Bitka kod Hirbe

Bitka kod Hirbe
Deo Persijskog ustanka
Vreme 552. p. n. e. Mesto Hirba, u Mediji Ishod Pobeda Persijanaca
Sukobljene strane
Međani	Persijanci
Komandanti i vođe
Harpag	Kir Veliki Kasnije Harpag
Jačina
300 konjanika	5.000 pešaka 1.000 konjanika
Žrtve i gubici
250 konjanika	neznatni

Bitka kod Hirbe (552. p. n. e.) predstavlja prvu bitku Persijskog ustanka odnosno prvi oružani sukob Persijanaca i Međana uopšte. Pobunu je pokrenuo tada 24-godišnji persijski princ Kir Veliki, a ona će kasnije rezultirati promenom političkog balansa sile u korist Persije, kao i stvaranjem prvog Persijskog carstva. Glavni izvor o bici kod Hirbe je Nikolaj iz Damaska, dok ostali istoričari poput Herodota, Ktezija i Strabona takođe spominju bitku u svojim delima.

Posledica bitke kod Hirbe bila je odluka međanskog kralja Astijaga da se posebno obračuna sa Kirom, odnosno da napadne Persiju. Ipak, njegov pohod protiv Persijanaca završiće se neuspehom i konačnim padom. Nakon što Persijanci ovladaju Međanima, nastupiće razdoblje pomirenja i suživota između dva iranska naroda. Takođe, međanski glavni grad Ekbatana će postati jedan od glavnih gradova novog Persijskog carstva.

Pozadina

Bitka se odigrala nedugo nakon početka Persijskog ustanka, za koji se procijenjuje da je započeo u leto 553. p. n. e. Prema oskudnim izvorima smatra se kako se bitka odigrala oko pola godine nakon početka ustanka, dakle u zimu 552. p. n. e. Astijag, međanski vladar i Kirov deda, odbijao je višestruke zahteve Kira Velikog da napusti međanski kraljevski dvor i ponovo poseti svoje roditelje, kao što je već učinio nekoliko puta ranije. Iako njegov zahtev nije bio neuobičajen, Kir je napravio grešku time što je ponovio zahtev neposredno nakon početka ustanka, ali nakon što je persijski podanik Oebar uverio Astijaga, odobrio mu je posetu roditeljima. Prema Herodotu, odmah nakon Kirovog puta roditeljima u Persiju međanski general Harpag mu je u utrobi zeca poslao tajnu poruku o planu svrgavanja Astijaga, koju je Kir predao svome ocu Kambizu I. Ova priča poklapa se sa Nikolajevim delima koji spominje kako je Kambiz I već skupio veliki broj vojnika pre početka opšteg sukoba, dok je Kiru dao na raspolaganje manji deo vojske. Ovaj podatak potvrđuje pretpostavku istoričara kako je ustanak započeo u mesecima uoči bitke. Astijagovo dopuštanje Kiru da ode roditeljima pokazalo se kao jedan od razloga velike istorijske prekretnice koja će omogućiti Persijancima da stvore najmoćnije carstvo u starom veku.

Povod

Kir Veliki je bio u Ekbatani kada je Persijski ustanak već otpočeo. Prema istoričaru Nikolaju iz Damaska, nakon što je Kir Veliki napustio međanski kraljevski dvor pobegao je budući da je znao da će u slučaju otkrivanja njegovih pravih motiva biti pogubljen. Naime, Kirov glavni cilj je bio da se priključi svom ocu Kambizu I u Persijskom ustanku. Takođe, Kir je bio u graničnom uzrastu da postane odrasla osoba i saznao je da je Astijag već neuspešno pokušao da ga ubije dok je još bio novorođenče. Kir i Astijag delili su isti karakter po pitanju autoriteta, uprko s tome što je Kir bio tek 24-godišnjak. Astijag nije bio siguran da li je bezbedno dopustiti Kiru povratak u njegovu domovinu, ali Harpag ga je uverio kako Kir ne predstavlja nikakvu opasnost, čak ni onda kada su već počeli da se pojavljuju prvi znaci Persijskog ustanka. Budući da je znao da ga Astijaga lako može prevariti, Kir je imao još jednu prednost da donese slobodu u Persiju.

