogodišnju turneju tokom koje je nastupao u Koton Klubu u gradu Džoplin u Misuriju sa bendom Džordža Majera, a nakon toga jedno vreme sa Ros Karlajl bendom. Zatim je dve godine puštao muziku u Teksasu.[1]

Godine 1949. Tipton je sa Majerom započeo turneju po Pacifičkom severozapadu.[1] Iako ova turneja nije bila glamurozna, nastupe benda u klubu Shalimar Room u gradu Rosbergu snimila je lokalna radio stanica, pa tako postoje snimci Tiptonovog rada iz tog perioda, uključujući numere „If I Knew Then” i „Sophisticated Swing”.[1] Najprepoznatljivija pesma trija bila je „Flying Home”, izvedena kao verna imitacija pijaniste Tedija Vilsona i benda Benija Gudmana.[3]

Kako je bend Džordža Majera postajao sve uspešniji, otvarale su se nove prilike, te su nastupali u klubu Boulevard u Kor D'Alen u državi Ajdaho, gde su profit podelili sa drugim bendovima poput The Ink Spots, Delta Rhythm Boys, i bendom Bilija Ekstina.[1]

Vođa benda

[uredi | uredi izvor]

Tipton je počeo da svira klavir sam u klubu Elks u gradu Longvju u Vašingtonu 1951.[1] U Longvjuu je pokrenuo Bili Tipton Trio, koji je uključivao bubnjara Dika O’Nila i basistu Kenija Ričardsa (a kasnije Rona Kajlda).[1] Trio je postao popularan na lokalu.

1956. godine, dok su bili na turneji nastupajući u klubu King's Supper u Santa Barbari u Kaliforniji, izviđač talenata iz izdavačke kuće Tops Rekords (eng. Tops Records) ih je čuo kako sviraju i ponudio im ugovor.[1] Bili Tipton Trio snimio je dva albuma džez standarda za Tops: Sweet Georgia Brown i Billy Tipton Plays Hi-Fi on Piano, oba objavljena početkom 1957.[1] Među izvedenim komadima bili su „Can't Help Lovin' Dat Man”, „Willow Weep for Me”, „What'll I Do” i „Don't Blame Me”.[1] Godine 1957. albumi su prodati u 17.678 primeraka, što je „respektabilna” suma za malu i nezavisnu izdavačku kuću.[1]

Godine 1958., nakon uspeha oba albuma, Bili Tipton Triju je ponuđen položaj kućnog benda u kazinu Holidej Hotel u Rinu u državi Nevadi, kao i predgrupe za Liberačija. Tops Rekords je takođe pozvao trio da snimi još četiri albuma.[1][4] Tipton je odbio obe ponude, i umesto toga se preselio u Spoken, gde je radio kao posrednik za talente, a trio je nastupao na nedeljnoj bazi.[1][4]

Krajem 1970-ih, pogoršanje artritisa primoralo je Tiptona da se povuče iz muzike.[5]

Lični život

[uredi | uredi izvor]

Tipton nikada nije bio zakonito oženjen, ali je pet žena nazivalo sebe „gđa. Tipton” tokom svog života.[2] Godine 1934.[2] Tipton je počeo da živi sa ženom po imenu Non Erl Herel.[6] Veza je okončana 1942. godine.[6][7] Tiptonov pol je navodno sakriven od četiri žene koje će kasnije sebe nazvati gđom. Tipton.[2] Tipton je od njih krio tajnu svojih spoljašnjih polnih karakteristika rekavši im da je imao ozbiljnu saobraćajnu nesreću koja je rezultirala oštećenjem genitalija i slomljenim rebrima.[1]

