Biofizikalni profil fetusa
Biofizikalni profil fetusa (BPF) je metoda koja se u medicini koristi za procenu prenatalnog rizika, koji predviđa prisustvo ili odsustvo fetalne asfiksije i, na kraju, rizik od smrti fetusa u antenatalnom periodu.[1] Kada BPF identifikuje kompromitovani fetus, mogu se preduzeti mere da se interveniše pre nego što progresivna metabolička acidoza dovede do smrti fetusa.[2][3][4]
Profil uključuje pet komponenti: četiri radiografska merenja (pokreti disanja, fetalni ton, kretanje fetusa, merenje volumena plodove vode) i fetalni nestresni test (FNT). Kombinacijom ovih komponenti stiče se uvid u trenutni acidobazni status fetusa (kretnje, pokreti disanja, tonus, FNT), i otkriva stanje posteljice u dužem periodu (na oosnovu volumena plodove vode).[5]
Ideja za određivanja biofizikalnog profila oslanja se na činjenicu da se korištenjem više parametara može tačnije proceniti stanje fetusa, nego kad se oni koriste zasebno.
Istorija
[uredi | uredi izvor]Primenu i rezultate BPF prvi su predložili F A Manning i njegovi saradnici 1980. godine.[6]
Opšte informacije
[uredi | uredi izvor]Praćenje dobrobiti bebe u materici u trudnoći često se sprovodi pomoću kardiotokografa, koji procenjuje obrazac otkucaja srca bebe zajedno sa veličinom majčinih kontrakcija. Kako, ovo nije sasvim tačan test sam po sebi predloženo je praćenje bebinih pokreta kao korisne dopune za predviđanje kada je beba u poteškoćama. To je zato što smanjenje pokreta fetusa ponekad prethodi bebinoj smrti. Smatra se da ako je snabdevanje bebe kiseonikom preko posteljice nedovoljno, beba reaguje ređim kretanjama. Kako se obrasci pokreta fetusa mogu značajno razlikovati, višestruke fetalne aktivnosti mogu biti bolji prediktor lošeg ishoda. Shodno tome, uvedeni su biofizički profil fetusa (BPF) i modifikovani biofizički profil (MBP), koji omogućava papirno praćenje bebinih otkucaja srca, majčinih kontrakcija i kada se beba kreće.[7]
Rezultati biofizičkog profila fetusa mogu pomoći lekaru ili babici da proceni da li je beba zdrava. Lekar ili babica mogu koristiti rezultate BPF testa kako bi pomogli u odlučivanju kada da se trudnica porodi ili da li je carski rez sigurniji način porođaja.[8]
Indikacije
[uredi | uredi izvor]Smernice Američkog koledža akušera i ginekologa preporučuju sledeće:[1]
- Testiranje fetusa pre porođaja u 32 nedelje gestacije je prikladno za većinu visokorizičnih pacijenata.
- Ako je zdravstveno stanje majke stabilno i rezultati testova ohrabrujući, praćenje fetusa testovi se obično ponavlja u nedeljnim intervalima.
- U odsustvu akušerskih kontraindikacija, porođaj fetusa sa abnormalnim rezultatom testa često se može pokušati indukcijom porođaja, uz kontinuirano intrapartalno praćenje FHR-a i kontrakcije materice.
Radiografska merenja
[uredi | uredi izvor]Radiografska merenja uključuju sledeće ultrazvučne varijable:
- Fetalni pokreti disanja
Dok je u materici beba guta amnionsku vodu i „udiše“ je u svoja pluća. Pri rođenju, njena pluća su puna amnionske tečnosti koja se istiskuje dok prolazi kroz porođajni kanal ili kada izlazi tokom porođaja carskim rezom. Inspiracija počinje kao štucanje koje stimuliše bebu da „udiše“. Ovi pokreti fetalnog disanja (FBM) se mogu videti već u 10 nedelja kada fetus „udiše“ amnionsku tečnost i prisutni su 40-50% vremena u poslednjem 10 nedelja trudnoće Većina bebinih pluća je zrela do 36. nedelje.
