Biranje trešanja

Biranje trešanja ili potiskivanje dokaza je logička greška koja nastaje kada se pažnja skreće samo na pojedinačne slučajeve ili podatke koji potvrđuju određeni argument ili poziciju, dok se zanemaruje znatan broj svih ostalih relevantnih podataka i dokaza koji mogu da opovrgnu taj argument ili poziciju. Greška se može koristiti slučajno ili namerno.

Ovo je vrsta zablude zbog selektivne pažnje, za šta je najčešći primer potvrdna pristrasnost - tendencija ljudi da favorizuju informacije koje potvrđuju njihova verovanja ili hipoteze i ignorišu informacije koje im ne idu u prilog.

Naziv greške se zasniva na posmatranju berbe voća. Berač, očekivano, sakuplja zrele i lepe plodove. Posmatrač koji samo vidi probrano voće može pogrešno zaključiti da su svi plodovi takvi.

Biranje trešanja se može naći u osnovi mnogih logičkih grešaka. Na primer, u grešci anegdotalni dokaz postoji tendencija da se previdi i ignoriše velika količina podataka koji se ne slažu s određenim argumentom. Pritom govornik opravdava svoju tezu samo ličnim iskustvom, koje je, najčešće, umišljeno ili je plod jake samoobmane. Kod greške lažna dilema se u obzir uzimaju samo dve ekstremne opcije, a njih zapravo ima mnogo više.

Biranje trešanja se odnosi i na izbor podataka ili skupova podataka tako da naučno istraživanje da željene, predvidive rezultate koji mogu biti zavaravajući ili čak potpuno suprotni stvarnosti.

Primeri

• Ovo istraživanje koje je sproveo Endru Vejkfild pokazuje da vakcinacija izaziva autizam.

Ono što govornik nije rekao je da Vejkfild više nije lekar, jer mu je oduzeta licenca za rad zato što je u ovom istraživanju falsifikovao rezultate. Istraživenje je takođe urađeno na samo dvanaestoro dece i ima stotine nezavisnih istraživanja koja su pokazala da vakcinacija ne izaziva autizam.

Literatura

• Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 94—95. ISBN 978-86-86059-45-1.