Boleslav IV Kovrdžavi

Boleslav IV Kovrdžavi
Boleslav IV Kovrdžavi
	Boleslav IV Kovrdžavi, rad Jana Matejka
Lični podaci
Puno ime	Boleslav IV Pjast
Datum rođenja	1121.
Datum smrti	5. januar 1173. (51/52 god.)
Grob	verovatno Katedrala u Plocku, a možda u Krakovu
Porodica
Supružnik	Vjačeslava-Anastasija Vsevolodovna, Marija Poljska
Potomstvo	Leszek, Duke of Masovia
Roditelji	Boleslav III Krivousti; Saloma fon Berg-Šelkingen
Dinastija	Pjastovi
veliki vojvoda Poljske
Period	1146—1173.
Prethodnik	Vladislav II Izgnanik
Naslednik	Mješko III Stari
vojvoda Mazovije
Period	1138—1173.
Prethodnik	niko
Naslednik	Leško Mazovski
vojvoda Šlezije
Period	1146—1163.
Prethodnik	Vladislav II Izgnanik
Naslednik	Boleslav I Vroclavski
vojvoda Sandomježa
Period	1166—1173.
Prethodnik	Henrik Sandomješki
Naslednik	Kazimir II Pravedni

Boleslav IV Kovrdžavi (polj. Bolesław IV Kędzierzawy; 1121/1122 — 5. januar 1173) je bio veliki vojvoda Poljske (1146—1173), vojvoda Mazovije (1138—1173), Šlezije (1146—1163) i Sandomježa (1166—1173) iz dinastije Pjast.

Poreklo i mladost

Boleslav Kovrdžavi je rođen 1121. ili 1122. godine kao treće dete i drugi sin poljskog velikog vojvode Boleslava III Krivoustog, a njegovo prvo dete sa drugom ženom Salomom, ćerkom Hajnriha Mlađeg, grofa Berga.

Posle očeve smrti 28. oktobra 1138. godine postao je postao gospodar Mazovije. O Boleslavu potom nekoliko godina nema gotovo nikakvih podataka, sve dok 1141. godine nije učestvovao na saboru u Lenčici. Na tom saboru braća su zajedno sa svojom majkom Salomom odlučivali o udaji svoje sestre Agnese za kijevskog velikog kneza Vsevoloda II Olegoviča. Sledeće zime Vsevolodov sin Svjatoslav je sa Izjaslavom Davidovičem i Vladimirom Galičkim, a u savezu sa Vladislavom II Pjastom izveo jednu ekspediciju protiv Boleslava u Mazoviji. Ovaj savez je razorio, osvojio i uništio grad Čersk. Pred njim se povukla Boleslavljeva vojska.

Rat sa Vladislavom

Godine 1142. i 1143. Vladislav je ratovao sa polubraćom pokušavajući da ih pokori i tako učvrsti svoju vlast. O tome se govori u majstor Vinsentovoj Poljskoj hronici rečima:

Vladislav je ugušio osećanje bratske ljubavi neprijateljskom nastrojenošću i s okrutnošću i svirepošću proganjao svoju braću maloletnike, i uzevši im zamkove, on odlučuje da ih liši nasledstva.

Da stvar bude još gora, 27. jula 1144. godine umrla je Saloma od Berga, Vladislav osvaja Lenčicu, a neptrijateljstvo između njega i braće se još više produbljuje. Po Krakovskim letopisima, početkom 1145. godine, Vsevoloda je Vladislav opet pozvao protiv svoje braće, a njegov brat Igor je poveo vojsku. Igor je sa sobom poveo svog brata Svjatoslava iz Vladimira, Izjaslava Mstislaviča i Svjatoslava Vsevolodoviča. Ova je prodrla u srce Poljske, u zemlju Lenčicko-Sieradsku, gde su se njene vođe sastale sa Boleslavom i njegovim bratom Mješkom. Braća su im se poklonila i celivala im krstove, a onda rekla:

Ako je prestup celivanje krsta, biće sve.

