Bitka kod Salamine (480. p. n. e.)
Grčko-persijski ratovi | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Deo Grčko-persijski ratovi | |||||||
Kretanja oko Eubeje i Salamine | |||||||
| |||||||
Sukobljene strane | |||||||
Grčki polisi | Persija, Halikarnas | ||||||
Komandanti i vođe | |||||||
Euribijad iz Sparte Temistokle iz Atine Adejmant iz Korinta Aristid iz Atine |
Kserks I Arijamen † Artemizija | ||||||
Jačina | |||||||
366–378 brodova | 1000–1200 brodova | ||||||
Žrtve i gubici | |||||||
40 brodova | 200 brodova |
Bitka kod Salamine, najverovatnije vođena 28. septembra 480. p. n. e., je pomorska bitka između udružene flote grčkih polisa i persijske flote, najveća i najslavnija pomorska bitka starog doba. Bitka je vođena blizu Atine, u uskom prolazu između ostrva Salamine i Pireja, u Grčkoj. Persijanci su imali daleko više brodova, međutim, zahvaljujući većoj pokretljivosti svojih brodova Grci su odneli odlučujuću pobedu nad moćnijom persijskom flotom. Ova bitka označila je prekretnicu Grčko-persijskog rata, jer nakon nje persijski car Kserks I povlači većinu svoje armije nazad u Persiju.
Pozadina
[uredi | uredi izvor]Nakon Termopilske bitke i neodlučene pomorske bitke kod Artemizija, vođenih istovremeno 11. avgusta 480. p. n. e., Atinjani beže na ostrvo Salaminu, Persijanci zauzimaju i pale Atinu, a grčka flota stiže do Salamine. Spartanci su želeli da se vrate na Peloponez i da zatvore zidom Korintski prolaz, koji u dužini od 6 km deli poluostrvo Peloponez od ostatka Grčke, da bi sprečili kopneni prodor Persijanaca do njega. Međutim, zapovednik Atinjana Temistokle uspeo ih je uveriti da zid ništa neće značiti sve dok je mornarica u stanju da prevozi i snabdeva persijsku armiju.
Inače, rasprava Temistokla i Spartanaca vođena je oko proročanstva iz delfskog proročišta koje je neodređeno kazivalo da će Salamina „doneti smrt ženinim sinovima“ i da će Grci biti spašeni „drvenim zidom“. Temistokle je interpretirao drveni zid kao flotu brodova i tvrdio je da će to doneti Persijancima smrt. Neki Atinjani su to predviđanje shvatili doslovce, pa su se zabarikadirali drvenim zidom na ulazu u Akropolj. Persijanci su olako razbili taj zid, njih pobili, a Akropolj zapalili.
Pripreme
[uredi | uredi izvor]Prema Herodotu, udružena grčka flota imala je između 366 i 378 brodova. Nominalni komandant je bio Spartanac Euribijad, a stvarni Temistokle. Spartanci su imali malo brodova, ali s obzirom da su sebe smatrali prirodnim vođama bilo koje zajedničke grčke vojske zahtevali su da njihovom generalu pripadne komanda nad flotom. Od ukupnog broja brodova, 180 je bilo iz Atine, 40 iz Korinta, 30 iz Egine, po 20 iz Halkide i Megare, 16 iz Sparte itd.
Mnogo veća, persijska flota, imala je, prema različitim istorijskim izvorima, između 600 i 850 brodova. U početku invazije ona je brojala preko 1200 brodova, ali su mnogi brodovi izgubljeni u olujama Egejskog mora i kod Artemizija. Međutim, mnogi antički istoričari u svojim spisima ipak tvrde da su Perisjanci uspeli da popune svoju flotu do broja od oko 1000 do 1200 brodova. Persijanci su odlučili da unište grčku flotu kraj Salamine, pa se i sam persijski car Kserks I pripremio da isprati taj prizor sa obale.
