Bi-bap

Bi-bap
Bi-bap
	Alto saksofonista Čarli Parker bio je vodeći izvođač i kompozitor bi-bap ere. Ovde je prikazan sa Tomijem Poterom, Maksom Roučem i Majlsom Dejvisom u klubu Tri Djuses u Njujorku.
Stilsko poreklo	Sving; Kanzas Siti džez;
Kulturološko poreklo	Sredinom-1940-ih, Sjedinjene Države
Izvedeni oblici	Avantgardni džez; hard bap; post-bap; Vabap;
Regionalne scene
	Sjedinjene Države
	Džez pijano; Progresivna muzika; Hipster;

Bi-bap (engl. bebop) je stil džez muzike nastao tokom ranih četrdesetih kao reakcija protiv poplave komercijalne muzike i popularnih melodija koje su zahvatile džez. Glavni osnivači su Dizi Gilespi i Čarli Parker. Bi-bap je transformisao džez, iz muzike za igru u modernu umetničku formu.^[1]

Bi-bap se razvio kako je mlađa generacija džez muzičara proširila kreativne mogućnosti džeza izvan popularnog, plesno orijentisanog sving stila sa novom „muzikom muzičara“ koja nije bila u velikoj meri plesna i zahtevala je pažljivo slušanje.^[2] Kako bi-bap nije bio namenjen plesu, omogućio je muzičarima da sviraju u bržem tempu. Bi-bap muzičari su istraživali napredne harmonije, složene sinkope, izmenjene akorde, produžene akorde, zamene akorda, asimetrično fraziranje i zamršene melodije. Bi-bap grupe su koristile ritam sekcije na način koji je proširio njihovu ulogu. Dok je ključni ansambl ere sving muzike bio veliki bend od četrnaestak muzičara koji su svirali u stilu ansambla, klasična bi-bap grupa je bila mala kombinacija koja se sastojala od saksofona (alt ili tenor), trube, klavira, gitare, kontrabas i bubnjevi koji sviraju muziku u kojoj je ansambl imao pomoćnu ulogu za soliste. Umesto da sviraju jako aranžiranu muziku, bi-bap muzičari su obično svirali melodiju kompozicije (nazvanu „glava“) uz pratnju ritam sekcije, nakon čega je sledila deonica u kojoj je svaki od izvođača improvizovao solo, a zatim se vraćao na melodiju na kraju kompozicije.

Etimologija

„Uprkos objašnjenjima porekla ovih reči, igrači su zapravo pevali reči „bibop“ i „rebop“ u ranu bop frazu kao što je prikazano u sledećem primeru.“^[3]

Sviraj (pomoć·info)

Termin „bi-bap” je izveden iz besmislenih slogova (vokabala) koji se koriste u skat pevanju; prvi poznati primer upotrebe „bi-bapa” bio je u „Four or Five Times” Makinijevim beračima pamuka, snimljenom 1928. godine.^[4] Ponovo se pojavljuje u snimku iz 1936. „I'se a Muggin'” Džeka Tigardena.^[4] Varijacija, „ri-bap”, pojavljuje se u nekoliko snimaka iz 1939. godine.^[4] Prvo, poznato štampano pojavljivanje se takođe dogodilo 1939. godine, ali je termin kasnije bio malo korišćen sve dok se nije primenio na muziku koja je sada povezana sa njim sredinom 1940-ih.^[4] Telonijus Mank tvrdi da je originalni naslov „Bi-Bap” za njegovu kompoziciju „52nd Street Theme”, poreklo imena bi-bap.^[5]

Neki istraživači spekulišu da je to bio termin koji je koristio Čarli Kristijan jer je zvučao kao nešto što je pevušio dok je svirao.^[6] Dizi Gilespi je izjavio da je publika skovala ime nakon što ga je čula kako prenosi tada bezimene kompozicije svojim igračima i štampa ga je na kraju prihvatila, koristeći ga kao zvanični izraz: „Ljudi, kada su hteli da traže te brojeve, a ne znaju ime, tražili bi bi-bap."^[7] Druga teorija je da su ono potiče od povika „Ariba! Ariba!” koristile latinoameričke vođe bendova tog perioda da ohrabre svoje bendove.^[8] Ponekad su se termini „bi-bap” i „ri-bap” koristili naizmenično. Do 1945, upotreba „bi-bap”/„ri-bap” kao besmislenih slogova bila je široko rasprostranjena u R&B muzici, na primer u „Hey! Ba-Ba-Re-Bop” Lajonela Hamptona. Bi-bap muzičar ili baper postao je uobičajeni lik u šalama 1950-ih, preklapajući se sa bitnikom.^[9]

