Bitka kod Kilkrenkija

Bitka kod Kilkrenkija
Deo Jakobitskog ustanka 1689
Juriš škotskih gorštaka kod Kilkrenkija.
Vreme 27. jul 1689. Mesto Hajlends, severna Škotska Ishod Pobeda Jakobita.
Sukobljene strane
Kraljevstvo Škotska	Jakobiti
Komandanti i vođe
Endrju Mekej	Lord Dandi †
Žrtve i gubici
teški	laki

Bitka kod Kilkrenkija (engl. Battle of Killiecrankie), vođena 1689, bila je Pirova pobeda škotskih Jakobita nad snagama novog kralja Engleske i Škotske, Viljema III Oranskog. Bio je to glavni okršaj neuspelog Jakobitskog ustanka iz 1689. godine.

Pozadina

Godine 1685. kralja Engleske i Škotske Čarlsa II Stjuarta nasledio je njegov mlađi brat, Džejms II Stjuart. Iako su Engleska i Škotska bile protestantske države još od sredine 16. veka, kralj Džejms bio je katolik i pokušao je da obnovi katoličku veru u svojim kraljevinama. Njegov pokušaj naišao je na otpor svih slojeva stanovništva, izuzev malog broja engleskih katolika, katoličkih klanova u škotskom Pobrđu i većine stanovništva u Irskoj, koja je bila većinom katolička. U takvoj situaciji, engleski Parlament pozvao je na vlast Džejmsovu protestantsku ćerku Mariju i njenog muža, holandskog princa Viljema Oranskog, pod uslovom da prihvate parlamentarne slobode i zaštite protestantsku veru. Viljem Oranski iskrcao se u Engleskoj u proleće 1689. i dočekan je kao oslobodilac, ušavši u London bez otpora, gde je krunisan kao novi kralj Viljem III. Sa malim brojem pristalica, nazvanih Jakobiti po latinskoj verziji njegovog imena, svrgnuti kralj Džejms pobegao je u Francusku, a odatle u Irsku, gde se održao još godinu dana zavaljujući podršci irskih katolika, koji su bili apsolutna većina u Irskoj.

Za to vreme, škotski parament u Edinburgu, kojim su dominirali vatreni protestanti, priznao je Viljema za kralja Škotske. Pristalice svrgnutog kralja Džejmsa, kojih je bilo mnogo među katoličkim brđanskim klanovima u severnoj Škotskoj, okupile su se oko grofa od Dandija, koji je podigao vojsku u ime kralja i krenuo na sever, da podigne na oružje katoličke brđane. Na prevoju Kilkrenki sukobio se sa trupama škotskog parlamenta i engleskom vojskom pod komandom generale Erjua Mekeja.

Duart

Stirling

Dandi

Edinburg

Kilkrenki

Ključna mesta u Jakobitskom ustanku u Škotskoj 1689. godine.

Bitka

Na bojištu su se sukobile dve različito organizovane i naoružane armije. Jakobitska armija sastojala se od škotskih gorštaka pod komandom grofa Dandija. U osnovi to je bila plemenska vojska škotskih klanova, sastavljena od svih sposobnih muškaraca u plemenu, naoružanih na tradicionali gorštački način - mačem i okruglim štitom, uz nešto lakog vatrenog oružja (pištolja i musketa kremenjača). Uobičajena gorštačka taktika bila je jednostavna, prilagođena hrabrim i nedisciplinovanim dobrovoljcima od kojih su se sastojale njihove vojske tog vremena. Vojska bi se postrojila u bojni red po plemenima, sačekala da neprijatelj priđe na puškomet i ispalila samo jedan plotun iz vatrenog oružja, a zatim bez oklevanja krenula na juriš hladnim oružjem.

Nasuprot njima, Englezi i Škoti iz nizije pod komandom engleskog generala Endrjua Mekeja, koji su podržavali kralja Viljema, izveli su na bojište vojsku sastavljenu od četa najamnika i slabo obučenih regruta mobilisanih među siromašnim građanima, koji su bili naoružani najmodernijim oružjem onog vremena - musketama sa bajonetom. Iako dobro oružje za borbu na odstojanju, muskete onog vremena imele su utične bajonete, koji su se morali ubaciti u cev oružja, pa su vojnici, sasvim prirodno, oklevali da ih postave na puške kako ih ne bi učinili neupotrebljivim.

Pri takvom odnosu snaga, vojske su razmenile samo po jedan plotun, posle čega je usledio juriš gorštaka na celoj borbenoj liniji. Napad je bio tako brz da većina regruta iz nizije nije stigla da postavi bajonete na puške, tako da su odmah podlegli u borbi prsa u prsa snažnijim i bolje naoružanim brđanima.

Posledice

Pobeda pristalica svrgnutog kralja Džejmsa ostala je bez rezultata. Zbog smrti lorda Dandija, nedisciplinovana vojska gorštaka najvećim delom se razišla posle bitke, a najuporniji su potučeni u nekoliko manjih okršaja. Tako je vlast u Škotskoj ostala u rukama pristalica novog kralja Viljema.

Razvoj bajoneta

Pošto se iz prve ruke uverio da su utični bajoneti neupotrebljivi u praksi, poraženi general Mekej konstruisao je novi bajonet, koji se pomoću prstena naticao na cev puške, te se tako puškom moglo nesmetano gađati i sa bajonetom, koji se mogao postaviti na oružje pre bitke. Ovakve bajonete su krajem 17. veka uvele Engleska i nemačke države, a početkom 18. veka i ostale vojske u Evropi.

Literatura

• Samerset Fraj, Piter; Samerset Fraj, Fiona (2024). Istorija Škotske. Beograd: Centar za izučavanje tradicije Ukronija. ISBN 978-86-6002-116-0. 
• Hadži-Damjanović, Jovan (1970). „Bajonet”. Ur.: Nikola, Gažević. Vojna enciklopedija. 1 (2 izd.). Beograd: Vojnoizdavački zavod.