Euribijad i Spartanci su nastavili svađu sa Temistokleom o nužnosti bitke kod Salamine. Oni su želeli da se bore bliže Korintu, da bi u slučaju poraza mogli da se povuku na glavno kopno ili da se potpuno povuku i čekaju da ih Persijanci napadnu kopnenim putem. Temistokle je tvrdio Euribijadu da nikakvi zidovi neće pomoći ako persijska flota opstane. Bojeći se da će biti nadglasan od strane Spartanaca, Temistokle se odlučuje na trik. Šalje uhodu persijskom caru, da bi on poverovao da se Grci nisu složili oko mesta prihvatanja bitke i da će se povlačiti tokom noći. Kserks I blokira zapadni prolaz, tako da se grčki brodovi ne mogu izvući. Time su Spartanci bili ometeni da promene Temistoklov plan. Tokom noći persijski brodovi su pretraživali zaliv ne bi li sprečili grčko povlačenje, do koga nije ni došlo.
Bitka
[uredi | uredi izvor]Sledećeg jutra (najverovatnije 28. septembra), Persijanci, izmoreni potragom za grčkim brodovima za koje su očekivali da će pokušati da se probiju kroz blokadu na zapad, zaplovili su u tesnac u odlučujući napad. Korintski brodovi se nisu povukli i time uvlače persijske brodove još dublje u tesnac. Dugo se nijedan grčki brod nije usudio da napadne, a onda je jedna trijera svojim ojačanim kljunom udarila u vodeći persijski brod.
Kao i kod Artemizija, brodovi brojnije persijske flote nisu mogli manevrisati na uskom prostoru što je olakšavalo atinskim brodovima da ih uništavaju svojim moćnim kljunovima. Persijanci su pokušavali da okrenu svoje brodove, ali jaki vetar ih je u tome sprečavao. Oni koji se nisu mogli okrenuti, ostajali su blokirani ostalim persijskim brodovima i zaglavljivali su prolaz. Grčki i persijski brodovi su razbijali jedni druge pri čemu se mestimično sve pretvaralo u bitku poput one kakva bi bila vođena na kopnu. Strele i koplja letjeli su sa broda na brod. Glavni persijski admiral Arijamen je svojim brodom udario u Temistokleov brod, ali u bici prsa u prsa jedan Grk ubija Arijamena.
U uski zaliv moglo je ući samo stotinak persijskih brodova. Grci bi ih uništili i onda je mogao uploviti novi talas brodova koji bi takođe bio uništen. Najmanje 200 persijskih brodova je potopljeno. Atinski komandant Aristid preotima od Persijanaca ostrvce Psitaleju na kome su pobijeni svi Persijski besmrtnici, koji su se na njemu zatekli. Prema Herodotu, Persijanci su imali jako velike gubitke jer, za razliku od Grka, mnogi nisu znali da plivaju, a i oni koji su doplivali do obale pobijeni su. Kserks je uništavanje svoje flote sve vreme gledao sa obale sa zlatnog trona.
Posledice
[uredi | uredi izvor]Pobeda Grka označava prekretnicu Grčko-persijskog rata, jer posle nje persijski car Kserks I povlači većinu armije u Persiju bojeći se da će Grci uništiti i brodove koji su služili kao most preko Helesponta (Dardanela), koji je spajao Aziju i Evropu. Kserks I se vratio u Persiju ostavivši u Grčkoj okupacione trupe pod komandom Mardonija. Mardonije je ponovo okupirao Atinu, a savez grčkih polisa ratovao je protiv njega u bitkama na Plateji i Mikalama 479. p. n. e.
Eshil, koji je i sam učestvovao u ratovima, napisao je o ratu komad „Persijanci“. Bitka kod Salamine označava spas za Grčku od persijske opasnosti, ali ta bitka ima i širi značaj, pobedu evropske sile nad azijskom i pojavu Zapadne civilizacije kao glavne sile sveta.
Moguća zamena
[uredi | uredi izvor]Pored ove postoje još dve bitke kod Salamine, pa se dešava česta greška.
- Bitka kod Salamine na Kipru 450. p. n. e. izmeću Delskog saveza i Persije
- Bitka kod Salamine na Kipru 306. p. n. e. izmeću Demetrija Poliorketa i Ptolemeja
Vidi još
[uredi | uredi izvor]- Grčko-persijski ratovi
- Termopilska bitka
- Jonski ustanak
- Maratonska bitka
- Bitka kod Artemizija
- Bitka kod Plateje