Pređi na sadržaj

Bijas iz Priene

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prikaz lika Bijasa, Vatikanski muzeji

Bijas (grčki: Βιας ο Πριηνευς; aktivan tokom 6. veka pre nove ere) iz Priene bio je grčki mudrac. Široko je prihvaćen kao jedan od sedam mudraca Grčke i bio je poznat po svojoj poštenosti.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Bijas je rođen u Prieni (današnji Gulubahče, Turska) i bio je Teutamov sin.[1] Za njega se kaže da je bio istaknut po svojoj veštini zastupanja u svojstvu advokata i po tome što je zastupao i branio ono što je smatrao za ispravno.[2] Pozivajući se na to, Demodok sa Lerosa je izgovorio sledeću izreku: „Ako si sudija, donesi priensku odluku“, a Hiponaks je rekao: „Moćniji u izlaganju razloga od Bijasa iz Priene“.[3]

Uvek se ubrajao među sedam mudraca, a Dikearh ga je pominjao kao jednog od četvorice kojima je jedino ta titula bila univerzalno data, a preostala trojica su Tales, Pitak i Solon.[4] Satir ga je postavio kao vodećeg među Sedam mudraca,[1] a to je uradio čak i Heraklit, koji je izlio prezir na ličnosti kao što su Hesiod i Pitagora,[5] je o Bijasu govorio kao o „čoveku većeg obzira od bilo koga“. [6] Jedan od primera njegove velike dobrote je legenda koja kaže da je Bijas platio otkup za neke žene koje su bile zarobljene. Pošto ih jei školovao kao svoje kćeri, poslao ih je nazad u Mesinu, njihovu domovinu, njihovim očevima.[1]

Kaže se da je Bijas umro u veoma poodmaklim godinama dok je zastupao svog klijenta. Pošto je završio sa govorom, naslonio je glavu na unuka. Kada je advokat na suprotnoj strani progovorio, sudije su donele odluku u korist Bijasovog klijenta, a do tada je Bijas umro. [2] Grad mu je priredio veličanstvenu sahranu i ispisao na njegovom grobu: [7]

Ovde Bijas iz Priene počiva, čije ime
je donelo njegovoj domovivi i čitavoj Ioniji slavu.

Navodi se da je Bijas napisao pesmu od 2000 stihova o Joniji i načinu da je učini prosperitetnom. [7]

Izreke

[uredi | uredi izvor]

Diogen Laertije i drugi su mu pripisali mnoge izreke:

  • Sve što je moje nosim sa sobom.
  • Naivne ljude je lako prevariti.
  • Većina ljudi je loša.
  • Svi ljudi su izopačeni.
  • Teško je velikodušno podneti promenu sreće na gore.
  • Izaberite put koji ćete usvojiti sa promišljanjem; ali kada ste ga usvojili, onda čvrsto istrajte u njemu.
  • Ne govori brzo, jer to pokazuje ludost.
  • Voli razboritost.
  • Govori o bogovima onakvima kakvi jesu.
  • Nemoj hvaliti nedostojnog čoveka zbog njegovog bogatstva.
  • Uzmite ubeđivanjem, a ne silom.
  • Negujte mudrost kao sredstvo za putovanje od mladosti do starosti, jer je trajnija od bilo koje druge imovine.
  • Zato uredi svoje poslove kao da ćeš dugo živeti, ili uskoro umreti.
  • Vole kao da će jednog dana mrzeti, i mrze kao da će jednog dana voleti.[8]
  • Pozicija će pokazati kakav je čovek.[9]

Bista u Vatikanu

[uredi | uredi izvor]

U aprilu 1819, Šopenhauer je napisao u svom Reisebuch [Dnevniku putovanja]: „U Vatikanu [Dvorani filozofa] postoji bista Bijasa sa natpisom πλειστοι ανθρωποι κακοι [većina ljudi je loša]. maksima."[10]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Diogenes Laërtius, i. 82
  2. ^ a b Diogenes Laërtius, i. 84
  3. ^ Diogenes Laërtius, i. 84; Strabo xiv. 1. 12
  4. ^ Diogenes Laërtius, i. 41
  5. ^ Diogenes Laërtius, viii. 6, ix. 1
  6. ^ Diogenes Laërtius, i. 88
  7. ^ a b Diogenes Laërtius, i. 85
  8. ^ Aristotle, Rhetoric 11.13, 1389b23f.
  9. ^ Aristotle, Nicomachean Ethics V.I, 1130al.
  10. ^ Manuscript Remains, Volume 3, "Reisebuch," § 30

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]