Biostratigrafija

Biostratigrafija je deo stratigrafije koji se bavi stratigrafskom klasifikacijom na osnovu fosilnih ostataka živog sveta očuvanim u stenama. U biostratigrafskom sistemu osnovna jedinica je biozona, zasnovana na razlikama u fosilnom sadržaju stena u vertikalnom (vremenskom) smislu.

Biozone

Zajednišna zona (kenozona, asamblaž zona) obuhvata grupu slojeva (stena) koji sadrže jasno obeleženu prirodnu zajednicu organizama, pri čemu mogu biti obuhvaćeni svi oblici koji se nalaze u steni ili samo neki od njih. Takva zona se imenuje prema dva ili više karakterističnih predstavnika fosilne zajednice (primer Bulimina-Bolivina zajednišna zona).

Rasponska zona (akrozona) obuhvata naslage koje sadrže fosile neke određene vrste, po kojoj zona i dobija ime (primer Ceratites trinodosus zona).

Konkurentna zona obuhvata onaj deo naslaga u kojima se taksonske zone preklapaju (zone različitih vrsta). Mogu se preklapati više od dve zone.

Filozona je zona koja je formirana na osnovu nekog evolucijskog niza. Naziva se po ključnoj vrsti bez obzira gde se ona nalazila u evolucijskom nizu.

Vršna zona obuhvata naslage nastale u vremenu maksimalnog razvitka nekog taksona (vrste, roda i dr.), a ne za vreme celog života. Označava se imenom tog taksona, bez obzira na ostale fosilne ostatke.

Intervalna zona obuhvata naslage između dva jasno obeležena biohorizinta, bez obzira na fosilni sadržaj same zone. Zato može biti pogodna za šire korelacije.

Literatura

• Herak. M: Geologija, Školska knjiga Zagreb. 1990. ISBN 978-86-03-99974-7.

Vidi još

• Geohronologija
• Hronostratigrafija
• Litostratigrafija