Biser smrti
| Biser smrti | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Izvorni naslov | The Pearl of Death |
| Režija | Roj Vilijam Nil |
| Scenario | Bertram Milhauzer |
| Producent | Hauard Benedikt |
| Temelji se na | „Šest Napoleona” (Artur Konan Dojl) |
| Glavne uloge | Bejzil Ratbon Najdžel Brus Evelin Ankers |
| Muzika | Pol Sotel |
| Direktor fotografije | Virdžil Miler |
| Montaža | Rej Snajder |
| Producentska kuća | Universal Pictures |
| Studio | Universal Pictures |
| Godina | 1944. |
| Trajanje | 69 minuta |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski |
| Prethodni | |
| Sledeći | |
| IMDb veza | |
Biser smrti (engl. The Pearl of Death) je američki detektivski film iz 1944. godine, i deveti film u serijalu od četrnaest filmova o Šerloku Holmsu u kome glavne uloge igraju Bejzil Ratbon i Najdžel Brus, a režirao ga je Roj Vilijam Nil.[1] Radnja filma je bazirana na priči „Šest Napoleona”[2] Artura Konana Dojla, ali sadrži neke dodatke, među kojima su Evelin Ankers kao saučesnica negativca, koga glumi Majls Mander, dok Rondo Haton tumači ulogu brutalnog ubice.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Film započinje na brodu kojim putuje vlasnik „Bordžijskog bisera”. Neposredno pre nego što je primio poruku i morao da napusti sobu, sakrio je biser u tajnu pregradu kofera. Dok on nije bio u sobi, u nju je ušla mlada žena po imenu Naomi Drejk. Ona je prvo ukrala biser, a zatim se pridružila nekom starcu, koji je i dalje zbunjeno mrmljao i ranije uopšte nije primetio njeno odsustvo. Nije sumnjala u starca i zamolila ga da joj prošvercuje biser kroz carinu. On to čini, a kad se sretnu u okolini, mimo carine, pruži joj boršč u kojem je prošvercovao biser. Ispostavilo se da ovaj starac zapravo bio Šerlok Holms i da je uzeo biser od boršča. To komplikuje situaciju, jer se u celu situaciju umeša i šef, Džajls Konover.
Holms vraća biser Kraljevskom muzeju, gde se kustos muzeja, Digbi, hvali pametnom šemom obezbeđenja pred Holmsom, doktorom Votsonom i inspektorom Lestradom. Šema obezbeđenja dizajnirana je tako da ako lopov samo podigne biser sa baze, aktivira se alarm zbog električnih ručica ispod. Kada Holms pokuša da Digbiju pokaže perforaciju takve bezbednosne šeme i isključi struju, Konover iskoristi svoju priliku i ukrade biser. Zatim beži kroz prozor sa biserom, a kada ga uhvate, on više nema biser sa sobom.
Već se čini da je Holms zabrljao stvar i da je Konover već preuzeo biser kad čuju vesti o naizgled nepovezanom ubistvu. Stariji pukovnik pronađen je ubijen − slomljena mu je kičma − usred gomile kineskog porcelana. Holmsa odmah privlači ubistvo i način ubistva ga podseća na giganta i Konoverovu desnu ruku, Hokstonskog Strašila. Holms takođe iz zapažanja zaključuje da Strašilo nije razbio srebrninu na trpezarijskom stolu, već samo kineski porcelan. Uskoro se dešava novo identično ubistvo, ovog puta sa slomljenom kičmom usred gomile kineskog porcelana, pronalaze stariju damu. Konover tada neuspešno pokuša da ubije Holmsa, poklanjajući mu knjigu u kojoj je sakriven nož sa oprugom, koji bi pogodio svakoga ko bi je otvorio.
