Bioskop Slavuj
Bioskop Slavuj bio je komercijalni bioskop i najpopularniji u Leskovcu u međuratnom periodu. Osnovao ga je Dušan Stanković zvani Slavuj.
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Najpre je to bila kafana sa bilijarom, kasnije i šahom. Kada su se pojavili nemi filmovi, Stanković je počeo da ih prikazuje u kafani, uz pratnju klaviriste. Dnevno su se često davala i po četiri prikazivanja. U bioskop je doveo i mladu glumicu koja je kasnije postala čuvena kao Ita Rina.[1]
Pivnicu i ton kino Slavuj nasledio je njegov sin Dragutin zvani Dragi koji je lično išao u Beograd i donosio filmove. Sala je uvek bila prepuna i svi su grickali semenke iako je to bilo zabranjeno. Za svaki film Dragi je pravio reklamu. Nakon Drugog svetskog rata vlasti su mu oduzele bioskop.[2]
Kada je osnovan i konkurentski bioskop Korzo, prijatelj vlasnika, Graočankić, izjavio je da samo on ne ide u bioskop Slavuj, aludirajući na to da je to sirotinjski bioskop. Dragiju Slavuju je to bilo krivo, te je okačio tablu sa natpisom sa velikim slovima „Samo ja ne idem u bioskop Slavuj!” na jedno magare i unajmio jednog Roma da šeta magare ispred Graočankićeve banke. Svi prolaznici su, hteli ne hteli, videli natpis.[3][4]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Dimitrijević, Sava (2020). „Bubnjara iz Slavujev bioskop”. Nova naša reč. IX (5): 15.
- ^ Dimitrijević, Sava (2020). „Bubnjara iz Slavujev bioskop (2)”. Nova naša reč. IX (6): 16.
- ^ Dimitrijević, Sava (2018). „Leskovačke kafane (4)”. Nova naša reč. VII (45): 14.
- ^ Dimitrijević, Sava. Bubnjara iz Slavujev bioskop. Leskovac: ThinkTank Town.