Citat fragmenata dela Nikolaja iz Damaska:

Kad je Kir ponovo posetio Astijaga, Oebar mu je dao svoj savet. Kir ga je prihvatio, poslao u Perziju, i kada se našao u mogućnosti pitao je Astijaga po obrascu Oebarovog saveta da poseti Persiju. Kralj nije hteo da ga pusti. Kir je tada odlučio da se osloni na najpouzdanijeg evnuha i da pričeka povoljan trenutak kako bi ponovo zamolio za put u Persiju. Jednog dana, kada je Kir naišao na Astijaga koji je bio dobre volje i pripit vinom, dao je evnuhu znak pa je ovaj dostavio kralju poruku koja je glasila: „Kir te požrtvovno moli da budeš milostiv i da mu odobriš posetu bolesnom ocu“. Astijag je pozvao Kira pa mu sa smeškom dopustio putovanje od pet meseci, ali pod uslovom da se šestog meseca vrati. Kir se naklonio u znak zahvalnosti kralju, a onda se idućeg dana zaputio u Persiju.

Istovremeno, Astijag je pozvao najbolje međanske zabavljače i pevače, a zadnju pesmu izvodio je zaratustrijanski sveštenik (Magi) zajedno sa jednom devojkom, čije riječi su ga duboko uznemirile:

Opasna divlja zver,,

Žešća od bilo kog vepra,

Puštena je;

Poslana u sunčanu zemlju kojom će ovladati,

Sa sposobnim ljudima,

Pokrenuće rat protiv velike vojske.

Čuvši ove stihove, Astijag se prisetio proročanstva kako će ga unuk svrgnuti sa prestola pa je upao u veliku depresiju. Jedan Vavilonac mu je savetovao da pogubi Kira Velikog čim se vrati sa putovanja. Astijag je pokušao da Kira opozove sa putovanja, ali bezuspešno.

Bitka

Nikolaj iz Damaska dalje navodi:

Astijag je pesmu poistovjetio sa sobom i Kirom, pa je poslao 300 konjanika da ga vrate nazad po svaku cenu, živog ili mrtvog. Kada su konjanici sustigli Kira i saopštili mu Astijagovu naredbu, on im je lukavo odgovorio, možda prema Oebarovom savetu: „Zašto se ne bi vratio ako sam mom gospodaru potreban? Danas ćemo slaviti, a sutra ćemo krenuti nazad.“ Ovaj odgovor naišao je na njihovo odobravanje. Prema persijskom običaju, Kir je naredio da se pripremi mnogo goveda i drugih životinja kako bi nahranio konjanike a onda ih je napio, ali istovremeno je ocu poslao poruku da mu pošalje 1.000 konjanika i 5.000 pešaka do grada Hirbe koji se nalazio na putu, pa da po zapovesti kralja naoruža ostale Persijance što je pre moguće. Ipak, nije govorio o svojim namerama. Tokom noći Oebar je uzeo konja i požurio u Hirbu gde je naoružao stanovnike i preuzeo vojsku koju je poslao Kambiz. Kada su se Astijagovi konjanici ujutru probudili mamurni otkrili su da je Kir nestao pa su ga gonili na putu do Hirbe. U ovom gradu Kir je prvi put pokazao svoju hrabrost, sa svojim Persijancima kada je pobio 250 Astijagovih konjanika. Ostatak je pobegao, i izvestio Astijaga o ovom događaju.

Do danas nije poznato da li je i persijska pešadija učestvovala u bici, ili sukobile samo konjica. Najverovatnije je da je u bici učestvovala samo konjica, budući da je Kir Veliki neposredno nakon bitke kod Hirbe morao da se povuče prema Persiji jer je Astijagova konjica mogla ga brzo da ga sustigne prilikom njegovog dugog putovanja na jug. Tokom ove bitke Kir je bio brojčano superiorniji u odnosu na Međane, ali istoričar Nikolaj iz Damaska navodi da je pobeda bila rezultat njegove hrabrosti i vojnog umeća. Prema Herodotu, Međane je u prvoj bici predvodio Harpag a tokom bitke deo njih je ubijen, deo se priključio Kiru, dok se ostatak povukao u Ekbatanu. Savremeni istoričari poistovjećuju Herodotov opis sa bitkom kod Hirbe koju je opisao Nikolaj.