Sledeća Tiptonova veza, sa pevačicom poznatom samo pod imenom "Džun", trajala je nekoliko godina.[7] Sedam godina, Tipton je živeo sa Beti Koks, koja je imala 18 godina kada su počeli da se zabavljaju. Koks je Tiptona zapamtila kao „najfantastičniju ljubav svog života”.[4][8] Godine 1954. Tiptonova veza sa Koks je okončana, da bi zatim ušao u vezu sa ženom po imenu Merien.[7] Par se preselio u Spoken 1958. godine. Merien je kasnije izjavila da je 1960. godine otkrila da se Tipton povezao sa plesačicom iz noćnog kluba Ketlin "Kiti" Keli.[7]

Tipton i Keli zajedno su se skrasili 1961. godine.[7] Usvojili su tri sina, Džona, Skota i Vilijama;[4] usvajanja nisu bila pravno priznata.[9] Nakon što su se razišli oko 1977. godine, Tipton je nastavio vezu sa Merien.[7] Merien je navodno otkrila Tiptonov izvod iz matične knjige rođenih i jednom je o tome pitala Tiptona, ali nije dobila nikakav odgovor osim, kako navodi, „užasnutog pogleda”.[7]

Smrt, posmrtno autovanje i posledice

[uredi | uredi izvor]

1989. godine, u 74. godini, Tipton je imao simptome koje je pripisao emfizemu koji je dobio od teškog pušenja i odbio je da pozove lekara. On je zapravo patio od čira na dvanaestopalačnom crevu koji krvari i koji je, nelečen, bio fatalan. Dok su bolničari pokušavali da spasu Tiptonov život, njegov sin Vilijam je saznao da mu je otac biološki ženskog pola. Ove informacije „bile su šok za gotovo sve, uključujući žene koje su se smatrale njegovim suprugama, kao i njegove sinove i muzičare koji su putovali s njim”.[4] U pokušaju da poštuje Tiptonovu privatnost,[traži se izvor] Keli je organizovala kremiranje njegovog tela.[traži se izvor] Kasnije, nakon finansijskih ponuda iz medija, Keli i jedan od njihovih sinova objavili su priču.[10][11] Prvi novinski članak objavljen je dan nakon Tiptonove sahrane i brzo su ga pokupile mnoge druge serijske publikacije. Priče o Tiptonu pojavljivale su se u raznim novinama, uključujući tabloide, kao što su National Enquirer[12] i Star[13] kao i People,[14][15] The New York Times [16] i The Seattle Times.[9] Tiptonova porodica čak se pojavljivala i u emisijama.[10][13]

Tipton je ostavio dva testamenta: jedan rukom napisan i neobeležen, kojim je sve prepustio sinu Vilijamu mlađem; a drugi, overen kod notara, ostavljajući sve Džonu Klarku, prvom detetu koje su Tiptonovi usvojili.[10] Sud je potvrdio prvi testament i Vilijam je nasledio skoro sve, a Džon i Skot su dobili po jedan dolar.[17] Prema epizodi dokumentarnog programa The Will: Family Secrets Revealed iz 2009. godine, koja je sadržala intervjue sa sva tri sina, otkriveno je da su pravosnažnom sudskom presudom sva tri sina nagrađena jednakim delom imanja Bilijeve supruge Kiti Tipton, koji je, nakon honorara advokata, iznosio 35.000 dolara za svakog sina.[18] Dva njegova usvojena sina promenila su imena nedugo nakon što su saznali da je Tiptonu pri rođenju dodeljen ženski rod, jer su smatrali da se Tipton ponašao pritvorno.[9]