Holms je oduševljen ovakvim razvojem događaja, jer ga navodi na zaključak da Konover još uvek traži biser. Ubrzo nakon toga, usred gomile kineskog porcelana dogodilo se treće identično ubistvo. Holms i Votson tako počinju da proučavaju gomilu slomljenog porcelana i otkrivaju da se u sredini nalaze i komadi gipsa i da su ti komadi isti kod sve tri žrtve. To znači da su svo troje kupili gipsane statue Napoleona. Kada Holms počne da istražuje trag Konovera nakon što je pobegao iz muzeja, otkrio je da je neposredno pre hapšenja pobegao u umetničku radionicu u kojoj se izrađuju gipsane skulpture. Holms tako dolazi do zaključka da Konover u silnom bekstvu nije imao gde drugde sa biserom i sakrio ga je u jednu od Napoleonovih gipsanih statua. Tada mu šef radionice kaže da je u to vreme u radionici bilo šest Napoleonovih statua i da ih je sve prodao Ejmosu Hoderu.
Holms otkriva u prodavnici Drejkovu, koja je očigledno slučajno razbila dve Napoleonove statue, što Hoder opisuje kao grub nemar svoje nove prodavačice. Dok Holms, Votson i Hoder prolaze kroz prodajni dnevnik, otkrivaju da je poslednja šesta statua prodata nekom lekaru. Ali kada pročitaju ime lekara, shvate da ga je neko iz dnevnika neko izbrisao i prepisao. Holmsu ne preostaje ništa drugo nego da na prevaru sazna ime i adresu lekara preko Drejkove, pošto je ona u to vreme telefonom razgovarala sa Konoverom. Holms joj se javlja, oponašajući glas Konovera, i ponovo traži od nje ime lekara. Kada od nje dobije ključne informacije, on je hapsi.
Zatim se događaji premeštaju u dom starijeg lekara, koga pre dolaska Konovera i Strašila zamenjuje Holms, i tako se pretvara da je on kad oni stignu. Kada se otkrije Konoveru, on već ima sve pod kontrolom dok Konover ne isključi struju. Odjednom se situacija obrne, jer odjednom Konover ima pištolj u ruci, a ne Holms. Međutim, Holms u ovom napetom trenutku održava mirne živce i sa lakoćom ubeđuje Strašila da je Konover kriv što će Drejkova sada biti obešena zbog ubistva doktora Votsona. Naime, Strašilo se vezao za Drejkovu, pa ubija Konovera i napada Holmsa. Holms je, pak, uzeo pištolj tokom borbe između Strašila i Konovera, koji takođe uspešno koristi, jer njime ubija Strašila. Nakon toga, Holms uzima Napoleonovu statuu i razbija je, vadeći biser iz nje. Pored svih žrtava tokom istorije, biser je samo u ovo vreme odneo pet novih života, a Holms ga opisuje kao „biser smrti”.
Uloge[uredi | uredi izvor]
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Bejzil Ratbon | Šerlok Holms |
| Najdžel Brus | doktor Džon Votson |
| Evelin Ankers | Naomi Drejk |
| Denis Hui | inspektor Lestrad |
| Majls Mander | Džajls Konover |
| Ijan Vulf | Ejmos Hoder |
| Čarls Frensis | Digbi |
| Holms Herbert | Džejms Gudram |
| Ričard Nudžent | Bejts |
| Meri Gordon | gospođa Hadson |
| Rondo Haton | Hokstonsko Strašilo |
Strašilo[uredi | uredi izvor]
Juniversal studio je pokušao da iskoristi efektivnu ulogu Ronda Hatona kao Hokstonskog Strašila, ubacujući ga u još dva (nepovezana) filma u istoj ulozi: Kuća strave (snimljen 1945, ali objavljen tek 1946, nakon Hatonove smrti) i Svirepi čovek (1946, takođe objavljen posthumno).[2]
Lik nazvan „Golem”, direktna referenca na Strašila, pojavljuje se u trećoj epizodi prve sezone serije Šerlok. Poput Strašila, Golem je brutalni atentator koji svoje žrtve drobi golim rukama.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Basinelrathbone.net, The Pearl of Death (1944)
- ^ a b Bunson, Matthew (1997). Encyclopedia Sherlockiana. Simon & Schuster. str. 190. ISBN 0-02-861679-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Biser smrti na sajtu IMDb (jezik: engleski)