Karakteristike

Bi-bap se od ranijih stilova džez muzike razlikuje kako po napuštanju ritmičkog kontinuiteta tako i po proširenju harmonskih osnova. Sada ritam sekcija više ne obezbeđuje ravnomerno pulsiranje taktnih delova, a pojavljuju se neuobičajene akcentuacije da dopune i istaknu melodijske fraze. Rad bubnjara pretvara se u snažno naglašavanje na dobošu i bas-bubnju, dok činele svojim neprekidnim metalnim zvečanjem povezuju sve odlomke. Pijanista svira sinkopirane akorde radi podsticanja inspiracije soliste. Jedino basista i danje održava tempo. Što se tiče gitare, ona nestaje iz ritam sekcije. Improvizacija više za osnovu nema melodiju, kako je bilo u tradicionalnom džezu, već se kao osnova koristi harmonska struktura, koja je u bi-bapu mnogo kompleksnija. Mnogo se više koriste disonantni intervali, hromatske prolaznice, alterovani akordi i akordske supstitucije.

Najznačajniji predstavnici

Kenonbol Ederli,^[10]^[11]^[12] alt saksofon
Kliford Braun, truba
Rej Braun, kontrabas
Čarli Kristijan, gitara
Keni Klark, bubanj
Majls Dejvis, truba
Keni Doram, truba
Dizi Gilespi, truba
Dekster Gordon,^[13]^[14]^[15] tenor saksofon
Beri Heris, klavir
Persi Hit, kontrabas
Milt Džekson, vibrafon
Džej Džej Džonson, trombon
Djuk Džordan, klavir
Džon Luis, klavir
Čarls Mingus, kontrabas
Telonijus Monk, klavir
Fets Navaro, truba
Čarli Parker, alt saksofon
Čet Bejker, truba
Bad Pauel, klavir
Maks Rouč, bubanj
Soni Rolins, tenor saksofon
Soni Stit, tenor i alt saksofon

Reference

^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 142. ISBN 86-331-2075-5.
^ Lott, Eric. Double V, Double-Time: Bebop's Politics of Style. Callaloo, No. 36 (Summer, 1988), pp. 597–605
^ Tanner, Paul O. W.; Gerow, Maurice (1964). A Study of Jazz (2nd izd.). str. 81. ISBN 0-697-03557-3.
^ ^a ^b ^v ^g Gleason, Ralph J. (15 February 1959) "Jazz Fan Really Digs the Language – All the Way Back to Its Origin". Toledo Blade.
^ Kelley, Robin (2009). Thelonious Monk: The Life and Times of an American Original. Simon & Schuster. str. 95. ISBN 978-1439190494.
^ Jim Dawson and Steve Propes (1992). What Was The First Rock'n'Roll Record?. ISBN 0-571-12939-0.
^ Painter, Nell Irvin (2006). Creating Black Americans. Oxford University Press US. str. 228–229. ISBN 0-19-513755-8. Pristupljeno 9. 7. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Peter Gammond (1991). The Oxford Companion to Popular Music. ISBN 0-19-311323-6.
^ Cameron, William Bruce (1963). Informal Sociology (na jeziku: engleski). Random House. str. 93.
^ Ginell, Richard S. „Black Messiah – Cannonball Adderley : Songs, Reviews, Credits, Awards”. AllMusic. Pristupljeno 8. 7. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Randel, Don Michael (1996). „Adderley, Cannonball”. The Harvard Biographical Dictionary of Music. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. str. 5. ISBN 0-674-37299-9.
^ Cook, Richard (2005). Richard Cook's Jazz Encyclopedia. Penguin Books. str. 3. ISBN 0-141-00646-3.
^ „Dexter Gordon interview with Les Tomkins, 1962”. National Jazz Archive. 11. 3. 2020. Arhivirano iz originala 2020-08-14. g. Pristupljeno 2021-03-06. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „From the Harvard Art Museums' collections Dexter Gordon, Royal Roost, New York City”. Harvardartmuseums.org.
^ Andrews, Travis M. (20. 3. 2019). „Jay-Z, a speech by Sen. Robert F. Kennedy and 'Schoolhouse Rock!' among recordings deemed classics by Library of Congress”. The Washington Post. Pristupljeno 25. 3. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Literatura

