Pređi na sadržaj

Bitka na reci

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka na reci
Deo Muslimansko osvajanje Persije
Vreme633. god n. e
Mesto
Ishod odlučujuća rašidunska taktička pobeda
Sukobljene strane
Rašidunski kalifat Sasanidsko carstvo
arapski saveznici
Komandanti i vođe
Halid ibn el Valid Karin,†[1]
Kubad, †
Anošagan†
Jačina
17.000 ljudi[traži se izvor][2] 30.000- 50.000 ljudi[traži se izvor] (primarni izvori)
Žrtve i gubici
nepoznati 30.000 ljudi(primarni izvori)[traži se izvor]
10,000-15,000[3]

Bitka na reci takođe poznata kao Bitka kod El Madahara odigrala se u Mesopotamiji (Irak) između vojski Rašidunskog kalifata i Sasanidskog carstva, muslimane je u toj bici predvodio Halid ibn el Valid i porazio brojčano nadmoćniju sasanidsku vojsku.

Islamski prorok Muhamed umro je 8. juna 632. godine, a Ebu Bekr ga je nasledio kao prvi kalifa. Ebu Bekrov kalifat trajao je 27 meseci tokom kojih je ugušio pobunu arapskih plemena širom Arabije u uspešnoj kampanji protiv otpadništva i vrativši vlasti Medine nad Arabijom. Nakon što su pobune ugušene, Ebu Bekr je započeo sa osvajačjkim ratom. Pokrenuo je pohode protiv carstva Sasanida i Vizantijskog carstva (Istočno rimsko carstvo) i tako promenio tok istorije čime će za samo nekoliko kratkih decenija dovesti do stvaranja jednog od najvećih carstava u istoriji.

Nakon ratova Rida, poglavar muslimanskih plemena izvršio je pohod na persijske pogranične gradove u Iraku. Nakon uspeha ovih uapada Ebu Bekr je planirao da proširi svoje carstvo. Započeo je sa Irakom, bogatom persijskom provincijom. Posle vekova persijske moći i slave koji su tamo bili uspostavljeni, za ekspediciju Ebu Bekra bilo je izuzetno važno da tu ne pretrpi poraz, jer bi to potvrdilo i ojačalo strah od persijske vojne snage. Da bi prevladao zabrinutost odlučio je da će se vojska koja će upasti u Persiju u potpunosti sastojati od dobrovoljaca. Zapovedništvo nad vojskom prepustio je svom najboljem vojskovođi Halidu ibn el Validu. Muslimani su u aprilu 633. izvršili invaziju na Persijsko carstvo Sasanida i pobedili vojsku Sasanida u Bici lanaca, gde je u dvoboju marzbana (pokrajinski guverner) Hormuza ubio Halid ibn el Valid.

Pozadina

[uredi | uredi izvor]

Pre Bitke lanaca, marzban Hormuz pisao je caru o pretnji iz Arabije i skoncentrisao vojsku za bitku, koja se sastojala od velikog broja hrišćanskih arapskih pomoćnika, a pre bitke, car je poslao veliku vojsku koju je vodio vojskovođa sa najvišim zvanjem po imenu Karin, njegova uloga je bila da štiti Ubalu koja je bila važna luka Persijskog carstva u slučaju da muslimani pobede marzbana Hormuza.

Pripreme za bitku

[uredi | uredi izvor]

Persijske pripreme

[uredi | uredi izvor]

Nakon Bitke lanaca, male snaga persijske vojske koju su predvodili zapovednici Kubaz i Anošagan koji su zapovedali krilima pridružile su se Karinzovoj vojsci. Preživeli iz Bitke lanaca obavestili su zapovednike o tome kako su ih persijski veterani napustili i pridružili se muslimanskim snagama omogućavajući muslimanima da popune svoje redove iskusnim persijskim veteranima koji su prešli na islam i suočili se sa neiskusnim regrutima, ideje koja bi mnoge mogla da dovede do toga napuste pohod i vratite se kući. Karinz se uspaničio i odlučio da se bori izvan Ubale na mestu zvanom El Madar, znajući da persijski veterani koji su prešli u islam neće znati to područje. Karinz je odabrao ovo mesto jer se nalazila blizu reke Eufrat, što je olakšalo dolazak persijskih vojnika sa lakoćom.