Ovi pokreti disanja se smatraju abnormalnim ako postoji:
- odsutstvo disanja,
- odsustvo epizode disanja ≥30 sekundi u periodu posmatranja od 30 minuta
- Fetalni pokreti
Jedna ili više epizoda aktivne ekstenzije sa povratkom na fleksiju udova fetusa ili trupa (otvaranje i zatvaranje šake smatra se normalnim tonom)
Fetalni pokreti se smatraju abnormalnim ako postoji:
- sporo produženje sa povratkom na delimičnu fleksiju
- odsustvo pokreta fetusa
- Veliki pkreti tela (grubo kretanje tela fetusa)
Ovim merenjem prati se koliko često se beba kreće u periodu od 30 minuta. Kretanje fetusa je normalno ako se rehistruje na ultrasonografu najmanje 3 diskretna pokreta. Kako ponekad beba „spava“ i ultrasonograf će pokušati da „probudi“ bebu.
Kretanje fetusa smatra se abnormalnim (patološkim) ako postoji <2 epizode pokreta tela/udova u roku od 30 minuta
- Merenje volumena plodove vode
Merenje volumena plodove vode ((AFI - indeks amnionske tečnosti), smatra se abnormalnim ako je najveći džep <2 x 2 cm. Ovo je merenje koliko tečnosti ima oko bebe. Merenje se vrše u džepovima tečnosti u svakom kvadrantu materice u centimetrima. Normalni nivoi amnionske tečnosti su između 5 cm i 25 cm. Manje od 5 cm tečnosti smatra se oligohidramniom (premalo tečnosti), a više od 25 cm polihidramniom (previše tečnosti).
Parametri merenja
[uredi | uredi izvor]Svaki od ovih parametara dobija ocenu od 0 do 2 poena, pri čemu abnormalni rezultat dobija 0, dok normalan rezultat dobija 2. Zbog toga se na ultrazvučnoj proceni daje ukupan rezultat od 8. Ukupan abnormalni rezultat od 8 se često uzima kao 4/8 ili manje.
Pre nego što se bilo koja varijabla definiše kao „odsutna“, neophodno je neprekidno posmatranje u trajanju od najmanje 30 minuta, zbog fetalnih ciklusa buđenja iz sna.[9]
fetalni nestresni test
[uredi | uredi izvor]fetalni nestresni test (FNT) je jednostavan, neinvazivan test (bez rizika ili neželjenih efekte po majku ili bebu) koji se izvodi u trudnoći koja je stara preko 28 nedelja gestacije. Test je nazvan „ne-stresni” jer se fetus ne izlaže stresu tokom testa. Pre 28 nedelja, fetus nije dovoljno razvijen da odgovori na protokol testa. Test može pokazati da beba ne dobija dovoljno kiseonika zbog problema sa placentom ili pupčanom vrpcom; a može ukazivati i na druge vrste fetalnog distresa.
Ovaj test je dodatna nesonografska varijabla sa dva dodatna poena, koja slučaju se dodaju radiografskom merenju tako da da je rezulat biofizikalni profil fetusa 10.
Tumačenje rezultata
[uredi | uredi izvor]- Ukupan rezultat BPT od 8 do 10 znači da je beba „zdrava“ i da je dobro.
- Ako je rezultat BPT 6 on se smatra „dvosmislenim“ ili nesigurnim i lekar može da vrati trudnicu na ponovnu procenu nakon 24 časa.
- Ako beba ima rezultat 4 ili manje, verovatno će trudnica biti pozvana na porođaj.
Neki izveštaji pokazuju da majčino gladovanje dovodi do smanjenih pokreta disanja fetusa što može uticati na BPP skor.[10] U tom slučaju radi se dopler sonografija umbilikalne arterije da bi se procenili fetusi sa abnormalnim BPF rezultatima.