Berendt, Joachim E. The Jazz Book: From Ragtime to Fusion and Beyond. Trans. Bredigkeit, H. and B. with Dan Morgenstern. Westport, CT: Lawrence Hill & Co., 1975.
Deveaux, Scott (1999). The Birth of Bebop: A Social and Musical History. Berkeley: University of California Press.
Giddins, Gary (1987). Celebrating Bird: The Triumph of Charlie Parker. New York City: Morrow.
Gioia, Ted. (1997). The History of Jazz. Oxford, New York: Oxford University Press. .
Gitler, Ira (1987). Swing to Bop: An Oral History of the Transition of Jazz in the 1940s. Oxford: Oxford University Press.
Rosenthal, David. (1992). Hard bop: Jazz and Black Music, 1955–1965. New York: Oxford University Press. .
Tirro, Frank. "The Silent Theme Tradition in Jazz". The Musical Quarterly 53, no. 3 (July 1967): 313–34.
Cooke, Mervyn (1999). Jazz. London: Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-20318-7. .
Collier, James Lincoln (1978). The Making of Jazz: A Comprehensive History. Dell Publishing.
Dance, Stanley (1983). The World of Earl Hines. Da Capo Press. ISBN 0-306-80182-5. Includes a 120-page interview with Hines plus many photos.
Elsdon, Peter (2003). „Review: The Cambridge Companion to Jazz, edited by Mervyn Cooke and David Horn”. Zeitschrift für Musikwissenschaft (6): 159—175. Arhivirano iz originala 01. 11. 2013. g. Pristupljeno 17. 09. 2022.
Giddins, Gary (1998). Visions of Jazz: The First Century. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-507675-3.
Kubik, Gerhard (1999). Africa and the Blues. Jackson, Mississippi: University Press of Mississippi.
Kubik, Gerhard (22. 3. 2005). „Bebop: A Case in Point. The African Matrix in Jazz Harmonic Practices”. Black Music Research Journal. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Levine, Mark (1995). The Jazz theory book. Petaluma, California: Sher Music. ISBN 978-1-883217-04-4.
Litweiler, John (1984). The Freedom Principle: Jazz After 1958. Da Capo. ISBN 978-0-306-80377-2.
Peñalosa, David (2010). The Clave Matrix; Afro-Cuban Rhythm: Its Principles and African Origins. Redway, CA: Bembe Inc. ISBN 978-1-886502-80-2.
Schuller, Gunther (1968). Early Jazz: Its Roots and Musical Development. New York: Oxford University Press. New printing 1986.
Tucker, Mark, ur. (1995) [1991]. Ellington: The Early Years (reprint izd.). Urbana and Chicago: University of Illinois Press. ISBN 9780252065095.
Ward, Geoffrey C.; Burns, Ken (2000). Jazz: A History of America's Music (1st izd.). New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-679-76539-4. Also: Jazz (2001 miniseries).
Berendt, Joachim Ernst; Huesmann, Günther, ur. (2005). Das Jazzbuch (7th izd.). Frankfurt am Main: S. Fischer. ISBN 3-10-003802-9.
Carr, Ian. Music Outside: Contemporary Jazz in Britain. (2nd izd.). London: Northway. ISBN 978-0-9550908-6-8.
Davis, Miles (2005). Boplicity. Delta Music plc. UPC 4-006408-264637.
Frank Alkyer; Ed Enright, ur. (2009). „Downbeat”. The Great Jazz Interviews. Hal Leonard Books. ISBN 978-1-4234-6384-9.
Gridley, Mark C. (2004). Concise Guide to Jazz. ISBN 0-13-182657-3. , fourth edition. Upper Saddle River, New Jersey: Pearson/Prentice Hall.
Nairn, Charlie. 1975. Earl 'Fatha' Hines: 1 hour 'solo' documentary made in "Blues Alley" Jazz Club, Washington DC, for ATV, England, 1975: produced/directed by Charlie Nairn: original 16mm film plus out-takes of additional tunes from that film archived in British Film Institute Library at bfi.org.uk and itvstudios.com: DVD copies with Jean Gray Hargrove Music Library [who hold The Earl Hines Collection/Archive], University of California, Berkeley: also University of Chicago, Hogan Jazz Archive Tulane University New Orleans and Louis Armstrong House Museum Libraries.
Schuller, Gunther.. (1991). The Swing Era: The Development of Jazz, 1930–1945. Oxford University Press. .
Warfield, Russell (5. 5. 2015). „The Epic”. drownedinsound.com. Arhivirano iz originala 12. 10. 2017. g. Pristupljeno 12. 10. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Hochman, David (15. 5. 2018). „Grammy-Winning Keyboardist Cory Henry On Inspiration And Funky Improvisation”. Forbes. Pristupljeno 16. 5. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
„UNESCO World Jazz Day Present | TeRra Magazine” (na jeziku: engleski). 2019-04-08. Arhivirano iz originala 5. 3. 2021. g. Pristupljeno 2021-03-06. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Bailey, Michael (1. 5. 2018). „Jacob Collier review: Youtuber gets Gen Y into jazz”. The Australian Financial Review. Pristupljeno 16. 5. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