Posledice

Pre nego što se Kambiz I sastao sa svojim sinom Kirom okupio je 350.000 persijskih vojnika, Astijag je istovremeno okupio sve raspoložive snage iz svih krajeva Međanskog carstva koje su brojale 1.205.000 vojnika, pa je krenuo u pohod na Persiju. Većina istoričara ove brojke smatra uvećanima, dok ostali smatraju kako je reč o ukupnim rezervama. Naime, tokom narednih bitaka učestvovalo je ukupno oko 200.000 ljudi na obe strane. Astijag je shvatio da je potcenio Kirovu vojnu moć, pa je odlučio da mora da pokrene masovnu invaziju protiv Persijanace koja je i otpočela nedugo nakon bitke kod Hirbe.

Istorijski značaj

Bitka kod Hirbe je bila prvi veliki udarac za Međane, kao i njihov prvi vojni poraz nakon dugo vremena. Takođe, bitka je naterala međanskog kralja Astijaga da pokrene veliki vojni pohod protiv Persijanaca, dok je Kir Veliki istovremeno pokušavao da nagovori severne satrapije na pobunu, odnosno na savez sa Persijom. Neposredno nakon rata, Međani i Persijanci su i dalje bili usko povezani pa su živeli u međusobnom uvažavanju, na primer Međanima je bilo dozvoljeno da postanu deo elitnih jedinica Persijskog carstva (tzv. Persijski besmrtnici). Od ranih 1900-ih bitka je gotovo zaboravljena, budući da njeni izvori uglavnom datiraju iz ostataka dela drevnih istoričara. Ipak, savremeni istoričari u poslednje vreme izražavaju veliko interesovanje za ovu bitku koju smatraju velikom prekretnicom u antičkom svetu, budući da je ona bila početak ostvarivanja ahemenidske persijske dominacije nad regijonom u idućih četvrt milenijuma.

Literatura

• Chisholm, Hugh (1910). The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Cambridge, Engleska; New York: The University Press. str. 206—207. 
• Fischer, W. B.; Gershevitch, Ilya; Yarshster, Ehsan (1993). The Cambridge History of Iran. 1. Cambridge University Press. str. 144—146. 

Antička dela

• Nabonidove kronike (babilonski tekstovi)
• Herodot - „Historija“ (I. 127. i I. 128.
• Ktezije: „Persica“
• Justin: Sadržaj „Filipske historije“ Pompeja Troga (I. 6.)
• Nikolaj iz Damaska: Fragmenti djela
• Strabon: „Historija“, XV. 3.8.
• Athenaeus: „Deipnosofisti“, 1.14 (633e) 6:419

Savremena dela

• W. B. Fischer, Ilya Gershevitch i Ehsan Yarshster: The Cambridge History of Iran, izdavač: Cambridge University Press, 1. svezak, 1993.
• Duncker, Max (1881). History of Antiquity. London: Richard Bentley. 
• Hugh Chisholm - The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information, Cambridge, Engleska; New York, izdavač: The University Press, 1910.
• Rawlinson, George (2007) [1885]. The Seven Great Monarchies of the Ancient Eastern World. New York: John B. Eldan Press. 
• Peter N. Stearns i William L. Langer: „Enciklopedija svjetske historije: antička, srednjovjekovna i moderna“ (The Encyclopedia of World History: Ancient, Medieval, and Modern), izdavač: Houghton Mifflin Press, Boston, 2001. pp. 40.
• Robert Anderson Edward: „Historija nestalih civilizacija Istoka“ (The Story of Extinct Civilizations of the East), izdavač: Phillips McClure, 1904.
• Laymon, Charles M. (1971). The Interpreter's One Volume Commentary on the Bible: Introduction and Commentary. Abingdon Press. 
• James Ussher, Larry Pierce i Marion Pierce: „Svjetski ljetopisi“ (The Annals of the World), Green Forest, izdavač: Master Books, 2006.
• Dandamaev, M. A. (1989). A Political History of the Achaemenid Empire. BRILL. ISBN 978-90-04-09172-6. 
• Orr, James (1915). The International Standard Bible Encyclopaedia. Howard-Severance Company. str. 774. 

Spoljašnje veze

• „Nabonidove kronike“, Livius.org, Jona Lendering Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. decembar 2016)