Dela inspirisana Tiptonovim životom

[uredi | uredi izvor]
  • „Stevie Wants to Play the Blues” (Stivi želi da svira bluz) bila je predstava zasnovana na Tiptonovom životu koju je napisao Eduardo Mačado, a izvedena je u Los Anđelesu, u režiji Sajmona Kaloua sa Ejmi Madigan i Polom Keli glavnim ulogama.[19][20]
  • „The Legend of Billy Tipton” (Legenda Bilija Tiptona), pesma pank benda The Video Dead, priča je o Biliju Tiptonu.[21]
  • „Soita minulle Billy” (Zovite me Bili), finska predstava sa Joanom Harti u ulozi Tiptona, predstavljena je u Teatru Jurka u Helsinkiju 2011.[22] i ponovo na Helsinškom festivalu 2012. godine.[23]
  • „The Slow Drag” (Usporeni dreg) je džez kabare dramaturga Karsona Krajcera iz 1996. godine, izvođen sa bendom uživo na sceni, gde je lik Džonija Krismasa zasnovan na Tiptonu.[24][25][26]
  • „Trumpet” (Truba), roman Džeki Kej iz 1998, priča priču o izmišljenom škotskom džez muzičaru Džosu Mudiju, koji je inspirisan Tiptonom.[27]
  • The Tiptons Sax Quartet, ranije poznat kao The Billy Tipton Memorial Saxophone Quartet, je džez saksofon kvartet iz Sijetla. Ime kvarteta inspirisano je Tiptonovim životom.[28]
  • Kabaretski mjuzikl pod nazivom „A Girl Named Bill” (Devojka po imenu Bil) sa Neli Mekej u glavnoj ulozi priča priču o Tiptonu.[28]
  • „No Ordinary Man” (Neobičan čovek), dokumentarni film o Tiptonu kanadske rediteljke Ešling Čin-Ji i reditelja Čejsa Džojnta, premijerno je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu 2020. godine.[29]

Diskografija

[uredi | uredi izvor]
  • Tipton, Billy (1957). Sweet Georgia Brown. Billy Tipton Trio. Los Angeles: Tops Records. OCLC 55858361. L1522. 
  • Tipton, Billy (1957). Hi-Fi on Piano. New York: Tops Records. OCLC 15877358. L1534. 