Potom su Vladislavu braća predala čitiri grada, a Rusi uzeli grad Viznu. Rusi su potom pobednički napustili Poljsku. Poljska hronika kaže da je Vladislav, ne verujući braći, nastavio rat i bio razbijen od šačice ljudi svoje braće u bici na reci Pilici. Posle toga dolazi do mira među braćom. Tim mirom Vladislav se povlači iz četiri grada, uključujući i Lenčicu, ali Boleslav priznaje Viznu Rusima. Kneževi pobeditelji su onda 23. aprila sazvali dvodnevni kongres u Gnjeznu i Tšemešnu.

Dolazak na vlast

Sledeća godina počela je feudalnim ustankom protiv Vladislava, koji to koristi da bi raskinuo mir s braćom i napao ih u martu sa velikim početnim uspehom. Velikopoljska hronika kaže da Vladislav, nikako verujući u podršku Poljaka, dovlači horde drugih naroda (u ovom slučaju rusku vojsku) da bi izazvao propast braće. Braća, s druge strane, ne očekuju da će da se održe i ne očekuju da će posle poraza naći utočište i sklanjaju se u Mješkov Poznanj, jedini grad koji je ikako mogao da se održi. Dok je Vladislav opsedao Poznanjski dvorac, a njegovi pratioci su plenili Poljsku, Jakov I, nadbiskup Gnjezna, došao je u Vladislavljev logor i prekorio ga zbog napada na braću i pod pretnjom Boga pokušao da ga odgovori od dalje opsade i progona braće, Vladislav je prezrivo odbacio njegove predloge i nastavio opsadu.

U Poljskoj hronici se kaže da je Vladislav je razvio umetnost opsade i imao je više puta veću vojsku od opseđenih. Doduše, braća su imala oko sebe ljude iskusne u borbi, a i ta šačica ljudi nije bila mala koliko se činilo. Jedne majske noći, dok je logor spavao, jedan deo te šačice ljudi je izašao iz dvorca i vezao stražare. Ovom nepažnjom stražara cela opsada bila je osuđena na propast. Ovi ljudi su potom počeli surovo klanje po logoru, u kome im se pridružila gradska posada. Neprijatelj se sve dalje potiskivao i rasipao. Vladislavljeva vojska bežala je kao stado divljih koza pred lavovima.

Magdeburši anali kažu da je Vladislav videvši ovaj obrt ratne sreće, zatražio mir. Mir nije dogo trajao, s obzirom da je braći pretila nemačka invazija, ratna dejstva su nastavljena u junu. Braća su do jula Vladislavu oduzeli sve veće gradove u Šleziji i Malopoljskoj. Poljska hronika govori kako su, sada već odrasla braća Boleslav i Mješko, najhrabriji među njima, snažno opseli Krakov. Dalje se navodi kako su ljudi iz gradske posade kao tigrovi branili opseđeni gradski dvorac, ali su se morali predati. Vladislav je sa ženom prognan i lišen imovine.

Ona je konačno raseljenih dvorac i lišen imovine, ona je morala da prate svog muža i, zajedno sa njom gubi među nevolja izgnanstva. Posle zauzimanja grada, Boleslav je zavladao Poljskom kao Boleslav IV.

Vladavina

Prve godine

Prvi Boleslavljev akt kao velikog vojvode bilo je proglašenje brata Henrika za kneza Sandomježa. Već 16. avgusta na Poljsku je krenuo nemački kralj Konrad III, da povrati presto Vladislavu. Prema Magdeburškim analima, da bi se spasla, braća su došla kralju i odala mu počast. Potom su mu platili da napusti Poljsku i već u septembru kralj se povukao. Hronika Jana Dlugošča kaže da, iako je izgledalo da ovo nije donelo nikakvu korist Vladislavu i da je zaboravljen, Konrad mu je dao deo svojih snaga. Uz njihovu pomoć on je sagradio gradove Nemce i Grodek, da bi kontrolisao Šleziju, a i kao baze za buduće napade u pokušaju ponovnog osvajanja Poljske. Ovo mu nije uspelo i krajem te ili početkom sledeće godine, ti gradovi, a sa njima i cela Šlezija, su prešli Boleslavu.

Negde u to vreme Boleslav je sklopio savez sa novim kijevskim knezom Izjaslavom II Mstislavičem u cilju zajedničke borbe protiv Prusa, koja je počela 1147. godine. Prema magdeburškim analima poljsku vojsku protiv bezbrojne vojske Prusa, najsvirepijih varvara, vodio je Mješko. Borba se jako odužila. Protiv njih takođe je išao veliki broj naoružanih Rusa.