[британика_1-1] Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 142. ISBN 86-331-2075-5.

[Double-2] Lott, Eric. Double V, Double-Time: Bebop's Politics of Style. Callaloo, No. 36 (Summer, 1988), pp. 597–605

[3] Tanner, Paul O. W.; Gerow, Maurice (1964). A Study of Jazz (2nd izd.). str. 81. ISBN 0-697-03557-3.

[Ety-4] v ^g Gleason, Ralph J. (15 February 1959) "Jazz Fan Really Digs the Language – All the Way Back to Its Origin". Toledo Blade.

[5] Kelley, Robin (2009). Thelonious Monk: The Life and Times of an American Original. Simon & Schuster. str. 95. ISBN 978-1439190494.

[6] Jim Dawson and Steve Propes (1992). What Was The First Rock'n'Roll Record?. ISBN 0-571-12939-0.

[7] Painter, Nell Irvin (2006). Creating Black Americans. Oxford University Press US. str. 228–229. ISBN 0-19-513755-8. Pristupljeno 9. 7. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[8] Peter Gammond (1991). The Oxford Companion to Popular Music. ISBN 0-19-311323-6.

[9] Cameron, William Bruce (1963). Informal Sociology (na jeziku: engleski). Random House. str. 93.

[10] Ginell, Richard S. „Black Messiah – Cannonball Adderley : Songs, Reviews, Credits, Awards”. AllMusic. Pristupljeno 8. 7. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Harvard_Bio-11] Randel, Don Michael (1996). „Adderley, Cannonball”. The Harvard Biographical Dictionary of Music. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. str. 5. ISBN 0-674-37299-9.

[RCJE-12] Cook, Richard (2005). Richard Cook's Jazz Encyclopedia. Penguin Books. str. 3. ISBN 0-141-00646-3.

[tomkinsineterview-13] „Dexter Gordon interview with Les Tomkins, 1962”. National Jazz Archive. 11. 3. 2020. Arhivirano iz originala 2020-08-14. g. Pristupljeno 2021-03-06. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[14] „From the Harvard Art Museums' collections Dexter Gordon, Royal Roost, New York City”. Harvardartmuseums.org.

[15] Andrews, Travis M. (20. 3. 2019). „Jay-Z, a speech by Sen. Robert F. Kennedy and 'Schoolhouse Rock!' among recordings deemed classics by Library of Congress”. The Washington Post. Pristupljeno 25. 3. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

Normativna kontrola
Državne	Španija
Ostale	Enciklopedija Britanika