Bitka kod Kastijona

Bitka kod Kastijona
	Deo Stogodišnjeg rata
	; Slika koje prikazuju bitku kod Kastijona (1453), naslikana od strane francuskog slikara Šarl Filip Lariviere (1798—1876).
Vreme	17. jul 1453.
Mesto	Kastijon la Bataj
Ishod	Francuska pobeda
Sukobljene strane
Kraljevina Engleska	Kraljevina Francuska; Vojvodstvo Bretanja
Komandanti i vođe
Džon Talbot †	Žan Biro
Jačina
4.000-5.000	6.000
Žrtve i gubici
4.000 uglavnom ranjenih ili zarobljenih;	100 poginulih i ranjenih;

Bitka kod Kastijona je vođena 17. jula 1453. godine kod Kastijon la Bataja u jugozapadnoj Francuskoj. Ishod bitke je bila velika francuska pobeda i smatra se događajem čime je efektivno okončan Stogodišnji rat. Kao posledica poraza, Engleska je izgubila sve posede u Francuskoj, osim Kalea i Kanalskih ostrva.

Pozadina

Primirje u Turu

Nakon prelaska Burgundije na stranu Francuske (mirom u Arasu 20. septembra 1435), odnos snaga u stogodišnjem ratu preokrenuo se u korist Francuske, a engleske snage u Francuskoj primorane su na defanzivu. Pošto se Pariz predao Šarlu VII bez borbe (13. aprila 1436), niz engleskih poseda u Normandiji i severnoj Francuskoj postepeno je osvojen (1436-1443), pa je pod uticajem sve jače pacifističke struje u Engleskoj potpisano primirje u Turu (28. maja 1444).^[1]

Francuske reforme

Šarl VII iskoristio je primirje za sprovođenje značajnih vojnih reformi: najamničke bande stavljene su pod kraljevsku kontrolu, a 1445. formirano je 15 ordonans-kompanija od po 600 ljudi, jezgro buduće stajaće vojske Francuske. Začetak francuske pešadije milicijskog tipa bili su slobodni strelci, pozivani pod zastavu od 1448. po specijalnom ključu. I razvoju artiljerije posvećena je posebna pažnja, naročito izradi oruđa i obezbeđivanju stručnog kadra. Zahvaljujući sprovedenoj reorganizaciji, Francuska je pri kraju stogodišnjeg rata raspolagala najbolje organizovanom vojskom u Evropi.^[1]

Nastavak rata

Iznenadni napad Engleza na Fužer (24. marta 1449), označio je prekid primirja. U avgustu 1449. ponovo su počela dejstva u Normandiji i Gijeni. Reorganizovana francuska vojska, a posebno njena poboljšana artiljerija, uspešno su se nosile sa engleskim snagama u opsednutim gradovima. Normandija je, zahvaljujući podršci njenih stanovnika, oslobođena za godinu dana. Da bi sačuvala deo Normandije, iscrpena engleska sakupila je je uz velike napore, vojsku jačine 1.275 konjanika i 2.081 strelca koja se, pod komandom Tomasa Kirila, iskrcala u oktobru 1450. kod Šerbura.^[1]

Francusko oslobođenje Normandije

Do odlučujućeg sudara između ove engleske vojske i francuskih snaga, jačine oko 3.000 ljudi, došlo je 15. aprila 1450. kod Forminjija u Normandiji. Držeći se engleske taktike iz bitaka kod Kresija, Poatjea i Azenkura, iako mu je situacija (pre svega, nadmoć francuske artiljerije nad engleskim strelcima, koja je dotadašnju odbrambenu taktiku Engleza u bitkama na otvorenom polju učinila neodrživom) nalagala izmenjeni borbeni postupak, Kiril je pružio Francuzima odličnu priliku za revanš. Engleska vojska je teško poražena, a među zarobljenicima bio je i Tomas Kiril.^[1]

Englezi su bitkom kod Forminjija izbačeni iz Normandije. Engleski garnizon u Kanu bio je prinuđen da kapitulira u junu 1450. pred daleko nadmoćnijim snagama protivnika.^[1]

Pad engleskih poseda u Gijeni

Bordo, ključni grad Gijene, predao se 12. juna 1451. Šarlu VII. Osvajanjem Bajona, 20. avgusta, Gijena je oslobođena engleske dominacije. Međutim, građani Bordoa, zabrinuti da će prekid s Engleskom nepovoljno uticati na njihovu trgovinu, tajno su ponudili pomoć Englezima u slučaju njihovog ponovnog iskrcavanja. Henri VI pokušao je da iskoristi tu poslednju mogućnost očuvanja svojih poseda u Francuskoj.^[1]

Bitka

U oktobru 1452. iskrcala se kod Medoka engleska vojska jačine oko 3.000 ljudi pod komandom Džona Šruzberija. Bordo joj je otvorio svoje kapije. U martu 1453. pridružio joj se novi kontingent iz Engleske jačine 600 konjanika i 2.100 strelaca. Francuske snage (oko 6.000 ljudi) opsele su 15. jula 1453. Engleze u Kastijonu i 17. jula uništile ih pri pokušaju proboja.^[1]

Tradicionalna engleska taktika zauzimanja odbrambenog položaja sa strelcima zaštićenim kočevima pobodenim u zemlju, koja je zaustavila francusku konjicu kod Kresija, Poatjea i Azenkura, pokazala se bespomoćnom protiv francuskih topova, koje je predvodio Žan Biro. U bici je poražen i ubijen najsposobniji engleski vojskovođa tog vremena, Džon Talbot, grof od Šruzberija.^[2]

Posledice

Ovom francuskom pobedom pokopane su poslednje nade Engleza da ponovo zagospodare Gijenom. Tri meseca kasnije savladan je otpor Bordoa, koji je ponovo i definitivno pripojen Francuskoj. U suštini, tim događajem završen je Stogodišnji rat (1337-1453). Engleska je ubrzo zapala u duboku krizu izazvanu Ratom ruža (1455-1485), što je omelo bilo kakve dalje pokušaje za povraćaj poseda na francuskoj teritoriji.^[1]

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 9), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1975), str. 163-164
^ Vil Djurant, Reformacija, Narodna knjiga, Beograd (2000), str. 94

Spoljašnje veze

Bitka kod Kastijona

[:0-1] v ^g ^d ^đ ^e ^ž Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 9), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1975), str. 163-164

[2] Vil Djurant, Reformacija, Narodna knjiga, Beograd (2000), str. 94

[1]

[2]

Normativna kontrola
Državne	Češka
Ostale	Enciklopedija Britanika