Muslimanske pripreme

[uredi | uredi izvor]

Halid je znao da su Persijci organizovali svoju vojsku u El Madaru, pa je predvodio vojsku i poslao mali odred koji je vodio Mutana ibn Harita. Cilj mu je bio da stigne pre nego što persijske snage uspeju da sakupe snagu i udari ih dok su još slabe i nespremne, poput većine bitaka, ova taktika bi omogućila Halidu da iskoristi situaciju i izvrši mnogo manevara pre nego što su iskusne sasanidske vojske mogle da reaguju. Kad je Halid stigao, ugledao je persijske brodove koji još uvek dolaze na ivicu reke i odmah je shvatio da je persijska vojska još uvek nespremna i da nije spremna da zapodene bitku. Cilj arapske vojske bio je da udari pre nego što iskusniji veterani stignu.

Halid sa oko 17.000 ljudi suočio sa Persijancima. Dve vojske su se postrojile za borbu. Kubaz i Anušjan su komandovali krilima persijske vojske, dok je Karin, koji je bio 100.000 dirhama general, zadržao centar. Perzijska vojska je bila raspoređena uz reku a blizu nje je bila flota čamaca spremnih na obližnjoj obali kako bi se olakšalo povlačenje. Halid se takođe rasporedio sa centrom i krilima, ponovo postavljajući Asima bin Amra i Adija bin Hatima za za zapovednike na krilima.

Bitka je počela sa tri dvoboja. Prvi koji je istupio i izazvao na dvoboj je bio Karin. Dok je Halid gonio svog konja napred, drugi musliman Makal bin El Aši, jahao je iz muslimanski redova i krenuo ka Karinu. Makal je stigao do Karina pre Halida, a pošto je bio izuzetan mačevalac i mogao da se boriti kao najbolji ratnici, Halid ga nije ponovo pozvao. Oni su se borili i Makal je ubio Karina. Nakon toga su se pojavila druga dva generala, Kubaz i Anušjan i uputili izazov za jednu borbu. Taj izazov su prihvatili zapovednici muslimanskih krila, Asim i Adi. Asim je ubio Anušjana, a Adi je ubio Kabuza. Dok su persijski generali padali, Halid je izdao naredbu za opšti napad i muslimani su požurili da napadnu svim snagama persijsku vojsku.

Persijska vojska ovde je sada izgubila sve vrhunske generale, ali ljudi su se hrabro borili i bili u stanju da neko vreme izdrže muslimanske napade. Ali zbog nedostatka sposobnih generala, nered i zbrka u perzijskim redovima su ubrzo postali vidljivi. Na kraju, pod udarima koji su se nastavljali usled napada muslimana, persijska vojska je izgubila svu povezanost, okrenula se i krenula na obalu reke. U ovoj bici je ubijeno 30 000 Persijanaca.

Posledice

[uredi | uredi izvor]

Nakon Bitke na reci, Halid je pobedio persijske vojske u još tri bitke (bitka kod Valadže - bitka kod Ulaisa - bitka kod Hire) i dosegao svoj cilj: Al-Hiru. Prva muslimanska invazija na Irak završena je u roku od četiri meseca. Ebu Bekr nije uputio Halida da krene dublje u sasanidsku teritoriju, a nakon devet meseci poslao ga je da komanduje invazijom na Vizantijsko carstvo na sirijskom frontu.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ .I. Akram, The Sword of Allah: Khalid bin al-Waleed, His Life and Campaigns
  2. ^ A.I.Akram, Sword of Allah, Khalid ibn Walid, ch.13th, pp. 135
  3. ^ A.I.Akram, Sword of Allah, Khalid ibn Walid, ch.13th, pp. 137

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • A.I. Akram, The Sword of Allah: Khalid bin al-Waleed, His Life and Campaigns, Nat. Publishing. House, Rawalpindi. 1970. ISBN 978-0-7101-0104-4..