Bovdičev efekat
Bovdičev efekat (BE), fenomen stepenica, Trepeov fenomen ili Trepeov efekat[1][2] metoda je srčane autoregulacije kojom se napetost srčanog mišića (miokarda) povećava sa povećanjem srčane frekvencije. Osnova ovog fenomena je povezana sa rukovanjem jonima kalcijuma i pogrešnim rukovanjem u srčanim ćelijama. Uključuje proteine koji učestvuju u sprezi ekscitacije-kontrakcije, kao što je sarkoplazmatski endoplazmatski retikulum kalcijum-ATPaza (SERKA). Direktna korelacija između smanjene ekspresije SERKA i smanjenog nivoa apsorpcije Ca u sarkoplazmatskom retikulumu (SR), što dovodi do smanjenog odziva sila-frekvencija, skovan je kao obeležje srčane insuficijencije.[3] Dalje, postoje i implikacije mutacija u SERKA kod Darierove bolesti – autozomno dominantne kožne bolesti.[4]
Eponim
[uredi | uredi izvor]Bovdičev efekat nazvan je po Henriju Pikeringu Bovdiču koji ga je prvi opisao 1871. godine.[5]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Koncept pozitivnog inotropnog odgovora srca zasnovanog na frekvenciji prvi je objasnio 1871. godine fiziolog Henri Pikering Bovdič nakon što je stimulisao komoski srčani vrh žabe u mirovanju.[5]
Mehanizam
[uredi | uredi izvor]Tačan mehanizam uključen u BE do danas nije u potpunosti shvaćen, ali izmenjeno kretanje kalcijuma je najverovatnije objašnjenje. Primećeno je da su sarkoplazmatski endoplazmatski retikulum kalcijum-ATPaza (SERKA) i Na/K izmenjivača najdominantniji procesi. Povećanje srčane frekvencije uzrokuje inotropni efekat za koji se pretpostavlja da je zbog neuspešnosti Na/K-ATPaze da održi korak sa prilivom natrijuma uz povećanu stopu akcionih potencijala pri višim otkucajima srca, što uzrokuje nakupljanje intracelularni kalcijum i odlaganje restitucije kanala za oslobađanje kalcijuma. Veća dostupnost kalcijuma intracelularno znači više vezivanja kalcijuma za troponin Ca za kontrakciju između debelih i tankih filamenata. Maksimalna napetost mišića se javlja sa povećanjem broja veza ili projekcija koje se protežu od debelog lanca (miozina) sa tankim filamentima (aktinom).
Patofiziologija
[uredi | uredi izvor]Bovdičev efekat je od suštinskog značaja za razumevanje dinamike otkazivanja srca. Zdravo srce može izazvati pozitivan BE zbog promena u opterećenju. Ca sarkoplazmatskog endoplazmatskog retikuluma, dok je negativan Bovdičev efekat patološki znak. Ovaj negativni BE nastaje usled smanjene ekspresije SERKA proteina i karakteristično je obeležje srčane insuficijencije kod ljudi.[6] Studija je primetila smanjenje amplitude i porast odgovora kontraktilne napetosti miokarda na tahikardiju u zavisnosti od frekvencije za dve trećine u poređenju sa srcem bez otkaza. Kod zdravog miokarda, posmatrači su primetili značajno povećanje ventrikularnog pritiska od 30% pri ventrikularnom pejsingu između 80 i 120 otkucaja/min; dok je ova vršna stopa porasta ventrikularnog pritiska odsutna u srcu sa dilatiranom kardiomiopatijom.
Testiranje sa mišićima iz srca sa dilatiranom kardiomiopatijom pokazalo je smanjenu tenziju u srčanom mišiću, što se pripisuje do 45% manje miofibrilarnog proteina i smanjena aktivacija kontraktilnih proteina u miocitu u zatajenom srcu. Drugi mehanizmi predloženi u promenama odnosa napetost-frekvencija mogu biti posledica smanjenog broja SERKA pumpi, smanjene proizvodnje cAMP, intracelularne acidoze ili metaboličkog nakupljanja usled povećanih difuzijskih rastojanja u hipertrofiranim miocitima.[7]
Klinički značaj
[uredi | uredi izvor]Pozitivan Bovdičev efekat izaziva povećanje minutnog volumena srca usled povećane sile kontrakcije srčanih mišića.[8]
Ovaj fenomen je obično odsutan ili čak poništen (negativan Bovditčev efekat) kod srčane insuficijencije i drugih bolesti srca, kao što su kardiomiopatija i koronarna arterijska bolest. Ovo se naziva fenomenom nulte ili obrnutih stepenica.[8] Verovatni uzrok ovog efekta se pripisuje mutacijama u SERKA2a.[9]
Izvori
[uredi | uredi izvor]- ^ „Chapter 12”. droualb.faculty.mjc.edu. Modesto Junior College. Arhivirano iz originala 2013-03-21. g. Pristupljeno 28. 12. 2020.
- ^ Usman, Abira; Gandhi, Jason; Gupta, Gunjan (2024), „Physiology, Bowditch Effect”, StatPearls, Treasure Island (FL): StatPearls Publishing, PMID 30725706, Pristupljeno 2024-02-21
- ^ Ker, J. (2009). „From Bowditch to beta-blockers: evolution of the understanding of the importance of heart rate and myocardial energetics in cardiomyopathy - with reference to : a comparison of stimulation frequency and electro-augmentation on myocardial function, extensibility, coronary flow rate, oxygen consumption and glucose metabolism”. Cardiovasc J Afr. 20 (1): 37—8..
- ^ Stojanović, S., Poljački, M., Jovanović, M., & Tasić, S. (2001). Darierova bolest - familijarni slučaj. Medicinski pregled, 54(7-8), 375-379.
- ^ a b Ker, James (februar 2009). „From Bowditch to beta-blockers: evolution of the understanding of the importance of heart rate and myocardial energetics in cardiomyopathy”. Cardiovascular Journal of Africa. 20 (1): 37—38. ISSN 1995-1892. PMC 4200567 . PMID 19287814.
- ^ Balcazar, Darío; Regge, Victoria; Santalla, Manuela; Meyer, Heiko; Paululat, Achim; Mattiazzi, Alicia; Ferrero, Paola (2018-08-20). „SERCA is critical to control the Bowditch effect in the heart”. Scientific Reports. 8 (1). ISSN 2045-2322. doi:10.1038/s41598-018-30638-9.
- ^ Mulieri, L A; Hasenfuss, G; Leavitt, B; Allen, P D; Alpert, N R (1992). „Altered myocardial force-frequency relation in human heart failure.”. Circulation. 85 (5): 1743—1750. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/01.cir.85.5.1743.
- ^ a b Usman, Abira; Gupta, Gunjan (2020), "Physiology, Bowditch Effect", StatPearls, StatPearls Publishing, PMID 30725706
- ^ Balcazar, Darío; Regge, Victoria; Santalla, Manuela; Meyer, Heiko; Paululat, Achim; Mattiazzi, Alicia; Ferrero, Paola (2018-08-20). „SERCA is critical to control the Bowditch effect in the heart”. Scientific Reports. 8 (1). ISSN 2045-2322. doi:10.1038/s41598-018-30638-9.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |