Blagoslovena žena (mađarska mitologija)
Blagoslovena žena (mađ. Boldogasszony staromađarski: Bódog Akszin [1]) je mađarsko ime drevne boginje majke iz mađarske mitologije,[2] kasnije mađarsko narodno ime za Blagoslovenu devicu (Boldogságos Szűz) poznato i kao Beata Virgo (Beata Virgo).[3]
Poreklo imena[uredi | uredi izvor]
Drevni mađarski sistem verovanja[uredi | uredi izvor]
Naziv Blagoslovena žena potiče iz nekadašnjeg paganizma i drevne mađarske religije.[4] Presveta Bogorodica je ime drevnog ženskog božanstva, koje su potom hrišćani preobraćenici primenili na Bogorodicu po savetu episkopa Svetog Gelerta.[5] Prema legendi o Svetom Gelertu, „I po njenom savetu (tzv. Sv. Gelertu), ona je ustala u takvo vreme da se devica Marija (Szűz Máriára) u Mađarskoj zvala Bodog-Ason, ili velika žena ovaj svet“.[3][6]
Jedan od dokaza o blisko povezanim kulturama i mitologijama pre osvajanja Transdanubije i Erdelja su kipovi Bogorodice iz avarskog doba, čiji je direktan nastavak, na primer, poštovanje Device Marije u Andoču i Čikšomljou i poštovanje Baba-Marije (Babba-Mária), žene obučene u sunce.[7]
Teorija je prvo potekla od Lajoša Kalmanija, koji je krajem 19. veka, na osnovu svoje zbirke oko Segedina i naziva marijanskih praznika, došao do zaključka da je Presveta Bogorodica mogla biti boginja izvorne mađarske vere. Jedan od njegovih jakih argumenata bio je izraz „Krevet Presvete Bogorodice“ (Boldogasszony ágya), koji se koristio za krevet žene u porodu.[5][8][9] Ovu teoriju su kasnije prihvatili etnograf Šandor Balint i etnograf Tekla Domotor, a ovaj argument se takođe uneo u popularnu literaturu.[9]
Prevod latinskih imena[uredi | uredi izvor]
Za razliku od prethodno navedene teorije, preokret je bila teorija Karolja Molaja, prema kojoj su pojmovi srećna i žena mađarski narodni ekvivalenti najčešćeg epiteta Bogorodice (beata, odnosno srećna, u današnjoj upotrebi) i reči domina. Ileš Horpači nastavlja da tvrdi da taj termin mora biti crkvenog porekla, pošto potraga za odgovarajućim mađarskim terminima za latinska imena zahteva poznavanje i mađarskog i latinskog jezika.
Upotreba epiteta beata za Bogorodicu ima veoma drevno poreklo.[9] Reference u Bibliji se odnose na Isusovu majku sa pridevom srećna (boldog) (iako to ne znači istovremeno i ime, jer su mnoge druge osobe takođe označene u tradiciji pridevom srećna):
- Sveta Jelisaveta o Mariji koja ju je posetila kaže: „Blažen je koji je poverovao u ispunjenje onoga što mu je Gospod rekao.” (Luka 1:45)
- Marija sebe naziva blaženom u svojoj zahvalnoj pesmi (Magnifikat): „Gle, od sada svaki naraštaj proglašava se blaženim“. („Beatam me dicent“) (Lk 1,48)[9]
- Dok je Isus poučavao, jedna žena je povikala iz mnoštva: „Blago utrobi koja te rodila i grudima koje su te dojile.” (Luka 11:27)
Izraz naša dama (asszonyunk) dugo se koristio bez prideva u crkvenoj liturgiji i u narodnim pesmama i molitvama, a ekvivalenti su mu francuski Notr Dam (Notre Dame) i engleski Gospa (Our Lady). Prema Horpačiju, izbor reči domina, što znači kraljica, nije slučajan, budući da se pod uticajem reformskog pokreta benediktinaca u Kluniju, akcenat na kraljici Bogorodici (Regina, Domina) proširio tokom godina. U ovom periodu period ovaj oblik kulta Marije, kulta kraljice, moćne zaštitnice, pojavio se i u Mađarskoj, koja je prelazila na hrišćanstvo.[9]
Korišćenje imena[uredi | uredi izvor]
U arhaičnim narodnim molitvama, čitanjima i imenima praznika često se umesto Marija koristi svečaniji izraz Presveta Bogorodica.[5] Pre nego što je napisana himna, nacionalna himna Mađara katolika bila je pesma koja počinje Gospom, poreklom iz 18. veka.
Ime je uključeno, između ostalog, u sledeće praznike:
- Gospa od sveće/Predstavljanje Isusa (2. februar)
- Blagovesti (25. mart)
- Gospa od Šarloša (u Mađarskoj 2. jul)
- Gospa od Anđela (2. avgust)
- Gospa snežna (5. avgust)
- Velika Gospojina (15. avgust)
- Mala Gospojina (8. septembar)[3]
U narodnom kalendaru mesec januar je poznat kao Sneg Presvete Bogorodice (Boldogasszony hava). Ovo je zbog dva praznika, koji imaju složenu sadržinu (danas poznat kao Bogorodica) 1. januara i praznika zaručnika Bogorodice 23. januara.[9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Jezuitska izdavačka kućaː Neodbranjivo mađarsko paganstvo
- ^ Marija Saboː Zvezde Mađara
- ^ a b v „Boldogasszony”. Veliki Paladin leksikon (na jeziku: mađarski). Pallas Rt. / Magyar Elektronikus Könyvtár. 1893—1897. Pristupljeno 20. jul 2013.
- ^ „Slavimo zaštitnika Mađarske na Veliku Gospojinu” (na jeziku: mađarski). Múlt-Kor. 15. avgust 2011. Pristupljeno 19. jul 2013.
- ^ a b v „Boldogasszony”. Mađarski etnografski leksikon (na jeziku: mađarski). Budapest: Akadémiai Kiadó. 1977—1982. Pristupljeno 19. jul 2013.
- ^ Ferenc Toldi: Mađarski svetci. leg. III. fej.
- ^ Marija Saboː Zvezde Mađara, 91. old, 2005.
- ^ Lajoš Kalmanji: Gospa, Bogorodica naše izvorne veroispovesti (Eseji o jeziku i likovnoj umetnosti, Bp., 1885)
- ^ a b v g d đ B. Gergely Piroska, Hajdú Mihály, ur. (1997). „Ileš Horpači: Pitanja i rasprave o imenu Boldogasonj”. Publikacije Mađarskog lingvističkog društva br. 209 - Prezentacije 5. mađarske onomološke konferencije (Miskolc, 1995. augusztus 28–30.) (na jeziku: mađarski). Budapest – Miskolc: Magyar Nyelvtudományi Társaság és a Miskolci Egyetem Bölcsészettudomámnyi Intézete. str. 297. Pristupljeno 19. jul 2013.