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r Blecha, Peter (17. 9. 2005). „Tipton, Billy (1914-1989): Spokane's Secretive Jazzman”. HistoryLink. Pristupljeno 7. 9. 2021. 
  2. ^ a b v g d Slape, Leslie (23. 4. 2006). „Most Notorious — Billy Tipton was a self-made man”. TDN.com. Pristupljeno 16. 12. 2018. 
  3. ^ Middlebrook, Diane Wood (1998). „Born Naked”. Suits me : the double life of Billy Tipton. Boston: Houghton Mifflin. ISBN 9780395957899. OCLC 607072271. Pristupljeno 26. 12. 2018. 
  4. ^ a b v g d Smith, Dinitia (2. 6. 1998). „Billy Tipton Is Remembered With Love, Even by Those Who Were Deceived”. The New York Times. Pristupljeno 1. 2. 2007. 
  5. ^ Middlebrook, Diane (1999). Suits Me: The Double Life of Billy Tipton. Houghton Mifflin. str. 252—255. ISBN 978-0-395-95789-9. 
  6. ^ a b Adams, Cecil (5. 6. 1998). „What's the story on the female jazz musician who lived as a man?”. The Straight Dope. Arhivirano iz originala 18. 2. 2007. g. Pristupljeno 1. 2. 2007. 
  7. ^ a b v g d đ e Susannah, Francesca. „Women Like That: The Transformation of Dorothy Tipton”. Out in the Mountains. Arhivirano iz originala 28. 9. 2007. g. Pristupljeno 1. 2. 2007. 
  8. ^ Vollers, Maryanne (18. 5. 1998). „Suits Me: The Double Life of Billy Tipton”. Salon Books. Arhivirano iz originala 16. 5. 2007. g. Pristupljeno 1. 2. 2007. 
  9. ^ a b v Karen Dorn Steele (10. 12. 2008). „Judge: Billy Tipton's "Sons" can inherit their "Mother's" Estate”. The Seattle Times. Pristupljeno 22. 7. 2020. 
  10. ^ a b v Clark, Doug (5. 3. 1989). „Billy Tipton's Estate”. Spokesman Review. Arhivirano iz originala 28. 7. 2009. g. Pristupljeno 9. 12. 2008. 
  11. ^ Billy Tipton...the Truth Behind the Man. Video Disorder. 21. 2. 2018. Pristupljeno 22. 7. 2020. 
  12. ^ Middlebrook, Diane (1999). Suits Me: The Double Life of Billy Tipton. Houghton Mifflin. str. 309. ISBN 978-0-395-95789-9. 
  13. ^ a b Boss, Kit (6. 4. 1989). „The Strange Story of Billy Tipton”. Sun Sentinel. Pristupljeno 22. 7. 2020. 
  14. ^ „Death Discloses Billy Tipton's Strange Secret: He Was a She – Vol. 31 No. 7”. people.com. 20. 2. 1989. Arhivirano iz originala 10. 7. 2015. g. Pristupljeno 20. 2. 2017. 
  15. ^ Brubach, Holly (28. 6. 1998). „Swing Time”. The New York Times. Pristupljeno 1. 2. 2007. 
  16. ^ AP Staff (2. 2. 1989). „Musician's Death at 74 Reveals He was a Woman”. The New York Times. Pristupljeno 22. 7. 2020. 
  17. ^ Yiannis, John (30. 7. 2016). „Billy Tipton”. GayCultureLand. Pristupljeno 23. 7. 2020. 
  18. ^ „Family Secrets Revealed: Death Reveals Secret”. discovery.com. Arhivirano iz originala 02. 05. 2012. g. Pristupljeno 20. 2. 2017. 
  19. ^ Drake, Sylvie (19. 2. 1990). „Stage Review: 'Stevie' Has Jazz and Drama, but Lacks a Subtext”. Los Angeles Times. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  20. ^ TV News Desk Staff (11. 2. 2020). „Stage and Screen Actress Paula Kelly Dies at 77”. Broadway World. Pristupljeno 22. 7. 2020. 
  21. ^ „The Video Dead: Brotherhood of the Dead”. Gasoline Magazine. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 11. 4. 2007. 
  22. ^ „Soita minulle Billy”. www.jurkka.fi (na jeziku: finski). Arhivirano iz originala 20. 2. 2017. g. Pristupljeno 20. 2. 2017. 
  23. ^ „Stage / Kotimainen ohjelmisto: Soita minulle Billy” (na jeziku: finski). Arhivirano iz originala 6. 8. 2012. g. Pristupljeno 20. 2. 2017. 
  24. ^ Middlebrook, Diane (2013-04-11). „The Double Life of Billy Tipton”. Allegro. 113 (4). ISSN 0002-5704. OCLC 3952697. Pristupljeno 2020-12-08 — preko Local 802 AFM. 
  25. ^ Tipton, Billy; Kreitzer, Carson; Criswell, Kim; Sadovy, Liza; Colquhoun, Christopher; Pearson, James; Englishby, Paul (1998), The slow drag : [a jazz musical] : original London cast, JAY Productions Ltd., OCLC 40522449 
  26. ^ Dalglish, Darren (1997-11-15). „The Slow Drag”. London Theatre Guide. Arhivirano iz originala 07. 09. 2021. g. Pristupljeno 2020-12-08. 
  27. ^ Smith, Ali (2016-01-16). „Ali Smith on Trumpet by Jackie Kay: a jazzy call to action”. The Guardian. Pristupljeno 2020-02-02. 
  28. ^ a b Bream, Jon (31. 1. 2017). „Review: Cabaret darling McKay sings/tells odd tale of jazz musician Billy Tipton”. Star Tribune. Pristupljeno 2. 3. 2019. 
  29. ^ Pat Mullen, "‘Inconvenient Indian’, ‘New Corporation’, ‘No Ordinary Man’ Rep Canadian Docs in TIFF Line-up" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2021). Point of View, July 30, 2020.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Били_Типтон&oldid=28552008”