Dana 6. januara 1148. godine u Krušvici je sklopljen mir sa Svetim rimskim carstvom u cilju sprečavanja opsanosti od nemačke vojne intervencije u Poljskoj. Uklanjanjem ovog problema javio se drugi veliki problem - crkva. Ona nije opravdavala nasilno preuzimanje vlasti braće. Stoga je 1149. godine, papski legat Gvido bacio anatemu na braću, a da stvar bude još gora u tome mu se pridružio i papa Evgenije III. Braća i poljsko plemstvo su na ovo odgovorila bojkotom pape i crkvenih institucija.

Krakovski letopisi govore o tome da je Izjaslav te godine došao u Volodimir i pozvao Boleslava, Mješka, Henrika i bohemijskog kneza Vladislava II Pšemisla da dovedu konjicu i tako vojno pomognu njegovog zeta ugarskog kralja. Boleslav i Henrik su su odazvali i sa svojom vojskom otišli u Kijev, dok je Mješko morao ostati u slučaju pruskog napada. Ubrzo su se zbog pruske najezde na Mazoviju i Boleslav i Henrik morali povući, pa je do jeseni i poslednji poljski puk napustio Kijevsku Rusiju.

Prema Hronici Jana Dlugošča, Henrik je godine 1154. kao dobar vitez otišao u krstaški rat u Svetu zemlju sa elitnim vojnim odredom, a svoje zemlje Sandomjerž i Lublin poverio je na čuvanje Boleslavu, koji mu ih je vratio po njegovom povratku sledeće godine.

Barbarosin pohod

Dana 21. avgusta 1257. godine car Svetog rimskog carstva Fridrih Barbarosa je napao Poljsku. Po Sazavskoj hronici cara je pratila jaka vojska u kojoj se nalazio Vladislav Pšemisl i njegov brat Dipoldom.

Iz fregmenta iz pisma cara Fridriha Barabrose za Vibalda iz Korveja, pisanog od strane opata Stabloa, saznajemo da su Boleslav i Mješko, iznenađeni i uplašeni, ne očekujući ništa osim propasti i uništenja zemlje, iz straha od neprijateljskog osvajanja spalili gradove Glogov i Bitom. Oni su osim toga pobegli i izbegli veću bitku sa ovom vojskom, ali su, uz pomoć okolnih naroda: Rusa, Kumana, Povolaca, Prusa i Pomeranaca, okupili veliku vojsku. Za to vreme je carska vojska prodrla u Velikopoljsku.

Dana 30. avgusta Boleslav je došao u Kžaškov i pao pred noge Barbarosi. Uz posredstvo prinčeva, Nemcima je sve išlo u korist. Zaklevši se u svoje ime i u ime svih Poljaka da nije prognao svog brata Vladislava. Boleslav se obavezao da će platiti odštetu 2.000 grivna i kazniti hiljadu plemića. Zbog proterivanja Vladislavljeve žene imala se platiti odšteta od 20 zlatnih grivna i još 200 srebrnih zbog nemara. Taj novac nikad nije isplaćen, a Poljska ne samo da nije bila opustošena, već je i smatrana Carstvu lojalnom zemljom. Boleslav se takođe zakleo da će učestvovati u ekspediciji u Italiji. Onda se zakleo da će doći u Magdeburg na kongres koji će se održati na Božić dati sveobuhvatni odgovor na pitanje šta treba raditi sa njegovim prognanim bratom. Pošto je podneo zakletvu, dao je za taoca brata Kazimira i druge plemiće.

Dalja vladavina

Po Kijevskim letopisima 1158. Ivan Rostislavič, knez Dzvenigoroda, se buni protiv vlasti svog brata od strica Jaroslava Galičkog. Jaroslav je protiv ovog opasnog neprijatelja pozvao ruske knezove, ugarskog kralja i poljske knezove. Od poljskih knezova jedino su se odazvali Boleslav, Henrik i Mješko i 1159. godine pružili mu podršku. Potom je dana 21. maja 1161. godine sazvan je pjastovski kongres u Lenčici.

U međuvremenu, nakon dugog izgnanstva Vladislav je umro, što je izazvalo još veći carev pritisak na Boleslava, kojem ovaj nije mogao da odoli. Car je mislio da bi bilo ispravno dati Šleziju da se uteše deca izgnanika. Tako su u avgustu/septembru 1163. godine, njegovi sinovi Mješko Plutonogi i Vladislav Visoki dobili tu oblast. Međutim, zbog toga što su mogli postati žarište nemira, neki zamkovi su ostali u Boleslavljevim rukama. Ipak, oni su dobili najveći deo te oblasti sa zakonitim pravom sukcesije. Vladislavljevi sinovi i Boleslav poveli su potom jedan rat, koji se završio 1164. ili 1165. godine, Boleslav, okupiran sa više gorućih sržavnih pitanja, izgubio i da su Vladislavljevi sinovi postali gospodari celovite Šlezije, učvrstivši se u njoj, kaže Poljska hronika.

Boleslav nije nameravao da povrati izgubljenu Šleziju, već je 1166. godine sa bratom Henrikom krenuo u ekspediciju protiv paganskih Prusa, u oblast Getov. Prusi su podmitili vodiče koji su vodili Poljake po nepoznatom terenu, pa su Boleslav i Henrik upali u zasedu. Ipak, poljska vojska je uspela da hrabro odbije podmukao napad neprijatelja, kao da je znala za zasedu kaže Poljska hronika. U toj bici, koja se desila 18. oktobra, Henrik je poginuo.

U fragmentu poglavlja dokumenta pisanog u kancelariji u Krakovu 31. decembra 1167. godine govori o tome da je posle Henrikove pogibije njegova zemlja, pošto nije imao naslednika, podeljena na tri dela među braćom Boleslavom, Mješkom i Kazimirom. Boleslav je dobio Henrikovu impozantnu prestolnicu Sandomjež, govori fragment poglavlja dokumenta, sa gradom Lublinom. Kazimir je dobio Visličku kaštelaniju, a Mješko selo Žarnuv, Malogošč i Skrzino. Postoji verovatnoća da je Mješko dao te oblasti svom sinu Stefanu.

Dana 19. juna 1167. ili 1. marta 1168. godine, vođe plemstva Jakša od Mjehova i Svatoslav od Labedzova, dižu ustanak u Jendžejovu. Njih je podržala crkva, skoro celo plemstvo pa i sam Kazimir. Boleslav je onda, shativši šta se događa, požurio da se pomiri s bratom, pokušavši da što više udovolji plemstvu, govori Poljska hronika.

Dana 14. oktobra 1172. godine car Fridrih Barbarosa ponovo je krenuo na Poljsku, sad u cilju da Boleslava Visokog proglasi velikim vojvodom. Sa njim su išli knez Bohemije i brat mu Mješko Plutonogi i sin mu Jaroslav. O ovoj ekspediciji se govori u Praškom godišnjaku. Boleslav i Mješko su se spasli tako što su platili caru 8.000 grivna u zamenu na odustajanje od osvajanja zemlje, a vojska se potom povukla napustivši opsadu Vlenja i ostavivši Legnicu spaljenu (Krakovski godišnjak).

Smrt

Dana 5. januara 1173. godine Boleslav je umro. Uzrok smrti verovatno je bila bolest, jer prema hroničaru Vinsentu Kadlubekom, on je umro ne u starom već u zrelom dobu. Doduše, Boleslav je predodredio brata Mješka za svog naslednika, očekujući svoju skoru smrt. Sahranjen je u katedrali u Plocku, ali postoji verovatnoća da je sahranjen u Krakovskoj katedrali.

Brak i porodica

1136. ili 1137. godine Boleslav se oženio Vjačeslavom-Anastasijom, ćerkom Vsevoloda Mstislaviča, knezom Velikog Novgoroda. Prema Kijevskim letopisaima venčanje je održano u Ljahiju. Deca rođena iz ovog braka bila su:

Boleslav (oko 1150—1172)
nepoznata kćerka (pre 1160 - ?)
Vjačeslava (oko 1160 - 2. januar ili 11./12. septembar 1212)
Leško Mazovski (oko 1162—1186).

Dana 15. marta 1162. (moguće i 31. decembra 1167. godine) umrla je Vjačeslava-Anastasija, a 31. decembra 1167. godine Boleslav se oženio Marijom, ženom nepoznatog porekla, sa kojom nije imao dece.