Бич (list 1889)
Tip | humorističko-satirični list |
---|---|
Format | 36 cm |
Vlasnik | Sima Lukin Lazić |
Urednik | Dragoljub Mirosavljević |
Osnivanje | 1889. |
Jezik | srpski |
Ukidanje | 1890. |
Sedište | Beograd |
Veb-sajt | Bič : list za šalu i satiru |
Bič: list za šalu i satiru je humorističko-satirični list sa ilustracijama koji je izlazio u Beogradu od 1. aprila 1889. do 23. oktobra 1890.[1][2]
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Bič: list za šalu i satiru izlazio je u Beogradu od 1. aprila 1889. godine do 23. oktobra 1890. godine. Izašlo je ukupno 42 broja. Vlasnik je bio Sima Lukin Lazić.[2] Štampan je u štampariji Narodne radikalne stranke. Karakteristično je za list da je bio sa slikama. Lukin je objavljivao crtane karikature. Angažovao je Dragutina Damjanovića, jednog od srpskih poznatih crtača.[3] List je bio radikalski nastrojen i udarao je najviše po stranim neprijateljima, ali i domaćim i to najviše iz Napredne i Liberalne stranke.[4] Podnaslov se menjao od broja 15 1889. godine u List za šalu i zbilju.[1]
Politička orijentisanost lista
[uredi | uredi izvor]Lukin Lazić je doslovno sprovodio program Narodne radikalne stranke. Najviše je napadao novinara Peru Todorovića, prijatelja dinastije Obrenović. Zbog oštrog i satiričnog tona često je bio list cenzurisan. Za prekid izlaženja bile su, sem cenzure, i u pitanju finansije. Posle obustave izlaženja Biča, Lukin Lazić se seli u Zagreb gde pokreće novi satirični list Vrač pogađač 1896. godine.[3]
Periodičnost izlaženja
[uredi | uredi izvor]Izlazio je nedeljno.[1]
Tematika
[uredi | uredi izvor]U Biču su se pojavljivali politički članci vezani i za spoljnu i unutrašnju politiku. Takođe je bilo članaka vezanih za crkvenu politiku. Bavio se pitanjima austrougarske politike i položajem Srba u unutrašnjoj politici susedne države.[5]
- Dosetke
- Šale
- Oštri satirični članci
Rubrike
[uredi | uredi izvor]- Dugonja i Puponja
- S brda s dola
- Kapljice
- Poruke i otporuke
-
Bič, Dugonja i Puponja, broj 4, 21. januar 1890.
-
Bič, Rubrika Kapljice, S brda s dola, broj 5, 28. januar 1890.
-
Bič, Poruke i otporuke, karikatura Ko potpiruje razdor, broj 9, 25. februar 1890.
Karikature
[uredi | uredi izvor]Karikatura je bila deo vizuelne kulture i učestvovala je u propagiranju i širenju nacionalnih ideja u 19. i 20. veku. Na naslovnoj strani lista se skoro uvek javljala. Izostala je svega nekoliko puta. Vodovdanski broj iz 1889. je bio specifičan po tome što je imao crne margine kao svojevrstan pomen u čast stradalih kosovskih junaka. Tekst u sklopu karikature je bio nerazdvojan jer ilustracija bez teksta da ga pojasni nije bila sasvim dorečena. Takođe je i tekstu bila potrebna ilustracija za kombinovanje značenja.[4] Austrougarska monarhija je u Biču predstavnjena kao figura žene i nosi pejorativna imena Teta ili Baba. Osoba je predstavljana kao zla, lukava, prevrtljiva, pokvarena, nasilna. Uvek je superiorna i svojim telom i položajem na crtežu to nedvosmisleno pokazuje u odnosu na predstavnika srpskog naroda. Lik srpskog predstavnika je idealizovan u vidu plećatog muškarca, markantne spoljašnjosti sa naglašenim nacionalnim identitetom. Prikazan je u šumadijskoj narodnoj nošnji, kožnim opancima, pravilnih crta lica, dugim brkovima i na glavi sa fesom.[4]
Saradnici
[uredi | uredi izvor]- Branislav Nušić
- Vojislav Ilić
- Ilija Vukićević
- Milan Petko Pavlović
- Nikola Simić
- Milorad Mitrović
Urednici
[uredi | uredi izvor]- Dragoljub Mirosavljević za broj 1 i 2 1889.
- David Batić od broja 3 1889 zastupnik odgovornog urednika
- Jovan Todić od broja 10 1889. godine
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Bič, broj 1, 1. april 1889.
-
Bič, Vidovdanski broj 13, 25. jun 1889.
-
Bič, broj 2, 7. januar 1890.
-
Bič, broj 7, 11. februar 1890.
-
Bič, broj 9, 25. februar 1890.
-
Bič, poslednji broj, broj 42, 23. oktobar 1890.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v Bič : list za šalu i satiru / vlasnik S. [Sima] Lukin Lazić ; odgovorni urednik Dragoljub Mirosavljević. - God. 1, br. 1 (1. apr. 1889)-god. 2, br. 42 (23. okt. 1890). - Beograd : [b. i.], 1889-1890 (Beograd : Štamparija Narodne Radikalne Stranke). - 36 cm
- ^ a b Kisić, Milica; Bulatović, Branka (1996). Srpska štampa : 1768-1995. : istorijsko-bibliografski pregled. Štampa i srpsko društvo 19. i 20. veka. Beograd: Medija centar. str. 105. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ a b Rošulj, Žarko (2017). Leksikon srpske šaljive periodike: 1830-1918. Novi Sad, Beograd: Matica srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 32.
- ^ a b v Ikonić, Ivana (2015). SRPSKA HUMORISTIČKO-SATIRIČKA PERIODIKA DRUGE POLOVINE XIX I POČETKA XX VEKA : doktorska disertacija (PDF). Novi Sad: UNIVERZITET U NOVOM SADU, FILOZOFSKI FAKULTET, ODSEK ZA SRPSKU KNjIŽEVNOS. str. 53—78.
- ^ Kisić, Milica; Bulatović, Branka (1991). „Bibliografija beogradske štampe od 1835. do 1991”. Novinarski letopis. 4, broj 4 (Jubilarno izdanje): 36.