| Biofizikalne varijable | Normalno (ocena = 2) |
Abnormalno (ocena = 0) |
| Fetalni pokreti disanja | 1 ili više epizoda od ≥20 sek u roku od 30 min | Odsutna ili nikakva epizoda od ≥20 sek u roku od 30 min |
| Veliki pokreti tela | 2 ili više diskretnih pokreta tela/udova u roku od 30 minuta (epizode aktivnog kontinuiranog pokreta smatraju se jednim pokretom) | < 2 epizode pokreta tela/udova u roku od 30 min |
| Fetalni pokreti | 1 ili više epizoda aktivnog ekstenzije sa povratkom na fleksiju fetalnog udova ili trupa (otvaranje i zatvaranje šake smatra se normalnim tonom) | Sporo produženje sa povratkom na delimičnu fleksiju, pomeranje udova u punoj ekstenziji, odsustvo pokreta fetusa ili delimično otvorenu ruku fetusa |
| Fetalni otkucaji | 2 ili više epizoda ubrzanja od ≥15 otkucaja u minuti (bpm) i >15 sek povezane sa pokretom fetusa u roku od 20 minuta | 1 ili više epizoda ubrzanja fetalnog otkucaja srca ili ubrzanja < 15 otkucaja u minuti u roku od 20 minuta |
| Merenje volumena plodove vode | 1 ili više džepova tečnosti veličine ≥2 cm u vertikalnoj osi | Ili nema džepova ili najveći džep <2 cm u vertikalnoj osi |
Pouzdanost
[uredi | uredi izvor]Biofizički profil fetusa je pouzdan metod za predviđanje preživljavanja fetusa. Metode testiranja se obično procenjuju upoređivanjem lažno negativne stope mortaliteta za svaku metodu. Lažno negativna stopa mortaliteta je definisana kao broj fetalnih smrti, korigovanih za smrtonosne kongenitalne anomalije i nepredvidive uzroke smrti, koji se javljaju u roku od 1 nedelje od normalnog rezultata testa. BPF ima lažno negativnu stopu smrtnosti od 0,77 smrtnih slučajeva na 1000 testova. Štaviše, BPF u velikoj meri korelira sa pH nivoom umbilikalne venske vrpce pre porođaja.[11][12][13]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „Practice Bulletin No. 145”. Obstetrics & Gynecology. 124 (1): 182—192. 2014. ISSN 0029-7844. doi:10.1097/01.aog.0000451759.90082.7b.
- ^ Booker, Whitney; Fox, Nathan S.; Gupta, Simi; Carroll, Rachel; Saltzman, Daniel H.; Klauser, Chad K.; Rebarber, Andrei (2015-10-09). „Antenatal Surveillance in Twin Pregnancies Using the Biophysical Profile”. Journal of Ultrasound in Medicine. 34 (11): 2071—2075. ISSN 0278-4297. doi:10.7863/ultra.14.12063.
- ^ Payne, Beth A; Kyle, Phillipa M; Lim, Kenneth; Lisonkova, Sarka; Magee, Laura A; Pullar, Barbra; Qu, Ziguang; von Dadelszen, Peter (2013). „An assessment of predictive value of the biophysical profile in women with preeclampsia using data from the fullPIERS database”. Pregnancy Hypertension: An International Journal of Women's Cardiovascular Health. 3 (3): 166—171. ISSN 2210-7789. doi:10.1016/j.preghy.2013.03.001.
- ^ Oyelese, Yinka; Vintzileos, Anthony M. (2011). „The Uses and Limitations of the Fetal Biophysical Profile”. Clinics in Perinatology. 38 (1): 47—64. ISSN 0095-5108. doi:10.1016/j.clp.2010.12.008.
- ^ „Fetal biophysical profile”. radiopaedia.org. 14. 9. 2023. Pristupljeno 28. 9. 2024.
- ^ Manning, Frank A.; Platt, Lawrence D.; Sipos, Louise (1980). „Antepartum fetal evaluation: Development of a fetal biophysical profile”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 136 (6): 787—795. ISSN 0002-9378. doi:10.1016/0002-9378(80)90457-3.
- ^ „Biophysical profile for fetal assessment in high risk pregnancies”. www.cochrane.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-09-28.
- ^ „Biophysical profile (BPP)”. myhealth.alberta.ca (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-09-28.
- ^ Carol M. Rumack. Diagnostic Ultrasound. (2011) ISBN: 9780323053976 -
- ^ Mirghani, H.M; Weerasinghe, D.S.L; Ezimokhai, M; Smith, J.R (2003). „The effect of maternal fasting on the fetal biophysical profile”. International Journal of Gynecology & Obstetrics. 81 (1): 17—21. ISSN 0020-7292. doi:10.1016/s0020-7292(02)00398-3.
- ^ [Guideline] Simpson L, Khati NJ, Deshmukh SP, Dudiak KM, Harisinghani MG, Henrichsen TL, et al. ACR Appropriateness Criteria Assessment of Fetal Well-Being. J Am Coll Radiol. 2016 Dec. 13 (12 Pt A):1483-1493.
- ^ Fox NS, Rebarber A, Silverstein M, Roman AS, Klauser CK, Saltzman DH (2013 Oct). „The effectiveness of antepartum surveillance in reducing the risk of stillbirth in patients with advanced maternal age.”. Eur J Obstet Gynecol Reprod Biol. 170 (2): 387—90. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć). - ^ Levine LD, Srinivas SK, Paré E, Mehta-Lee SS (2015 Jan). „The impact of antenatal testing for advanced maternal age on cesarean delivery rate at an urban institution.”. Am J Perinatol. 32 (1): 101—6. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć).
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor] | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
